živi mrtvac
hodam stepenicama u tami ,glasovi se čuju
to nisu glasovi to su jecaji izgubljenih duša
koje nikad svoj put naći neće,prevarene usamljene bolom skrhane duše od tela odvojene bez snage da se bore samo sa jecajem ukazuju na postojanje i pozivaju da ih neko spase .....a spasa nema....zaboravljene u hodnicima vremena iz sećanja izbrisane jer prošlost je iza a svi u nebo gledaju i jure napred na autoputu ka paklu.....a stepenice strme ....tama je teška gusta lepljiva ....kao mešavina krvi i suza ,blata i bolnih sećanja ......svaki je stepenik korak bliže a korak dalje .....tama zna ...moli da promašim i jedan stepenik u udjem u tamu .....ma nije ona strašna u njoj čujem glasove dobrih prijatelja i zovu me ......gde je meni mesto dal snjima il ovde u ovim hodnicima u kojima se čuju jecaji ......dal mi je mesto u toj tami il nazad od početka da priču krenem il da se vinem ka vrhu...još par stepenika i tu sam na vrhu........ne....ne....dali vrh il dno....čemu sve tu ....ja celo vreme znam gde mi je mesto ...da tama ...moj verni saputnik u nočima dok kiša pada a moja je duša mokra ,dok se pucnji čuju a ja sam još jedan od zveri što luta ovim hodnicima bez vremena i prostora ....da tama je moje drugo ja ....još jedan korak al sad u tamu ....i mrak.....osećaj ispunjenosti.....konačno sam tu gde mi je mesto....svoj medju svojima živi mrtvac medju utvarama prošlosti
to nisu glasovi to su jecaji izgubljenih duša
koje nikad svoj put naći neće,prevarene usamljene bolom skrhane duše od tela odvojene bez snage da se bore samo sa jecajem ukazuju na postojanje i pozivaju da ih neko spase .....a spasa nema....zaboravljene u hodnicima vremena iz sećanja izbrisane jer prošlost je iza a svi u nebo gledaju i jure napred na autoputu ka paklu.....a stepenice strme ....tama je teška gusta lepljiva ....kao mešavina krvi i suza ,blata i bolnih sećanja ......svaki je stepenik korak bliže a korak dalje .....tama zna ...moli da promašim i jedan stepenik u udjem u tamu .....ma nije ona strašna u njoj čujem glasove dobrih prijatelja i zovu me ......gde je meni mesto dal snjima il ovde u ovim hodnicima u kojima se čuju jecaji ......dal mi je mesto u toj tami il nazad od početka da priču krenem il da se vinem ka vrhu...još par stepenika i tu sam na vrhu........ne....ne....dali vrh il dno....čemu sve tu ....ja celo vreme znam gde mi je mesto ...da tama ...moj verni saputnik u nočima dok kiša pada a moja je duša mokra ,dok se pucnji čuju a ja sam još jedan od zveri što luta ovim hodnicima bez vremena i prostora ....da tama je moje drugo ja ....još jedan korak al sad u tamu ....i mrak.....osećaj ispunjenosti.....konačno sam tu gde mi je mesto....svoj medju svojima živi mrtvac medju utvarama prošlosti
Komentari:
uh...koliko je ovde tame i bola...ali mislim da je dobro sto pises, sto ta nevesela osecanja i svoju tugu ne ostavljas samo u sebi.
glupo je da ti kazem: razvedri se. ti ces sam doci do toga. vredi izaci na svetlost, okrenuti se oko sebe.
pozz
glupo je da ti kazem: razvedri se. ti ces sam doci do toga. vredi izaci na svetlost, okrenuti se oko sebe.
pozz
Poslao
ajme
u 16:16, 24.6.2009 | Link | |