Pola osam a ja ni blizu ulaza! Panika me obuzima jer nemam plan za danas...
Takve stavri su mi se već dešavale ali ne volim kada mi se ponavljaju, pogotovo
ne na EXIT-u. Ulazim kao opušteno i gegam se do prijatelja koji rade u sekjuritiju
na presu :) Tu blizu njih nalazim tajno mesto, sakriveno od očiju javnosti a fotke
ispod otkrivaju neke sitne detalje...
I posle Džeka sledi trka... pravac Fusion Stage a tamo se desilo ono što mi se
mnogo puta dešavalo na ovom festivalu, iznenađenje večeri i ne samo večeri,
jer Turbo iz Mađarske su pocepali svaku kockicu ispred muzeja. Stajling u
fazonu Led Zeppelin, zvuk ravan Mejdenima i uživanje je trajalo samo 45 minuta.
Jednog dana, nadam se da ću ih slušati na glavnoj bini!
Vreme je da se kreće ka Mejnu ali preko Chill Zone, onako u prolazu...
I konačno tu sam, Atari Teenage Riot već praše, kao da slušam Prodigy,
na momente i atmosfera podseća na ono što se dešavalo prethodnih
godina kada su Prodigy gostovali ovde.
I nakon žestokih Atarijevca sledi po meni najveće razočarenje u poslednjih
nekoliko godina: The Horrors. Dovoljno je samo setiti se publike koja zeva
i svega nekoliko uključenih fotoaparata... jedan od onih koji su ih fotkali bio
sam i ja pa evo i jedne njihove velelepne fotke u krajnje mrtvom okruženju:
E... 20 minuta nakon ovog horora specijalni video bim je montiran... prvi taktovi...
Placeboooooo! Šta reći a ostati bar malo objektivan? Ne vredi jer Placebo zna
kako se nastupa na festivalima, zna... i više od toga. Vokalno, instrumentalno
i scenski Placebo zaslužuje da bude pobednik drugog dana EXIT festivala a
ako uzmemo u obzir da su izašli na bis i zakucali još tri pesme onda se o njima
može pisati i u zadnjem tekstu kao o pobednicima desetog EXIT-a :)
Živi bili pa videli!
Takve stavri su mi se već dešavale ali ne volim kada mi se ponavljaju, pogotovo
ne na EXIT-u. Ulazim kao opušteno i gegam se do prijatelja koji rade u sekjuritiju
na presu :) Tu blizu njih nalazim tajno mesto, sakriveno od očiju javnosti a fotke
ispod otkrivaju neke sitne detalje...
I posle Džeka sledi trka... pravac Fusion Stage a tamo se desilo ono što mi se
mnogo puta dešavalo na ovom festivalu, iznenađenje večeri i ne samo večeri,
jer Turbo iz Mađarske su pocepali svaku kockicu ispred muzeja. Stajling u
fazonu Led Zeppelin, zvuk ravan Mejdenima i uživanje je trajalo samo 45 minuta.
Jednog dana, nadam se da ću ih slušati na glavnoj bini!
Vreme je da se kreće ka Mejnu ali preko Chill Zone, onako u prolazu...
I konačno tu sam, Atari Teenage Riot već praše, kao da slušam Prodigy,
na momente i atmosfera podseća na ono što se dešavalo prethodnih
godina kada su Prodigy gostovali ovde.
I nakon žestokih Atarijevca sledi po meni najveće razočarenje u poslednjih
nekoliko godina: The Horrors. Dovoljno je samo setiti se publike koja zeva
i svega nekoliko uključenih fotoaparata... jedan od onih koji su ih fotkali bio
sam i ja pa evo i jedne njihove velelepne fotke u krajnje mrtvom okruženju:
E... 20 minuta nakon ovog horora specijalni video bim je montiran... prvi taktovi...
Placeboooooo! Šta reći a ostati bar malo objektivan? Ne vredi jer Placebo zna
kako se nastupa na festivalima, zna... i više od toga. Vokalno, instrumentalno
i scenski Placebo zaslužuje da bude pobednik drugog dana EXIT festivala a
ako uzmemo u obzir da su izašli na bis i zakucali još tri pesme onda se o njima
može pisati i u zadnjem tekstu kao o pobednicima desetog EXIT-a :)
Živi bili pa videli!