Nedostaje mi mir koji bih da imam pored tebe.
Nedostaje mi da me skloniš od buke, stisneš u sebe i celom svetu kažeš: " Odjebi!"
Pomisliš, " Ja imam nju" , nasmešiš se i poljubiš me u očni kapak spokojno spušten.
Smiruje te moje ravnomerno disanje. Posmatraš me dok spavam, premorena, iznurena, ispijena, i ramišljaš da li te sanjam...
...a ja se izvijam na krevetu, kao mačka željna maženja i radoznalo posmatram tvoje prste pretvorene u četkice. "Slikaćeš me?" , pitam.
" Oslika ću te" .
Ležim mirno i prepuštam se tvojim rukama da me oslikaju stanjem tvoje duše. Osećam  po ledjma pokrete koji kao da ocrtavaju medje najdivnije livade.
Bulke....
Volela bih da ponesem na ledjima polje crvenih bulki.
Volela bih onda da mi oko vrata iscrtaš svoju šaku.  Znaš onako kao deca kada u spomenarima iscrtavaju svoju šaku, nesvesni brzine prolaznosti.
Preko pršljenova predji korovom.
Najlepši je korov koji plevim iz tvoje duše. Udišem ga satima kada ga počupam, a onda, žalna da ga bacim, zasadim ga u svom srcu; neka se širi taj deo tebe. Meni ne smeta.
Ruke ti klize niz zadnju ložu i osećam kako leptiri plešu po mojim nogama, sve do članaka oko kojih si mi napravio venčić od belih rada i maslačka.
Ljubiš svaki cvet, svaki list, svakog leptira i nastavljaš da stvaraš savršenstvo baš tu, na mojoj koži.
Okrećeš me lagano i  na grudi mi sleće jato rajskih ptica koje silaze žedne sve do ispod pupka sa koga činiš vodopad u slapovima da nestaje tamo gde počinje Ljubav.
Širom otvorenih očiju posmatram te kako nestaješ iza vodopada i oslikavaš u meni nepodnošljivu lakoću postojanja . .
       ...budi me topli poljubac i čujem sebe kao iz daljine,  uzdišem i pripijam se uz tebe.

Opet si me čuvao...

... svih tih mirisa prirode

....glasova noci

...boja svitanja

...dodira rose...

Gde sam tu ja, dok nagost svoju izlazes blagodetima orosene trave?

Gde smo Mi?

... potreba koja se radja iz tvojih reci koje cak vise ne znam da li su moje, da li su poklonjene nekoj drugoj ili prodate nekoj trecoj koja ne pita za cenu...
... potreba da osetis da sam tu, da te na trenutke sve vise zelim u sve vecim intervalima, da sam zedna, da sam gladna svega sto se izliva iz tebe...
... potreba da jednostavno poklonim svu svoju nesavrsenost jednom savrseno oblikovanom Umu koji sam zaposela svojim ocima...
... potreba da  se izvijam izmedju tvojih redova, da se prepoznajem u tvojim fabulama, da se nudim hiperbolama i krijem pogled u sinonimima za pozudu i strast obmotane crvenim nijansama jedne zelje...
...potreba  za svesnoscu da sam jos uvek visoko izdignuta iznad mase koja bi tako ocajno volela da je svako slovo napisano bas za njih, bas za Nju ili Nju ili Nju, a ipak je sve to Moje...
... potreba da prisvojim jednu savrsenu emociju, jednu verodostojno opisanu neznost, jednu tako jedinstveno opisanu Potrebu da me imas...

... onu noc u kojoj si shvatio da me volis...i tvoj strah od spoznaje tako zabranjene stvari.

...svu socnost jednog postojanja, samo za Tebe...

Postanem cudno razgradiva pod tvojom pljuvackom koja mi se u trenutku dok lezim pod tobom, ispunjena celom strascu ovog sveta, cini nektarom zivota...i molim te da me napojis samo jos malo...

... a onda ceo svet poprimi crvenu boju pozude...

....sretnes....

... kazala bih ti jos onda kada si me pitao Da li te volim...

...ja se setim Tebe...

...klonuti...

...mi tvoje ruke trebaju vise od tvojih reci...

... recima...

...tako me nežno voliš...

... si tako blizu...

... uspavaj nezno ...

    ... i dodirni me...

      ... toplim dahom svojim...

... pozeli mir...

... mekoca u kojoj se krije tisina celog sveta?
      Ili je to mesto na kome se najglasnije cuje hor andjela kako peva Odu radosti kojoj se klanjas?

... skroz lepo, lagano, toplo i postojano...
 Da li bi plesao sa mnom? : )

... u meni...

... i pusti da ti miris moga lica otkrije najdublju tajnu ljubavi...

... u kojima ti se poklanjam razdvojena i socna, kao zreli nar podeljen na pola...