Miladin Žarić - Veliki Srbin

24/1/2008

Rasprodaja od 25 do 40 posto

Lagano sam ušao u prodavnicu prepunu novih cipela, zastao na izdignutom otiraču za prljave iznošene cipele i zbunjeno gledao dole. Otirač za cipele je bio čist, a čitav pod prodavnice pokriven slojem blata. Ljudi su šljapkali unaokolo, tražeći što više lepote za što manje para, ne mareći za blato. Neko je viknuo "DOBROVEČE!!!"
"Kakav ludak je..." promrmljah uplašen.
"Izvolite, šta to mi imamo za vas!" viknuo je upitnu rečenicu, kao da je odrična.
"Ja sam samo hteo da... Mislim..."
"Ali samo izvolite mladiću! Recite samo koji model cipela želite da kupite, svi modeli na sniženjo DO 70 POSTO!!!" krenuo je da gaca po blatu, prema otiraču na kojem su mi klecala kolena.
"Napred u kupovinu, posle koje ćete izabrati vaše NoOoOveEeEe ČARAPE PO IZBORU!!! upljuvao mi je facu zgrabivši me za jaknu i gurnuvši me među ludake.
    Neprimetno sam se provukao kroz gomilu do najudaljenijeg dela prodavnice. Bio sam zbunjen i nervozan. Pravio sam se da gledam izložene cipele, a u stvari sam razmišljao o svim apsurdnim minutima tog januarskog dana. Tražio sam neko iracionalno objašnjenje, dovoljno naoštreno da bi se suprotstavilo ludim apsurdima. Zadubio sam se previše u razmišljanje, pa sam se setio da bi bilo pametno da uzmem neki model cipela sa police, da ne postanem sumnjiv nekom ludom apsurdu što gaca po blatu prodavnice. Dohvatio sam neku čizmu bez mnogo prebiranja i zadubio se u analiziranje eventualnih sledećih apsurdnih situacija, naoštrenih do te mere, da je izlaz iz njih morao unapred da se isplanira. Radovala me je činjenica da sam uopšte shvatio da postoji problem, a još više sam se obradovao svom poletnom duhu, koji nije klonuo pred problemom, nego je istog trenutka krenuo pravim putem, koji je istina tu i tamo zasigurno ukršten sa nekom pogrešnom stazom, ali je definitivno bio put ka izlazu. Blago sam se nasmešio gladeći čizmu i klimajući glavom u znak dobrodošlice svojim mislima, koje su se množile stvarajući pozitivne impulse što prijatno greju glavu. Kreativne misli mi je prekinuo moj stari prijatelj - osećaj da me neki ludak seče pogledom. Okrenuo sam se da vidim ko bi to mogao biti. Ugledao sam staricu koja je rukom držala svoje naočare na pola nosa i namršteno me gledala. Nije izgledala kao ludak, pa sam pomislio da verovatno ne vidi dobro i hoće da joj pročitam cenu, ili joj ličim na prodavca.
"Perverznjaku jedan, kako te nije sramota!" siknula je baba onako kulturno kroz zube, da čujem samo ja.
Pogubio sam se podigavši obrve, ne shvatajući šta to na meni liči na geja. Pade mi na pamet da se nisam se brijao dvadesetak dana, pa reko možda je zbog toga.
"Gospođo, ja..."
"Maziš tu stvar i smeškaš se, pederčino!" bacila je pogled na čizmu u mojim rukama.
"Nikad od tebe čovek neće biti!" siknula je još jednom i otišla odmahujući rukom.
Pogledao sam čizmu u svojim rukama. Bila je to kožna ženska čizma, sa velikom tankom štiklom, koja je sa zadnje strane imala ušrafljenu mamuza u obliku zvezde petokrake. Onako zamišljen, nisam ni gledao šta uzimam sa police. Shvatio sam da ubuduće moram da pripazim šta uzimam u ruke zamišljen.
    Vratio sam nakaradnu žensku čizmu na tezgu i krenuo da šaram pogledom cipele. Bilo je baš svakakvog đubreta u prodavnici. Više od pola muškog iventara je ličilo na one ženske čizme, koje su me dovele u neugodnu situaciju. Velike špicaste cipele u raznim bojama. Iznad svake su zalepili nalepnicu sa natpisom "muške". Nije me uopšte čudilo zašto. Pokušao sam sebe da zamislim u tome. U kompletu sa razbarušenom kosom, šeširom sa našivenim mesecom i velikim blatnjavim plaštom, mogao bih da prođem kao ludi čarobnjak, ili samo kao ludak. Kako li ludaci hodaju u tome? Gledao sam sve te univerzalne modele, koji su se razlikovali po nalepnicama "muške" i "ženske", kao i po cenama koje su varirale verovatno zbog boja. Crna i braon  su uglavnom bile najjeftinije boje, dok su bela, pink i oranž, bile veoma visoko kotirane. U daljini sam video jedan neupadljiv braon model, koji mi je privukao pažnju. Prišao sam i primetio da je taj model na sniženju od 35%. Uzeo sam ga sa police, s namerom da pitam onog ludaka koji me je napao na ulazu, da li imaju moj broj. Ludak je odmah vrisnuo:
"Prrrrrravi izbor mladiću! Upravo su to cipele koje su pravljene za vas, naizgled suviše jednostavne i neupadljive, ali u stvari za vašu ličnost one su jedinstvene!" rekao je namignuvši mi.
Evidentno je bilo da je luđi nego što sam mislio, te sam odlučio da budem veoma oprezan sa tim ludakom.
"Četrdeset i tri?" rekoh smirenim tonom.
"Svakako mladiću, odmah ćete imati priliku da proverite, da li je taj broj ovih cipela vaš pravi broj, a ja ne sumnjam da..." Glas mu se gubio u daljini, a ja sam zamišljao kako on u stvari vrišti dok pada u neki bunar... Neki jako dubok bunar, a zatim tamo negde na dnu uzima "43" u ruke i poput supermena izleće napolje, da nastavi sa svojim ludilom.
"...jer jedino majstor perfekcionista, koji ne pati od kompleksa jednolikog, samozadovoljavajućeg, kreativnog naboja, u smislu produkcije odevnih predmeta koji su na najvišem modnom nivou u ovom trenutku, može da zadovolji svaki ukus, i svaku mušteriju koja je naš potencijalni kupac. Stoga..."
Nisam više čuo šta je pričao. Gledao sam kako mu curi soft niz bradu i mahinalno sam krenuo da brišem svoja usta. Neka nervoza me je ubacila u kazan s namerom da me skuva i želeo sam što pre da izađem iz prodavnice. Otvarao je usta u mrtvoj tišini neko vreme, a zatim mi pokazao put, ka izdignutoj betonskoj kocki, u ćošku prodavnice. Betonska kocka se uzdizala nekih pedesetak santimetara iz blata i bila je čista. Uzeo sam od žvalavog ludaka jednu cipelu, seo na kocku i probao novu cipelu.
"U redu je. Spakujte ih da platim, pa da bežim", pokrenuo sam govorom sluh.
"Eto gospodine, pre kupovine uvek treba probati cipele, ali u ovoj prodavnici je to čisto zbog procedure, jer naši kalupi ne mogu da popuste ni pod kakvim pritiskom, a priznaćete da u ovo današnje vre..." nekako se odvukao do kase i ukucao cifru.
    Prebrojao sam štos poput onih dilera ludaka, pokupio kesu sa cipelama i izašao napolje bez poklona - čarapa po izboru. Kiša je još jače padala dok sam silazio niz stepenište u blato. Blato u kojem se ne razlikuju muške cipele od ženskih, a ni njihove boje.

00:28, 25/1/2008 Poslao anagama

Ma blato je dobro, ni gacanje nije loše. Samo dok se ugacaš dobro, posle ti je sve jedno.

08:55, 25/1/2008 Poslao Lazy

Kažu da je u nekim mestima i lekovito.

09:27, 25/1/2008 Poslao drvo

dobro si prošao, em ti nisu uvalili cipele br 42 koje su "većeg" kalupa,
em si pazario povoljno dobru priču

13:13, 25/1/2008 Poslao Lazy

Pomalo mi je krivo zbog gratis čarapa. Bilo je baš lepih, pravih muških.

11:13, 13/2/2008 Poslao Sljivka

Pa dok je blata da ih kamufliramo bicemo ok.Dobre ti gilje te "neupadljive,braon..."a i pricha.