Miladin Žarić - Veliki Srbin
28/1/2007
SLUČAJNA PRIČA
Tog jutra je stegao prvi mraz. Dok sam pio kafu, gledao sam kroz prozor kako sviće i slušao svraku. Razmišljao sam šta da ponesem sa sobom na reku i pušio loš duvan. Muva je pokušavala da mi uđe u oko. Prvi mraz na reci je sinonim za štuku. Dovršio sam kafu i spakovao nekoliko varalica, malo rakije, starog Nikona i izašao. Nisam doručkovao. Trava oko automobila se caklila polivena prvim suncem.Reka je bila tiha. Magla je lebdela na pola metra od vode kao neki leteći ćilim. Pored reke je uvek nekako svežije, pa me je protresla mala jeza. Otpio sam gutljaj rakije iz stare pljoske ne bi li se ugrejao. Razmišljao sam na koje mesto da se zaputim. Tisa je jedna od onih reka koje su sakrivene drvećem i šibljem, koje je priroda još vezala puzavicama. Retka su mesta na njenoj obali gde se mogu sresti ljudi. Možda sam baš zbog toga zavoleo Tisu više od bilo čega drugog. Stidljivu staru damu i njen stil. Nekada bih otišao na pecanje i proveo čitav dan tumarajući po šumi s foto aparatom, fotografišući, razmišljajući, totalno zaboravljajući na pecanje. Ostavio sam automobil na dolmi i krenuo lagano prema delu reke na kojem su nekoliko mesta zgodnih za varaličarenje. Slušao sam detlića kako svira na staroj, truloj bukvi.
Mali prosek kroz šumu koji je vodio do reke je zarastao u šiblje i raznorazne bodljikave biljke, koje su se hvatale za odeću. Teško sam se probijao sa štapom za pecanje i rancem na leđima. Kada sam došao do vode, bio sam izgreban po licu i pun čičkova i krpiguza. Magla je još uvek lebdela iznad reke. Fotografisao sam udaljeni Zrenjaninski most kojem je magla sakrila stubove i krenuo da čistim odeću od čičkova. Ribarski čamac je na momenat presekao reku na dva dela i nestao u magli. Štuka bi trebalo da se javi. Mesto je bilo idealno. Na desetak metara nizvodno od mene, Tisa je nekada davno oborila bukvu u vodu. Godinama je spirala zemlju iz njenih žila, lagano, kako to samo reka zna, da bi na kraju bukva pala u nju i postala deo jenog novog sveta. Čitav jedan mikrokosmos se rodio na tom mestu. Milijarde mikroorganizama, vodenih larvi, račića i crvića su našli tu svoje utočište - omiljena hrana sitne bele ribe koja dolazi u malim jatima tu da se hrani. Naizgled to je samo drvo u vodi, ali ako čovek posmatra neko vreme to mesto, videće da se tamo nešto stalno dešava. Skoro neprimetni titraji na tihoj površini reke ukazuju da je došlo nešto sitne bele ribe da se hrani. Onda perifernim vidom primetiš jednu od njih kako se na trenutak pojavi tik ispod površine vode, a zatim šmugne ispod grane. Na kraju te uplaši glasan udarac po vodi koji ti daje do znanja da je tu neko ko je na vrhu lanca ishrane trule bukve. Zapalio sam cigaretu i slušao kako se stari bucov hrani.
Trudio sam se da oživim malu drvenu ribicu, vezanu upredenom niti do štapa za varaličarenje. Zabacivao sam je iza potopljenog drveta i lagano je navodio, tik pored neke od njegovih grana. Odlutao sam u mislima do suprotne obale i razmišljao o reci. U jednom trenutku mi je izgledalo da šetam suprotnom obalom i posmatram samog sebe kako varaličarim. Onda sledeći zabačaj... Iznad reke je preletela bela čaplja. Nešto je promumlala i nestala u krošnjama drveća. Nekada sam redovno viđao srne pored reke. Dolazile su oprezno do reke da se napiju vode. Nikada ništa lepše nisam video na reci od srne, koja me gleda sa suprotne obale reke dok njeno lane pije vodu. Razmišljao sam koliko malo ih je ostalo, kada već nekoliko godina nisam video ni jednu. Pa zar je jedan paprikaš vredan koliko i taj trenutak, kada te to prelepo biće pogleda svojim krupnim crnim očima. Začuo sam neko kršenje i probijenje kroz šumu, iza leđa. Štuka se nije jevljala. Neko vreme sam osluškivao šumove i pucketanje suvih grana iza mene. Otpio sam jedan gutljaj rakije iz stare pljoske i okrenuo se da vidim ko bi to mogao biti.
Bio je to neki brkati stari čovek sa šubarom, velikim gumenim čizmama, obučen u neku staru vojničku uniformu.
"Dobro jutro", rekoh.
"Zdravo prijatelju", rekao je grubim glasom.
Posmatrao je neko vreme reku. Ništa nije govotio, niti se pomerao. Neko vreme je samo stajao tu i posmatrao. Som je glasno zaraubovao na sredini reke. Lupio je po vodi glasno, kao kad čovek skoči u vodu. Starac je pripalio cigaretu.
"Danas je bilo mraza. Prvi put ove godine. Trebala bi štuka da se javi", rekao je uvlačeći dim.
"Još uvek nisam imao ni jedan udarac."
"Štuka je ko kurva, neće - neće, a malo dalje udara ko blesava", rekao je zamišljen. "Možda je bolje da si otišao na Mrtvu Tisu, tamo je ima više zbog trske i svog onog krša po vodi"
"Zatvorena je rampa na dolmi, a putevi kroz atar su loši. Sve jedno sam pobegao iz sela malo u prirodu. Ne moram ja ništa ni upecati", rekoh skromno.
Pušio je i gladio svoje velike bele brke. Gledao je kolibu na suprotnoj strani reke. Njegovo izborano lice bi se ponekad namrštilo, kao da se nečeg priseća. Par divljih pataka je preleteo Tisu.
"Je l' znaš da je prekjuče umro Makika?" krenuo je, "Tamo preko u onoj kolibi... Našao sam ga pored kamina. Krenuo je da potpaljuje vatru. Imao je stare novine u rukama i neki stari upaljač... Ja krenuo do njega, reko da vidim šta radi stari šumski vuk i malo rakije da mu odnesem. Peko sam neku kajsijevaču, pa da mu se pohvalim. Kad ja tamo a imam i šta i da vidim. Otišo Makika... A bio je laf, nikada nisam poznavao sličnog čoveka." izvadio je malu flašu iz džepa i prižio je prema meni "Aj, trgni malo, ništa lepše od domaće kajsije."
Otpio sam gutljaj rakije, otpio je i on. Zatim je nastavio.
"Znaš ti da je on došao iz grada da živi tamo preko u onoj kolibi, kad mu je bilo dva'espet. Nikada nije pričao zašto. Nikada ga nisam ni pitao. Radio je kao šumar trideset godina i poznavao je svako drvo u šumi. Pričalo se svašta o njemu. Valjda im bio interesantan, pa su izmišljali svašta o njemu. Jedan matori mi je pričao kako je u gradu imao vilu, tamo u centru. Rekao je i da je Makika imao kapital za dva života i da je sve to prodao i nestao iz grada zauek. Kao, poznav'o ga on, pa je informisan. Kaže, jedan dan se pokupio i otišao bez reči. Meni je svašta pričao, ali o tom vremenu pre nego što je postao šumski vuk, nikada ni reči. Voleo je ovu reku i ovu šumu. Govorio je da je srećan jer je našao slobodu. Heh, "jebeš čoveka kad ne može da umre slobodan", govorio je. Jedan matori ribar, onaj Landa što nije im'o jednu ruku, bog da mu dušu prosti i on je otiš'o... Pričao mi kad je bila Tisa one godine jako nadošla, pa su nasipali dolmu da se ne izlije... Tad ja još nisam im’o salaš ovde... Kaže da je Makika dan i noć radio. Govorili su mu da odmori, a on će njima "Ljudi, ako Tisa probije dolmu, ode grad u pičku materinu!" Landa ga je voleo više neg' svoju desnu ruku. Pričao mi i za onu nesreću što je bila te iste godine. Uzkurac, nabujala Tisa daj da se ne izlije, a ono na mostu kamion udario u autobus, pa autobus sleteo u nabujalu reku pun putnika. Kažu da je sve preživele on sa svojim čamcem spasio. Kasnije dugo nije izlazio iz kolibe - udarila ga tuga što nije imao veći čamac... A nikad nije voleo da spominje te stvari. "Jebeš čoveka ako ne skoči u vatru da vadi zapaljene", govorio je. A bilo i’ je i da ga i nisu voleli. Valjda su mu i zavideli što je takav, kakav je bio. Slobodan. Pa su onda svašta o njemu pričali. Ja odem tamo na čardu uveče na slanu kečigu, pa se zarakijam posle večere i onda kad mi sednu zavrat pa počnu da dave... Jedan mi pričao kako je Makika i ime promenio kad je otiš'o iz grada. Veli kao, nije hteo da ima ništa sa prošlošću. "Nije on otiš'o, on je bre pobeg'o jer nije um'o da se snađe tamo. Kur moj je on "očo" iz grada. Ona s podbare je njem' došla glave. To je bre ceo Novi Sad pričao. Udala se za onog s kim je on u klupi sedeo..." -Život je kratak da bi bio jeftin ko u onim serijama što ih sad snimaju- setim se ja Makikinih reči tad ali džaba, ovaj peni li peni "On je uvek mislio da će pobeći od samog sebe i di je sad? U šumi! Da je bio pametan imo bi štogod voli". Onda ja pobegnem za drugi astal, ne mogu ja to da slušam. A sve ko da sam sa njim i da mi govori "Slobodu mi ne mož'te kupiti..." Posle dugo neću tamo da idem, ne mogu da slušam kako izmišljaju. I da ima nešto u tim pričama, nije kadro čoveka srati iza leđa. Pogotovo njega... Makiku. Pomog'o mi da dignem salaš onomad kad sam rešio da odem iz sela i uzgajam stoku. Kažem ja njemu da od materijala što je ostalo nakrpimo njemu neku lepšu kućicu, vid' ona na šta liči, a on se smeje i kaže "ne znaš ti ništa". I kad god se vratim od njega imam neku volju da živim...
Starac je zastao s pričom i posmatrao kolibu sa suprotne strane. Jedna stidljiva suza je krenula niz njegovo naborano lice, te se on trže pa je brže bolje obrisa, izvadi rakiju, nagne je i doda flašu meni.
"Sloboda", nastavio je "Vidiš prijatelju, to gde sad ti i ja stojimo, ova reka i ova šuma i ovaj život... to je sloboda. Ja sad znam da sam poznavao jednog slobodnog čoveka i nije mi žao što je "otišao". Sećam se kako je govorio "Neću da žalim kraj puta ako je put bio vredan, žaliću kraj puta koji je uzaludan". A velik je bio jer je i nas naučio šta je sloboda. Imao je snage da ode slobodan."
Zabacio sam varalicu tik malo dalje od potopljene bukve i zastao. Primetio sam da je prestao da priča i to me je nekako trglo i vratilo na obalu reke. Okrenuo sam se, ali njega više nije bilo. Sagnuo sam se da izvadim cigaretu iz ranca i videh da mi je ostavio flašu s rakijom. Otpio sam gutljaj kajsijevače i pripalio cigaretu. Posmatrao sam kolibu na sprotnoj strani obale. Bila je neverovatno skromna, a u isto vreme na neki poseban način privlačna i lepa. Razmišljao sam o jednom čoveku kojeg nikada nisam upoznao. O čoveku koji je promenio ime i otišao iz grada, ostavljajući jedan život od dvadeset pet godina iza sebe u zamenu za večnu slobodu. Pamtiću ga do kraja svog života iako ga nikada nisam upoznao. Pamtiću ga, jer mi je rekao kako da budem slobodan.
A.D.
Foto: 1. Jegrička na "Crnoj Ćupriji", nadomak ušću u Tisu. 2.Tisa 3. Čaplja
20:28, 28/1/2007
18komentara Link
Pošalji komentar
{ Last Page } { Page 181 of 192 } { Next Page }21:07, 28/1/2007 Poslao miriamOstavio si me bez teksta...
21:26, 28/1/2007 Poslao nemirinajavila svraka priču
22:51, 28/1/2007 Poslao LazySvraka je moj tobar trugar
23:35, 28/1/2007 Poslao LadyPriča izvanredna.
Fotografije prelepe.
" ....a on se smeje i kaže "ne znaš ti ništa"..."
Divota je naići na ovako nešto pre spavanja.
23:53, 28/1/2007 Poslao LazyZovite me "džoni za laku noć"
fotke sam danas "fotkao". bio je baš lep zalazak.
00:54, 29/1/2007 Poslao yinFantasticne fotografije
09:03, 29/1/2007 Poslao SRNAhvala
probudio si me
gledacu te cesce
sa druge strane reke
11:50, 29/1/2007 Poslao LazyNisam teo da budim, volim i ja da spavam
12:41, 29/1/2007 Poslao nemirisamo mi ne dadu
12:51, 29/1/2007 Poslao angelpoznata priča, nove fotografije
13:02, 29/1/2007 Poslao nemirikrpiguz je jedno malo dete koje se samo lepi za tebe i neće da te pusti, umiljava se vešto
13:31, 29/1/2007 Poslao LazyHahaha, eto ti Angel pravog odgovora, nadasve deskriptivnog
13:35, 29/1/2007 Poslao nemirijesu li i tebe zvali krpiguz kad si bio mali?
15:00, 29/1/2007 Poslao LazyZvali su me mekla, zato što sam tako zvao metlu
15:03, 29/1/2007 Poslao TayЛепо.
Леп споменик.
То је кад му се помене име.
Макика.
А крпигуз траву су пастири користили
да пришију, залепе, закрпе
своје рите и то је претеча, а природна,
"чичак трака".
Izmenio Tay dana 29/1/2007 u 15:04
20:26, 29/1/2007 Poslao angelhehe, hvala za objašnjenje
20:46, 29/1/2007 Poslao drvoDrago mi je da sam zastala,
pogledala večerašnji zalazak nad mojim brdom.. udahnula, izdahnula, sve friške misli oterala, i počela da čitam..
Lepo pišeš. Slike su lepe. Sve.
Lep osećaj mi je probudjen pričom, kroz sećanje na neku sopstvenu slobodu i neke sanje koje mi ne daju mira..
a ja pustim pogled i umesto udice zabacim kadar
svojim foto-aparatom i čekam virove i vetrove i svašta
promenljivo, prelepo što nam je priroda poklonila.
Baš dobar osećaj ovaj tvoj post
Dodaj da potegnem gutljaj..
21:55, 29/1/2007 Poslao Lazy-
- "Drvo", živeli! Takođe volim kadar, mada volim i da upecam smuđa. One male vratim, a ne preterujem sa ulovom.
O meni
Moj Profil
Arhiva
Prijatelji
Foto Album
RSS Feed
Kontakt
| Mon | Tue | Wed | Thu | Fri | Sat | Sun |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | ||
Zadnje napisano
.Bez Naslova
Opština
Pobeći u stvarnost
Bez Naslova
Kategorije
Prijatelji
angelpoglavica
Lady
miriam
AnaM
nemiri
BIBA
SRNA
njuskica
yin
Wolfie
Milena
mungos
vojslav
Libellula
VukMaslacak
SumerWine
ShArGaRePiCa
veverica
Kombib
legionaire33
letac
whoreofbabylon
Giardia
biber
Ansia
inanna
asterion
Sljivka
Linkovi
- Ovaj blog hostuje BlogOye