Miladin Žarić - Veliki Srbin

29/3/2007

Bistro 2003

Napisano "sutradan". ;)

Sat je neumoljivo lupao u svoje bubnjeve stavljajući mi do znanja da sam prolazan. Ispijao sam prvo pivo pokušavajući da ne obraćam pažnju na prisutne ljude oko mene u gradskoj kafani. Poneki put bih prošvrljao pogledom kroz prostoriju ispunjenu ljudima. Delovali su kulturno večeras. Bili su nekako živahni i tihi u isto vreme. Ćaskali su, smejali su se, čekali nekog i ispijali svoja pića. Kada bi nekolicina koja je sedela za nekim od stolova izašla, njihovo mesto bi skoro u trenutku popunila druga nekolicina ljudi. Počeo sam da razmišljam o tome. Čak i kafanski sto ukazuje na prolaznost. Govori nam na neki čudan način da jesmo zamenjivi. Razmšljao sam neko vreme o svemu tome.
“Završila se smena, je l' mogu odmah da ti naplatim jer pravimo primopredaju...” upitao je konobar.
“Izvoli i donesi još jedno 'ladno” rekao sam zamišljen.
Sedeo sam blizu prozora i gledao vlažnu novosadsku ulicu, koja je izgledala kao da se i sama smrzla ovog decembarskog dana. Pogled mi se utopio u nju. Razlio se po vlažnom asfaltu preko kojeg su gazili ljudi slični meni. Prolazili su kroz moj pogled sekući ga na deliće. Svaki put kada bi neko prošao kroz taj pogled načinio bi, a da nije toga ni svestan, jedan frejm. Izašao sam iz gradske kafane tim pogledom i okrenuo se da vidim sebe. Delovao sam mirno. Nisam treptao. Gledao sam sebe kroz staklo gradske kafane i bilo je savršeno. Trenutak koji je trajao mnogo duže od večnosti za mene te večeri. Trenutak koji ne želim da zaboravim. Trenutak kada se spoznaje sama suština jednog života u obliku malog čoveka, koji je u stanju da uradi velike stvari. Čoveka koji je na trenutak sam sebi izgledao veliko, dok je radio jednu veliku stvar. Stavljao je sebe na probu. Želeo je da oseti granicu; išao je lagano prema granici; da bi napokon shvatio da je na granici. Dotakao ju je svojom malom rukom veoma svesno i prisutno. Želeo je da shvati, nauči i izvuče jednu pouku iz tog velikog saznanja, koje će mu nesumnjivo, radikalno promeniti život koji sledi posle.
“Da li je moguće da je sve toliko jednostavno?” pitao sam se.
“Da li je stvarno moguće da je sve ovo, suština svega toliko jednostavna.”
Sada sam sedeo ponovo za stolom razmišljajući o jednom velikom saznanju. Gradska kafana je bila pretrpana. Osetio sam gomilu čudnih pogleda od strane ljudi koji nisu imali gde da sednu. Gledali su me jer sam sedeo sam za stolom gde bi oni mogli da se smeste. Njihove misli su prolazile kroz moju glavu dok sam naručivao treće pivo.
“Brate jer možemo da sednemo za tvoj sto, sve je krcato...” upitao me je visoki momak mojih godina, koji je imao zvezdin šal oko vrata i obučen u odeću koju ljudi nose kada je proleće.
“Naravno, slobodne su sve tri stolice.” odgovorio sam tako da sam i sam sebi delovao čudno, jer me je prekinuo u razmišljanju.
“Hvala ti i da se upoznamo, ja sam Nex” rekao je pružajući mi svoju hladnu ruku.
“Džoni.” odgovorio sam.
Sa njim su bili još njegova drugarica i drug koji se nisu predstavljali jer su pričali o nečemu što im je bilo verovatno veoma bitno. Samo su seli i poručili pića.
Nex je studirao u Novom Sadu. Rekao je da je ovde već pet godina. Nije rekao gde je živeo pre toga. Delovao je prilično pijano ili drogirano.
“Bili smo na toj žurci... Ludilo u pravom smislu te reči. Pogubili smo pola ekipe usput. Izgubio sam čak i svoju devojku usput.”
Na neki način, bili smo totalni stranci a pričali smo kao da se znamo još iz ranijih života. Bez nekih uvertira i predgovora. Priča nas je odvela na naše poslove, pa kroz ulice zajedničkih prijatelja i raznih dogodovština natrag do gradske kafane.
“Sedim preko puta mene i pričam sam sa sobom.” prošlo mi je kroz glavu.
“Da li je moguće da je sve tako jednostavno” pitao sam se ponovo.
Usred naše priče ubacio se njegov drug, koji se nije predstavljao.
“Solo drinker... c, c, c, ne valja ti to...” Imao je pogled čoveka koji bi nekog sažaljevao, ali u isto vreme nije bio siguran da li vidi sebe ili onoga u koga gleda.
To što je rekao i način na koji je to rekao, bila je jedna šala koja je trebala da dovede njegove prijatelje i mene u opušteni smeh. U meni je samo ponovo probudilo pitanje na koje sam svakog trenutka dobijao odgovor. “Da li je stvarno toliko jednostavno i razumljivo”.
“Čekam nekog.” odgovorio sam, mada ni sam ne znam zašto. Gledao sam ga mirno, pogledom koji mu je dao do znanja da i jesam i nisam tu.
Dok je konobar prolazio naručio sam četvrto.
“Ti si baš rešio da čekaš...“ nastavio je tip koji se nije upoznao sa mnom.
Umesto da mu odgovorim iskreno sam se nasmejao njegovim ali i mojim rešima. Na moje oduševljenje, na moje zaprepašćenje, njih troje, tri stranca, tri slučajna prolaznika su me pogledala istim pogledom. Osetio sam kako mi se utroba okomotava oko kičme dok su mi bacali taj pogled. Pogled kojima sam sada i ja njih gledao. Gledao sam sebe iz tri različita ugla; iz tri različite osobe, pogledom koji daje do znanja da je u pitanju nešto veliko. Da je jako bitno i da je ovaj trenutak koji objašnjava samu suštinu stvari i bitka. Niko se nije smejao.
“Koliko dugo čekaš?” upitala je devojka koja koja je do tada bila nezainteresovana.
Konobar je doneo novo pivo.
“Ovo mi je četvrto.” rekao sam smireno gledajući je njenim pogledom.
Imala je predivne oči. Prva asocijacija na te neopisive oči bila je “mudrost”. Govorila je na isti način kao i ja - tako što je mrdala svoje usne ali to o čemu je pričala nalazilo se u njenim očima. Njen pogled me je lelujavo nosio kroz zadimljenu gradsku kafanu. Nešto što novac kojim sam plaćao četvrto pivo ne može da kupi. Htedoh da se zahvalim tim mudrim očima. Govorile su da znaju šta mislim o njima, govorile su “Nema na čemu”.
“Niko ne zaslužuje da ga toliko čekaš.” rekle su njene oči.
Usledila je tišina, a zatim su platili svoja pića i spremali se da pođu.
“Videćemo se.” rekla je nekim čudnim i skladnim tonom koji bi smirio gladne lavove.
“Istina je, i stvarno je jednostavna” rekao je njen poslednji pogled koji mi je poklonila te večeri.
Popio sam četvrto pivo i razmišljao o jednom velikom iskustvu. O jednoj spoznaji suštine koja je stala u sekundu. Kao da je časovnik na svom bubnju iz sve snage odalamio po čineli, tek da bi naglasio nešto. Lagano sam obukao jaknu. Na desetine mojih pogleda je propratilo tu radnju. Gledao sam sebe iz svih mogućih delova gradske kafane. Klimnuo sam sebi glavom dok sam nosio prazne pepeljare za šank. Pomerio sam stolicu na kojoj sam sedeo kada sam trebao da prođem pored mene, na putu do izlaza iz gradske kafane. Napolju je bilo veoma hladno. Zastao sam ispred gradske kafane i pogledao mesec. Njegovi krateri su delovali kao dva velika oka. Ta dva oka su nosila odgovor koji sam saznao te večeri. Zapalio sam cigaretu i gledao u njih. Više nisam bio čudan prolaznicima jer sam znao da smo to Mi. Nisu svi pogledi govorili isto, ali ih je sve više i više. Šizofrenija nije bolest nego težnja. Želja. Odgovor. U svakom od nas postoje milioni fragmenata koji zajedno čine jednu celinu. Mnoštvo individua koje se kadkada pojavljuju sa svojim mišljenjem. Puštamo ih ponekad svesno da se prikažu. Ponekad to činimo nesvesno kao u slučajevima kad smo ljuti, tužni ili zaljubljeni. U svakom od nas je dobro isto koliko i loše. Neko zna tu granicu, neko je otkriva. Svi Oni koji Su; Mi koji Smo; svi Oni koji Će; su u stvari fragmenti jednog velikog bitka. Jedne velike individue. Jednog velikog lika kojeg nosim u sebi. Sa kojim sam i prijatelj i neprijatelj. Za koga bih dao život i koga bih ubio. Sa kojim sam na istom putu i sa kojim pokušavam zajedno da evoluiram u jedno. U sebe.

JA SAM BESPOMOĆNA SARDINA IZA KOJE JE GLADNA TUNA.
JA SAM VELIKA BELA AJKULA KOJA JE OPAZILA TUNU.

“Vi jeste jedno Biće” rekao je mesec i samim tim osudio nas na samoću.

13:41, 29/3/2007 47komentara Link

Pošalji komentar

21:57, 29/3/2007 Poslao nemiri
istinu zboriš

22:01, 29/3/2007 Poslao Lazy
Neki ne žele da se promene u jedno, neki jedino to žele. Ko zna, treba probati ko šta vole. Je l' da?

22:09, 29/3/2007 Poslao nemiri
zašto ne žele?

22:19, 29/3/2007 Poslao Lazy
Još uvek ne žele. Oni šatro žele, pa kao probaju, pa probaju... Serija probanja... Ne možeš da kažeš da si probao supu, ako si pojeo i šerpu zajedno sa supom. Na kraju nema više "probaj", niti je bitno da li ti se supa sviđa, jer crkavaš od glada.

22:22, 29/3/2007 Poslao nemiri
kad ne znadu

22:25, 29/3/2007 Poslao Lazy
Ne znadem ni ja, probam i ja...

22:26, 29/3/2007 Poslao nemiri
neki to jedino žele.

22:36, 29/3/2007 Poslao Azra
Da, sve je tako jednostavno...lepa prica

22:46, 29/3/2007 Poslao Lazy
Nekad mi jednostavni ljudi mnogo iskomplikuju život. Platonska ljubav ili šta već

22:49, 29/3/2007 Poslao Azra
Ili komplikovani ljudi iskomplikuju jednostavan zivot?

22:49, 29/3/2007 Poslao nemiri
jednostavno je najkomplikovanije?

22:55, 29/3/2007 Poslao Lazy
Ne.. ipak je azra napisala ono što sam ja hteo.. popio sam dve čaše piva... Mnogo ima interesantnih ljudi koji su, ili su bili, toliko daleko od ovog mog sveta. Ko zna zašto je to dobro

22:57, 29/3/2007 Poslao nemiri
šta je daleko?

23:01, 29/3/2007 Poslao Lazy
Daleko je kad ti ne daju da im priđeš, a vabe te da dođeš.

23:03, 29/3/2007 Poslao Azra
izgleda da su svi interesantni ustvari jako komplikovani, ne mozes dva dobra sastaviti

23:03, 29/3/2007 Poslao nemiri
a zašto ondak vabe?

23:13, 29/3/2007 Poslao Lazy
Pa ne znam zašto vabe. Eto u komentarima Azre može dosta toga da se nasluti. Možda uživaju u tome, možda prave rezervu, možda nisu načisto sa sobom, možda... Ma znaš ti sigurno sve to bolje od mene, ja sam lood i uvek se pocepam na fragmente varijacija.

23:16, 29/3/2007 Poslao nemiri
ne žele da se promene u jedno?

23:18, 29/3/2007 Poslao nemiri
jednostavni nisu interesantni?

23:25, 29/3/2007 Poslao Lazy
U pravu si, zakomplikovao sam. Upravo je tako to i izgledalo. Zato sam tada i izašao solo iz te kafane, a danas i nisam neki solista.

23:32, 29/3/2007 Poslao Azra
možda nisu načisto sa sobom...,to je izgleda, salim se,ali najednostavniji ljudi vole da komplikuju da im ne bude dosadno, jer ustvari im je sve jasno..., a onda nekako da ga iskomplikuju dok im ne dosadi, i onda kazu..., ma sve je jednostavno, tako nekako...

23:33, 29/3/2007 Poslao nemiri
hm

23:36, 29/3/2007 Poslao nemiri
to rade jednostavni? oni su u stvari komlikovani? a ne oni komplikovanji... hm

23:42, 29/3/2007 Poslao Azra
onda je zakljucak da su i jednostavni i komplikovani ustvari komplikovani, a bolje bi bilo da su jednostavni i komplikovani jednostavni...iskomplikovah

23:44, 29/3/2007 Poslao Lazy
kao što sam spomen'o - platonska ljubav. Ništa više. Neko normalan to za jedno veče, a ja vodam sa sobom celog veka kroz ove lenije izgažene ravnice. Ima nas i u kukuruzu, žitu, ispod onog ringlowa, vidiš tamo... Svi smo to prošli, samo ja više divanim o tome.

23:50, 29/3/2007 Poslao Azra
a dobra ta Platonska ljubav
Zaista...,ima svojih prednosti.

23:50, 29/3/2007 Poslao nemiri
samo ti divani

23:54, 29/3/2007 Poslao Azra
pa kad divno divani

00:19, 30/3/2007 Poslao Lazy
ne mož da kažeš da bi je ubriso, sad gumu da ti metu u ruke ))

01:52, 30/3/2007 Poslao angel
hm...priču znam, al ste je lepo začinili komentarima, sad sam zaboravila šta sam htela reći...mislim, ne mislim...

11:45, 30/3/2007 Poslao mungos

13:11, 30/3/2007 Poslao Lazy
Ne treba misliti. Retko kad mislim. Mnogo je to velik napor

02:14, 4/4/2007 Poslao nemiri
a "prekosutra"?

20:53, 4/4/2007 Poslao Lazy
Sta je sutra?

21:27, 4/4/2007 Poslao nemiri
ako je ovo napisano "sutradan" šta je bilo dalje?

23:25, 4/4/2007 Poslao Anoniman
ahahaha, o bože, ne bih skontao nikad ))

23:27, 4/4/2007 Poslao Lazy
opet se nisam ulogovao iznad...
To je bila 2003. i Merkur je napravio svima pometnju. Preksutra sam po ko zna koji put krenuo iz početka

23:35, 4/4/2007 Poslao nemiri

23:52, 4/4/2007 Poslao Lazy
E, a ulični svirač u Zmaj Jovinoj je svirao... šta misliš šta je svir'o

00:04, 5/4/2007 Poslao nemiri
bojim se da ću lupiti

00:07, 5/4/2007 Poslao Lazy
Trefio baš, ja izlazim iz Bistroa, a on kreće uvod za "Wish You Were Here".

00:09, 5/4/2007 Poslao nemiri
trefio

00:16, 5/4/2007 Poslao Lazy
da je kren'o sounds of silence, bio bi to kraj jednog Lazy_Rider-a ))

00:18, 5/4/2007 Poslao nemiri
fala ti ulični sviraču gde čuo i gde ne čuo

00:24, 5/4/2007 Poslao Lazy
Erm... Načuo? )

00:26, 5/4/2007 Poslao nemiri
ako je neko cinkario onda ok

00:31, 5/4/2007 Poslao Lazy
Pa verovatno jeste, jer da jeste svirao bi nešto od te dve, ili over the hills and far far away

{ Last Page } { Page 163 of 192 } { Next Page }

O meni

Zadnje napisano

.
Bez Naslova
Opština
Pobeći u stvarnost
Bez Naslova

Kategorije

Prijatelji

angel
poglavica
Lady
miriam
AnaM
nemiri
BIBA
SRNA
njuskica
yin
Wolfie
Milena
mungos
vojslav
Libellula
VukMaslacak
SumerWine
ShArGaRePiCa
veverica
Kombib
legionaire33
letac
whoreofbabylon
Giardia
biber
Ansia
inanna
asterion
Sljivka

Linkovi

Blog Hosting

Ovaj blog hostuje BlogOye

Naslovna strana | Napravi blog | Prijavite se