Miladin Žarić - Veliki Srbin

1/12/2008

Desetka

Ogledalo iz hodnika
briše znoj sa čela
jezikom skuplja krv
sa raspukle usne
klima mi glavom
pomera se da prođem
smeje se i psuje kroz zube
lepljivi krvavi trag
i sakate kerove što arlauču

Vrisak roletne u prolazu
dodaje mi loptu po zemlji
štopujem je refleksno
ispucavam je kroz staklo
daleko od bele crte
u mrežnjaču nekog ludaka
visoko iznad sela i gradova
preko Njenog bedema
uprskanog rimom i stihovima

Grohot polupanog ogledala
tera me da kleknem na njega
želi da se smejemo zajedno
mazi me po vratu
gleda me sa previše očiju
briše mi kapljice znoja
kaže: "ne mogu sam da dohvatim"
prstom preti na zadnji štih
ogledalo giljotinu i njene tragove

 Voleo bih, da smo zajedno, polizali krv posle klanja.

23:59, 1/12/2008 Poslao lady

Liči na haos...

00:22, 2/12/2008 Poslao Lazy

Liči na ono što sam napisao svojoj dragoj.

19:43, 2/12/2008 Poslao Mo

liči na derana...baš

23:25, 4/12/2008 Poslao natasha

ti si skroz u nekom svom svetu!svidjaju mi se jako tvoje fotke!