Miladin Žarić - Veliki Srbin

23/1/2007

OTRGNUTA MISAO

Sedim i gledam pepeljaru
Pikavci vode ljubav u njoj
Prilično im dobro ide
Za susednim stolom sedi Ona
Čini se da je ne zanimam
Jedna misao šeta po stolu
Pokušavam da je uhvatim
Uspevam samo da prospem kriglu
Prateći pogledom misao
Kako odleće do Njenog stola
I ruga se mojim krvavim zubima
Besan gledam kako leti ka Njoj
Lagano kruži oko Njene kose
Sleće joj na minđušu
Neprijatno mi je dok to radi
Šapuće joj nešto na uho
Ona sluša kao da je to jako zanima
Lagano se smeška i baca mi pogled
Prokletinja joj i dalje šapuće nešto
Nervozan sam i palim cigaretu
Gledam njenu dugu kosu
Igra se s njom svojim dugim prstima
Drugi pogled mi baca kroz kosu
Klecaju mi kolena dok ustajem
Usput zapinjem za šank
Misao joj ponovo nešto šapuće
Zajedno se smeju smešnom meni
Umiru od smeha dok prilazim
Konobar stavlja naočare i bleji
Iznosim joj predlog da se upoznamo
Dim mi ušao u oko i suza mi curi
Pokazuje da sednem i umire od smeha
Naručuje piće i govori mi o sebi
Gasim cigaretu pored njenog pikavca
Đubre je odmah prešlo na posao
Zajedno gledamo kako se vaćare
Misao mi namiguje s njene minđuše
Bacam joj preteći pogled
Ponovo joj nešto šapuće
Ona se smeška i uvrće kosu
Govori mi da pričam o sebi
Sluša me i ispija svoje piće
Osećam nešto lagano na ramenu
Razmišljam šta bi to moglo biti
Slušam kako mi neko vreme šapuće
Nežno kao ove njene usne
Koje mu govore da ućuti
ljubeći me
Dugo
dugo

Konobar je tiho zamenio pepeljaru

A.D.

22:16 , 23/1/2007 12 komentara Link

22/1/2007

Djurdjevo I

Tu,
Tačno između Dunava i Tise,
Na jednoj livadi ispod duda,
Igralo se neko dete,
Opijeno od čistoće,
Zaneseno i kreativno.

Igralo se neko vreme,
A zatim otišlo,
Ostavivši svoje kockice,
I jedan letnji put,
Skitnice do igrališta da dovede.

Da ne lutaju atarima,
Žedni svog bunara,
Gladni svoga sela,
Da započnu igru ispod duda,
I da im tu rodno mesto bude.

A.D.

16:14 , 22/1/2007 19 komentara Link

21/1/2007

Plovidba

Plovim po mislima zajedno sa Rekom
Sećanja, rečni tok i jedan mali čamac
Obala obavijena šumom i žbunastim biljem
Kao jedna davna ljubav koje se sad sećam
Što je skrivala srce od mene ispod trepavica
Lebdi zajedno sa maglom i divljim guskama
Odlazi negde visoko zajedno sa ovim jutrom
Plovi zajedno sa mnom i ovom rekom.
Bucovi i Štuke mi recituju stihove bez rime
Košava mi svira i miluje kako to samo Ona zna
Sa suprotne obale Srna mi poklanja velike oči
Reka ne želi da skriva svoje obline, nudi mi se
Ja joj kažem da sam njen i sećam se...
Sećam se neke druge magle u nekom gradu
Reka prolaznika na njegovim ulicama
Pleh muzika, tužne ptice, prokleta kiša
I jedan izgubljen lik u reci bez toka i smisla
Koji je zastao kao pogođen na onom bulevaru
Videvši jednu ženu u kojoj je prepoznao rečni tok.
Stari panj mi maše plutajući zajedno sa mnom
Kaže, nekada je bio drvo a sad je jedan čitav svet
Priča mi o rečnim dubinama i njihovim tajnama
Nudi mi jednog rečnog raleba sa svoje grane.
Seti me na njenu priču o pticama i slobodi,
Selicama, selidbama, letenju i plavom nebu...
Htedoh da odletimo zajedno, pa sam vežbao,
Svašta sam probao a uvek sam padao,
Svaki put bi me sve više bolelo i vređalo,
Jer sam rođen da plovim, a ne da letim.
Setim se svega i dođe mi neka tuga.
Ne zaplačem već pustim blagi osmeh,
I poletim zajedno sa rekom, maglom i guskama,
Pa nastavim da plovim dalje i u tom letu,
Možeš sve kad nađeš one prave,
Koji će da te prihvate u ovom svetu.

Srećan ti rođendan Ana, i nek te na putu uvek društvo pravi svetlo, da se ne izgubiš, bilo da je noć ili dan.

A. D.
Foto: Reka Tisa, ušće Carskog kanala. Ne sećam se kad sam fotografisao, jedan od prvih mojih izleta u fotografiju.

16:08 , 21/1/2007 2 komentara Link

19/1/2007

Tebi

Kao da gubim razum
dok te gledam ovim mislima
i secam se svake tvoje ćelije.
Kao film da gledam, te vidim,
u mojim mislima o tebi
i pokušavam da saznam ko si ti.
Ti si pogonska snaga individue
koja je osuđena na prolaznost
i daješ mi snagu da zaboravim na smrt.
Ti si velikodušna i velika
kao božanstvo starih naroda
i ja te obožavam.
Ti me bacaš na kolena
da ližem stakla prozora koji gledaju na jezro
i podižeš zidove oko njega.
Poklanjam ti moj razum
razmazan po parčetu sna
i gledam te kako se hraniš njime.
Berem suze iz mojih suvih očiju
vezujem ih svojih venama u buket
i dajem ga tebi.
Dao bih ti sve što imam
za jedan tvoj osmeh
i što nemam bih ti stvorio.
San bih ti svoj dao za jedan pogled
sa onim njegovim divnim sjajem
i nikada više da ne spavam.
Nikada više da ne budem budan
dao bih ti telo svoje
i bio bih srećan što si me pogledala.
Sreća i ti se pišu istim slovima
koja ne mogu da stanu na papir
i ne treba tamo da budu.
Treba da prestanem da ubijam sebe
mislima o tebi
i da počnem da živim.
Da počnem da gradim kuće
od mesa pomešanim s krvlju
i da oživim svoje stihove.
Krv da im podgrejem na prljavoj ringli
na kojoj su pokipela mleka iz sise tvoje
i provrila ko moja požuda za tobom.
Požuda koja je porasla u drvo
nadvijeno nad tvojim gradom
i štiti tvoje telo od nabreklog manijaka u meni.
Telom čuvara da te pokrijem u tvojoj sobi
na čijim zidovima si razapela moje detinjstvo
i ne dozvolim kasapima u meni da te otvore.
Dozvolio bih ti da me razapinješ po planetama
po kojima ćeš putovati zajedno sa bićem
i pristao gladan da crkavam na pokidanoj večnosti.
Pokidanim umom razmišljam o tebi
dok mi otpadaju delovi tela
i kotrljaju se niz padinu ovog života.
Kotraljam se kao glupost kroz vreme
ubijajući svakog lika kojeg sam sreo u prošlosti
i stihovima o tebi kupujem parče slobode.
Kupujem kartu za paklenu večnu samoću
na šalteru ispred tvoje kuće
i putujem zajedno sa rasčerečenim bićem.
Odlazim da razmišljam o tebi u svojim pesničkim srcima
pobacanim po ćoškovima prljavih klanica
i da crknem ne bi li te ponovo ugledao na rođenju.
Da crknu ove izlomljene misli
koje plaču za saranama
i da budemo ti i ja opet jedno biće sa dva srca.

15:54 , 19/1/2007 8 komentara Link

18/1/2007

Jeftine pesme prodajem povoljno

Posvećeno svim prijateljima kafane. Svima koji uživaju da pate itd.

Dakle...

dakle...

Radio sam treću smenu
Trebalo nam para
Šljakao sam, štedeo sam,
Ostavih cigara

-o0o-

Jedno veče dođoh kući
ranije sa šljake
Usput kupih cveća ženi
Kite u dve šake

-o0o-

Zakucah na naša vrata
Ispružio cveća
Nasmejah se naširoko
Nikad veća sreća

-o0o-

Otvori mi komšija
Beži ne zna šta će
Zevnulo mu golo dupe
Spuštene mu gaće

-o0o-

Dok ja radim treću smenu
Vredan poput crva
Komšija mi jebe ženu
Proklenica kurva (naglasiti ženskimpratećim vokalom)

-o0o-

Dođoh u kafanu odmah
"Uzo" sebi cuge
Da ubijem njome sebe
I u meni tuge

-o0o-

Solaža: Harmonika vija blago-električnu gitaru po kafani...

-o0o-

Prilazi mi gadan lik
Ćelava mu glava
Uzima mi mo-0-oju čašu
o-0-0-o, uzima mi moju čašu...

-o0o-

Primiče je ustima
Stavlja je u zube
Počinje da je-E-ede čašu
o-0-0-o, počinje da jede čašu...

(naglo prestaje muzika ali ostaje bass bubanj:
-o0o-
Tup-Tup-Tup-Tup
Tup-Tup-Tup-Tup

Dok on meni u kafani jede čašu
ti sa našim komšijom gaziš ljubav našu

E, tek sad uleće ženski vokal i ostatak muzike...

Dok on meni u kafani jede čašu
ti sa našim komšijom gaziš ljubav našu

repeat X times

ok, txt + aranžman je 200 eur,
poželjno bi bilo da muškarac ovo peva.
Onako... muški glas, pravi jebački.

19:19 , 18/1/2007 19 komentara Link

17/1/2007

Čovek koji je uvek putovao a nikada putnik nije bio

Posvećeno velikom prijatelju, čoveku koji je uvek putovao a nikada putnik nije bio.
Kako je govorio...
"Ako se ti i ja, i ostatak sveta, na kraju ipak složimo da postoji početak, onda ćemo ovo sada, ono onomad i ono što će biti, ubiti najobičnijom glupavom prostom rečenicom, a nešto ovako veliko, veće je od znakova, zvukova i nas prostih ljudi, koji još samo za kraj znamo. Suviše je, prijatelju, jedna takva rečenica prosta za "ovo sada", te možemo samo da dokažemo koliko smo mali govoreći o nekim počecima ili završecima. Mi smo samo ljudi, mada retko kad to sebi priznajemo... Verovatno je to i razlog zbog kojeg nikada ni nećemo poleteti i postati deo svega toga..."

Ne sećam se kada smo se prvi put videli
Verovatno zato što se znamo još iz prošlih života
Ne sećam se njegovog imena
Jer smo se poznavali još u iskonskom začetku
Kao svetlost muzika i miris
Sveopisiv i nedorečen je
Kao vreme i njegova godišnja doba
Promenjiv je u svojim jedinstvenim obrisima
Različit od sećanja
Identičan sa uspomenama
Vatra je u njemu rasplamsala želju za putem,
Voda mu je oprala krvave rane, poklone krajputaša,
Zemlja mu je podarila put,
A Vetar mu šapnuo pesmu o slobodi.
Sećam se svih njegovih reči,
Jer nikada uzalud govorio nije:
"Prijatelju, ti nisi putnik
Put je život tvoj
Zato nemoj da putuješ
Ne putuj, neg' živi
Rađaj se i umiri
'mesto da sediš na peronima
i čekaš sledeće vozove
da te vraćaju uvek natrag."
Dolazio je naglo i nenajavljeno
Klimnuo bi glavom umesto pozdrava
Blago nasmejan poput sećanja starca na detinjstvo
Umesto stiska ruke
Govorio je uvek tiho i zamišljeno
Puštajući da govor glasno odjekuje, dugo, dugo
I taman kad bih se zamislio nad ehom
On bi nestao, ostavljajući za sobom samo trag na putu:
"Kada bih znao da ti kažem,
Gde nas ovaj put koji živimo vodi,
Ja ne bih bio ovde s tobom
I sa ovom kišom, oblakom, gromom i blatom.
Jedino što mogu da ti kažem,
Je da u noći pogledaš mesec,
A po danu da vidiš sunce,
Pa da sam odabereš svoj put od onih koje ti oni pokazuju."
Zatim opet senka njegova,
Što je već tamo daleko i zamiče iza brda,
Ostavlja me da putujem
I radujem se našem sledećem susretu.
A prođe ponekad i mnogo leta,
Gorki putevi, slana mora i ambisi,
Dok nam se ne ukrste lenije
I prestanu oluje da šibaju, gromovi da tuku...
"Jedino ćeš posle oluje i "slote" pravi put naći,
Kada se razvedri i ukaže ti se kao proviđenje kakvo.
Ne budi tužan prijatelju, i kada ti suze krenu,
Sutra ćeš već leteti k'o ptica i pevaćeš...
Pevaćeš kad naiđeš odjednom,
Na sebe kako svojim putem hodiš,
I zaboravićeš da tražiš pravi put,
Jer će te on voditi još dalje, do početka."

A. D.

14:41 , 17/1/2007 12 komentara Link

16/1/2007

Žvrljotina

Neko je olovkom nacrtao tamburaše,
nekoliko astala i mnogo praznih flaša.
Primećujem nepoznate ljude oko mene,
sedimo zajedno i pijemo.
Gledam kako crta muziku po mom mozgu,
plašim se toga što vidim i pijem.
Čini mi se da mi neko nešto govori,
ne vidim ko bi to mogao biti.
Lagano crta šešir, usta, cigaretu i oči,
čekam da završi da vidim da li se poznajemo.
Nacrtana usta se pomeraju dok crta reči,
a ja pijem i gledam ih krvavim očima.
Nacrtana rečenica se meša s muzikom,
lebdi iznad moje glave i liči na oblak.
Osećam kako mi strah izlazi iz uveta,
posmatram kako se pretvara u žvrljotinu s kezom.
Razmišljam kakav je to bolestan umetnik,
koji je smislio i nacrtao sve ovo.
Čini mi se da ovde niko ne zna da je nacrtan,
to me još više plaši i ne znam šta da radim.
Želim da mu kažem da docrta lice ovom pored,
plaše me njegove usne i oči bez lica.
Tamburaš vadi još jednog pijanca iz tambure,
pušta ga da ode u toalet da se ispiša.
Da li da i ja naručim da mi nešto nasvira,
pre nego što popijem samog sebe.
Šta ako sam ja ludak s pogledom umazanim krvlju,
u kome se dave pijane olovke.
Pogledom, koji je godinama rastao i narastao jako,
sad ne može da stane u oko pa se izlio.
Tražim olovku u svojim rukama,
želim i ja nešto sebi da docrtam.
Nažvrljan straha skakuće po astalu,
zatim uskače u moju praznu čašu.
Ispijam sve do zadnje kapi i brišem usta,
čekam da nacrta konobara pa da naručim sledeće.

Aleksandar D.

23:16 , 16/1/2007 5 komentara Link

{ Last Page } { Page 4 of 4 } { Next Page }

O meni

Zadnje napisano

.
Bez Naslova
Opština
Pobeći u stvarnost
Bez Naslova

Kategorije

Prijatelji

angel
poglavica
Lady
miriam
AnaM
nemiri
BIBA
SRNA
njuskica
yin
Wolfie
Milena
mungos
vojslav
Libellula
VukMaslacak
SumerWine
ShArGaRePiCa
veverica
Kombib
legionaire33
letac
whoreofbabylon
Giardia
biber
Ansia
inanna
asterion
Sljivka

Linkovi

Blog Hosting

Ovaj blog hostuje BlogOye

Naslovna strana | Napravi blog | Prijavite se