Miladin Žarić - Veliki Srbin

16/12/2008

Open

Umorni od asfalta
Šetali smo pašnjacima
Doručkovali zemlju
Pečenu na suncu
Zgaženu
Našu
Gledali smo "napred"
Išli smo ka njemu
Slušali smo tragove
Nazad su vodili ljubav
Zabranjenu
Samu
Sa peskom u očima
Dozivali smo kišu
Da pomeša boje
Da naslikamo put
Naš
Otvoren

9/12/2008

Pisma Vanzemljacima - Poznavajući Stranca

Kreirajući svetlo,
upoznao sam senku.
Na pola puta,
od stranca do prijatelja.
Ispred horizonta,
okrenutog leđima.
Video sam muk,
raspuknut od stida.
Ćutljivi krajputaš,
upirao je "natrag".
Slušao sam korake,
otete od vremena.
Pružao sam vrat,
naoštrenim zracima.
Zaboravio sam,
kako da zabravim.
Zgazio sam senku,
posrćući napred.
Setio sam se,
da bih da se setim.
Želeo sam trkom,
da se ubijem.
Na korak,
od tvog lica.
Ustade mi senka,
zajedno sa pogledom.
Ubio sam i tebe,
u sebi.

1/12/2008

Desetka

Ogledalo iz hodnika
briše znoj sa čela
jezikom skuplja krv
sa raspukle usne
klima mi glavom
pomera se da prođem
smeje se i psuje kroz zube
lepljivi krvavi trag
i sakate kerove što arlauču

Vrisak roletne u prolazu
dodaje mi loptu po zemlji
štopujem je refleksno
ispucavam je kroz staklo
daleko od bele crte
u mrežnjaču nekog ludaka
visoko iznad sela i gradova
preko Njenog bedema
uprskanog rimom i stihovima

Grohot polupanog ogledala
tera me da kleknem na njega
želi da se smejemo zajedno
mazi me po vratu
gleda me sa previše očiju
briše mi kapljice znoja
kaže: "ne mogu sam da dohvatim"
prstom preti na zadnji štih
ogledalo giljotinu i njene tragove

 Voleo bih, da smo zajedno, polizali krv posle klanja.

24/11/2008

Pičkin Dim

21/11/2008

Ne, Nije Robija.

18/11/2008

Naslov posta:

11/11/2008

Goli Otok

Evo jedne predivne pesmice za "drugare".

Gledam mJesec kako noćom plovi
Padaju mi na pamet stihovi
Ređaju se ko mornari
Usidreni iskusni bećari
Što lebac mu jebu krvavi
Po palubi zgusnute ljubavi
Jedna prelepa seksi rima
Za kolegu sa maljavim grudima
Zašto da samujemo milice
Kad nam škripe vilice
Na nebu imademo našu kometu
Dva su sidra spremna da poletu
Evo vidi imam ćebe
Mekano je i ne grebe

Mene nema ko da voli
Oteklo mi je a ne boli

3/11/2008

Kako da...

14/10/2008

Strah od monotonije,

2/10/2008

Štiklama zaparani pločnici

Golubovima skrljane šije

Trudnicama kokice za džabe

Klupama debela dupeta

Prostrani podijum za cipele

Široka fasada za slikanje

Akustika za ulične svirače

Preširoki plavi svod za misli

Zgrčena šaka u senci

Kapljica krvi na cipeli

Nebulozni stih na jeziku

Otkucaj srca na časovniku

Ispružena šaka iznad patrljka

Dvadeset dinara za veterana

Lažni pogled na crkveni sat

Klinci u trku za golubovima

Pogledi šaraju pločnike

Uvrnute senke sa fasada

Stihovi se vrte po glavi

Njen dlan u mojoj ruci

Možda sam zakasnio

29/9/2008

Sitan Vez

27/9/2008

Usputna...

22/9/2008

Aut

7/9/2008

Subotnja Ojebina

Ne volim da komuniciram sa ljudima u ranim jutarnjim časovima, pogotovo kad sam mamuran. Volim da odem u klozet, da se iskenjam, pokušavajući da ga trefim direktno u vodu, ne bi li što manje morao da koristim govnjivu četku za čišćenje Ve Ce šolje. Volim da se poserem, pustim vodu i izađem napolje iz prokletinje.

- Jesi nakuco ono?

- "Ono" ti je odštampano i spremno da ga odneseš u... Da ga odneseš, gde god...

- Kad da dođem po to?

- Aj pozdrav.

Subota zna da krene kako ne treba. Pokvarena pička. Zašto se ponekad ne ugleda na ponedeljak, koji uvek počinje isto. Ženski dani u nedelji su tako kučkasti.

- Jel dolaziš ti ili... Šta?

- Šta te boli kurac.

Ako posmatramo frižider kao ljudsko biće koje ima svoju profesiju, možemo ga svrstati u najstariji zanat. Prvo ga napuniš, pa ga onda prazniš. Jebeno je kad ga otvoriš, a njemu nema ništa sem apstraktnog umetničkog dela tvoje žene, na nekom tanjiriću crvene boje i nešto kečapa u jednoj od polica na vratima.

- Doručak ti je u frižideru! Nisam htela da te budim jer...

- Jeo sam u toaletu.

Učica zna da ide u oči kad je +40 na njoj. Krmelji znaju grebu lice dok ih vadiš iz očiju. Komšije... Jedino od tih tripera znaš šta da očekuješ. To mu dođe kao konstanta.

- Aj' zdra+o komšija, jesi uranijo?

- Aj' zdravo.

Kada se približiš ograđenim životinjama, one ti uvek prilaze. Volim da priđem ograđenim životinjama, da sačekam da mi priđu i da ćutim zajedno sa njima. Subotom, ponedeljkom... Da razmišljam o sebi kao o pički, koja nije ponela klešta za sečenje žice. Isto kao što razmišljaju i životinje iza žice.

- Ko je ovde konj?

- Jebiga, opet sam zaboravio da ti donesem nešto za jelo.

Sat pre podneva na +40. Idealno vreme za vaše večernje haljine. Ljubim ruku madam, uzjebala vam se šminka ispod tih sunčanih naočara. Ako već skrivate poglede, ne obazirite se na moje krmelje. Ne bojte se životinja, oni samo laju na vas, da ih otključate.

- Jebote de si ti, dogovorili smo se da budemo ovde u 11!

- Sad je tačno toliko.

- Pa gde si koji kurac?!

- Okreni se oko svog debelog dupeta pa ćeš me naći.

Ništa zdravije od subotnje edukacije na +40. Doterani ljudi sa vizijama u džepovima. Komadi papira koje nazivaju flajerima. Uvežbani osmesi u toaletima posle jutarnje nužde. Prijatelji životinja.

- Meni je ovde mnogo vrućina, snimiću pola sata programa i palim. Nego... Što se nisi umio pre polaska?

- Jebem li ga? Mislio sam da je prvi četvrtak. Znaš da nema vode u selu jebenim prvim četvrtkom.

Ne mogu da je razumem šta priča. Priča suviše jednostavnu priču, mislim da nije do mog mamurnog mozga. Mislim da me samo boli kurac.

- Gde da potpišem tu peticiju?

- O bože pa na tabeli sve lepo piše...

Predavanje slobodnim ljudima, ljudima sa vizijom, koji su se razbežali sa livade na kojoj je +40 u hladovine. Predavanje. Priča o životinjama u zatočeništvu koju slušaju zaključane životinje. Ljubitelji prirode, vegetarijanci, ekolozi i psi zaključani u podrumima, koji reže na rešetke i njihove ljubitelje. Složili su se da je bezbednije da drže predavanje o njihovim zaključanim ljubimcima.

- Ti mora da si fotograf.

- Ja?

-Pa imaš taj foto aparat oko vrata i ranac pun izgrebanih objektiva. Rekli su nam da ćeš nas ti slikati.

- Ko je to rekao?

Vrućina zna da ide na kurac. Subota zna da krene naopako. Ne znači da mora, ali zna. Jedino od našminkanih pički znaš šta ćeš da dobiješ - sumnjivi osmeh i nekoliko flajera. Dele ih iz hladovine. Umazane sunčanim naočarima. Okupani muzikom. Muzikom koja dopire sa livade.

- Jesi dobio naš flajer.

- Kao da jesam.

- Meso ne treba da jedeš, to su životinje koje imaju potrebu da vole isto kao i ti.

- Ja imam potrebu da mi se skineš s kurca, isto kao i ove životinje koje čekaju da odete, pa da ih otključaju.

Perverzija zna da bude kao ogledalo. Kad se probudiš mamuran, vidiš nešto lepo, krmeljivo; kada izađeš na ulicu gledaju te kao nakazu.

Kada ljubitelji životinja podele flajere i skinu šminku, malo njih se obazire na urlik zaključanih životinja po podrumima.

Subota zna da stane u flajer. Flajeri su uglavnom na gomili, pod ladovinama i večernjim odelima. Visoko iznad kaveza.

4/9/2008

Spirajući ubalu

15/8/2008

Autoklesanije Miladina Žarića - Velikog Srbina!

Kako Debela knjiga kaže... "Na početku beše Žarić. Miladin Žarić, Veliki Srbin."

Da ne bih ja opet ponavljao Žarićevo Klesanije, a vi da ne čitate svetu debelu knjigu, ovoga puta ću Vama ostaviti da kopate po Balkanu u potrazi za klesanijama o velikim praskovima i nastanku Srbije!

"Ovo" ispod je najnovije otkriće vezano za Miladina Žarića, Velikog Srbina!

"To" smo iskopali na obroncima Fruške Gore, kako klesanije kleše, mogućeg mesta gde je Miladin Otklesao "Srpske Klesove", poglavlje 45 u "Debeloj Knjigi", ćirilično klesano. Težak period za Žarića i njegovo stado što blejaše, a bez da slušaše Miladina.

Pretpostavlja se da je "ovo" nastalo negde u osmom veku, vek-dva od kako su Miladina uvredili panonski ratari, te se on odseli u planine i posveti se klesanju. Verovatno od tih vremena potiče i pogrešan nadimak Miladinu nadenut, Miladin - Vlah! Inače, skoro smo sigurni da je Miladin ovde sam sebe klesao. Voleo je Miladin da popije, pojede... Pokleše.

Drugim rečima, Blogerke, ja vam ukazah Sisu što je od Miladina ishođena, te bi bilo lepo da i vi meni ukažete vaše.  Svaka od Vas ima toliko toga da pokaže. Na kraju krajeva, Miladin je to sve svojim rukama "vajao".

Lazy_Srbin

25/7/2008

Ostaci zidina srpske Atlantide pronađene u NS

 Po predanju Miladina Žarića, Srbina Atlantiđanina, Atlantida je bila prepuna poetskih duša. On je klesao o njihovim nagonima ka klesanju po zidovima. Naši srpski ćirilografi kažu da su srbi voleli da klešu pojeziju na zidine! U Novom Sadu smo pronašli ostatke zidina te velike srpske pogonske civilizacije Atlantide na kojima je nepoznati pesnik Atlantiđanin - Veliki Srbin napisao pesmu, na neznanom nećiriličnom pismu. Naši stručnjaci Srbi - nećirilografi, danonoćno rade na dešifrovanju ovog srpskog pisma i po prvim procenama, nagađaju da je u pitanju ljubavna pesma. Strelica pokazuje četiri meseca koji krvare , verovatno je to prikaz pesnika, koji je umesto potpisa nacrtao simbol platonske ljubavi. Platon, to je veliki srbin koji je izmislio alkohol. Alkohol je lek za neuzvraćenu ljubav, mada, kako je klesao Žarić u svoje kamene hridine, alkohol može da se koristi i kao afrodizijak ako je ljubav povraćena.

24/7/2008

"Ja Bih Voleo Da Letim"

Koliko sam imao ono godina... Četiri, pet? Koliko ima godina neko ko ide u obdanište? Nemam pojma, toliko sam ih imao.

Sećam se vaspitačice, sećam se ručka i povraćanja posle njega, sećam se Branke koja nije htela da se igra sa nama zato što smo muški i sećam se sebe.

Vaspitačica je verovatno izvršila samoubistvo do sada.

Ručak: španat bez začina, nedokuvano nečije jaje ili prezrela boranija i ostali drugari iz niklovane metalne manjerke,  uvek su se vraćali u tanjir iz moje guše.

Branka je zadnjih 15 godina verovatno najbolja pička u Novom Sadu.

Ja sam i dalje aljkav, neošišan, izgužvan, krmeljiv i pomeren sa strane. K'o i svaki drugi jedinac, samo što nemam minđušu.

Upali su jednog jutra sa kamerama i mikrofonima. Vaspitačica nas je timarila. Nije imala mnogo posla sa mojim "suobdanišnicima", ali kad je došla do mene, uhvatila ju je panika. Prvo mi je nazula "patofne", koje sam nosio kao što to moja prababa Evica radila, kao papuče. Krenula je da me upasuje i da me češlja, kad je neki od likova sa kamerama rekao "NE!... Ostavi, ostavi..." Vaspitačici nije bilo ništa jasno, ja sam krenuo u prazan deo prostorije, a kamerman se oduševio.

Rekli su mi da sednem na taj pod. Beli papir je bio svuda oko mene. Na podu, na zidu, pod mojim dupetom, na plafonu... Upalili su neke reflektore...

- JA BIH VOLEO DA LETIM! SAMO TO KAŽI!!!

- Ja bi' vol'o da letim...

- NE GLEDAJ TAmO... Jebogabog... VIDI!! JA BIH VOLEO DA LETIIIM!"

- ???

- KOLEGA, A DA MI IZADJEMO NAPOLJE... DA SE DECA MALO OPUST...

- MA NEMOJ TI MENI KOLEGA, TI SI OVDE DA SNIMAŠ A NE DA PAMETUJEŠ!!!

- Ja bih voleo da letiiim...

- TO!!! JESI SNIMIO OVO?!!

- NISAM STI...

- JEBEM TI MATER!

Zezali su me do prvog razreda osnovne u Novom Sadu zbog ove rečenice. Nikada nisam gledao tu dečiju emisiju. Imali smo crno-beli televizor marke EI, koji se često kvario.

"JA BIH VOLEO DA LETIM!" govorili su u šali.

Još uvek se sećam tog dana. Dana kada su me svi terali da mislim da sam u avionu, a ja sam razmišljao o pticama... I Branki, koja nije htela da se igra sa nama jer smo bili muški.

17/7/2008

Tramsparemcija

16/7/2008

Kapljica spuštena niz oluk
zakači mi misao
napisana tankom penkalom
prolivena pod nogama
prljavim i kiselim
onog jesenjeg dana
što je mirisao na ljubav...

Kad se slepe trepavice
zna da ne bude od šminke
maškarade i baletaneri
kakav je to ples?
Šta će otpad na jezeru
i gde je to otišao labud?

Serenada u metropolisu
ispod prizemlja - u podrumu
tamburaši svirajte joj
ona je tamo negde
suza umire u prašini
druga se rađa u oblaku

Uspaljena žica na begešu
dogorela želja u grudima
konobarica obučena u sivo
pepeljara prazna i onaj stih...
Onaj... Onaj što mi se ote
ote mi se a ja ga zaboravih...

Suprotna strana fikcije
pauza između dve strofe
usporen pogled rotira glavu
rafali - to su vratne žile
oni što pokošeni padaju
to su samo njihovi koraci.

Kad kafane krenu u smeh
nad astalima zorom polivenim
znaću da mi zamo mesto nije
ko u mesmi što je sviraju
tamburaši iz vlažnih podruma
što ne pamte zadnje strofe.

Nebo neka je crno
munje su bele na njemu
ko je to okrečio ovu sobu
motivima stvaranja života?
Grlim travu pod jastukom
ližem kapljice kiše sa usne.

Sanjao sam lane na njivi
video sam teške tragove u žitu
čuo sam vapaje za majkom
ugazio sam u crvenu lokvu...
Okrenuo sam se i otišao.
Želeo sam da čujem eho.

Uhvatila mi usput ruku
skinula je rukavice
nisam čuo šta je rekla
ugazio sam u svoju senku
ne sećam se gde smo išli
sećam se nje

Kada padne mrakanac
oko pošalje "iskren" pogled
ulice sijaju od tečnosti
kiše ili šmrka koji spira đubre
a duge kose vole da se umrse
sa nekim tuđim prstima.

Susret sa samim sobom
tamo u ćošku podruma
kaže da "svira" u paučinu
slušam kako to radim
nešto popit odjeka
teškog muškog vriska.


Spuštajući se niz oluk
prizvao sam kišu
nisam znao da sam ja
sitna kap što klizi
dole prema svojoj lokvi
da prljam cipele i ulice.

Naočigled kockara
izgubio sam paru.
Kockar je otpozdravio
kurva je pustila mašnu
japi je pljunuo
Krupije je promešao.

Pokisle ulice bez šminke
i bogovi moraju da plaču
senka mi prilazi i grli me
lepi se mokra za mene
znojim se u hladnoj reci
zaboravio da i gde plivam.

Četvrt kile bureka
prazne čaše od jogurta
lice okrenuto kontra
u fritezi sa pecivom
jedna dlaka pod nogama
novčanica osmeh i strah.

Kockar na jutarnjoj ulici
smeje se njenim osmehom
pratim ga do haustora
ulazim u mrak
čekam da me pozove
želim da gledam njen osmeh.

Promešao je karte
podelio mi žandara i kurvu
ona nije htela da se skine
on je ćutao i nasuo piće
nije mi trebala treća karta
izašao sam na ulicu.

Kad gacam po blatu
pratim zvuk svojih tragova
ako idem ka tebi
ti si odavno ovuda prošla
ako si odnela moju ljubav
ondak ništa
ovo nije taj štih.

Nasledio sam kaput i šešir
da me kiša ne umiva matorog
dobio sam štap i umormu šaku
da ne padnem u krevete lažne
naučio sam da putevi nisu karta.
Putujem i kartam se...

Rukavica u blatu
Lice u rukavu
Susnežica na bulevaru
Osmeh na mom ramenu
Nisam znao da boksuješ
Patosirao bih te u prvoj.

U nekim starim mitovima, neki mudri ljudi su pomenuli izmedju ostalog i ovo vreme. Vreme kurvanja kako bih ga ja uprostio. Oni su to mudrije i opširnije opisali. Koga svrbi, taj će da pronađe i da pročita te "mitove i bajke". Poenta je u kurvanju, ili kako to mi današnji ljudi znamo da kažemo "dogovoru". Želja za kurvanjem, to jest "dogovaranjem", ona proizlazi iz Potrebe. Potreba, to je navika, požuda, potreba? Sve je to dogovor, samo ne ono što će on biti za narednih x godina. Kada kurve, govornici i "veliki" ljudi koji se "dogovaraju", jednostavno nestanu jednom za uv(j)ek. Čovek koji je odrastao u podrumu možda je slep, ali je u svojim vizijama opet "možda" video svetlo. Rođeni smo da gledamo i svetlo i tamu. Ako nam ipak neko zakine svetlo, mi ćemo je se sećati, ili ako ga nikada nismo videli - zamišljaćemo je. Isto kao što svako od nas zamišlja slobodu. Svako od nas "savremenika". Slobodu koju nikada nismo videli. Isto tako nas je opisao taj mit, koji su nam razne mesije preprichale kao da je bajka. Onako "ljudski"... Za istim stolom u kafani. Ožvalavili su za tim astalima u "govorancijama". U istom vremenu "našem". A zatim nestali. Nafatirani i neuprljani. Nevini. Mitovi baš o njima govore. Govore o dugom vremenu zmija i njinih jezika, osmeha, bezličja i njihovih raznoraznih formi. Svaki Narod ima taj mit. Svaki Narod im je predvideo kraja.