I kao da je bilo nekad i kao da je bilo tu... a utorak je tako blizu :) i osmeh na mojim usnama raste i raste. Samo mali podsetnik na ono što je bilo pre dve godine. Ne, ne očekujem veći spektakl, ne očekujem duži koncert, jedino čemu se nadam je bolji zvuk, mada... hmmm, ma ne treba mi ni to, samo hoću onaj osećaj, onaj žmarac što ide iz pete do temena glave, hoću da se još jednom stresem kao pre dve godine, hoću još jednom da čujem taj huk i urlik koji para nebo. Želim da još jednom upijem deo te energije koja će me držati danima i danima, nedeljama, mesecima...
