Miladin Žarić - Veliki Srbin

11/3/2007

KAPIJA

    Sedim na metalnoj ogradi pored auto-puta. Iza mene je bodljikava žica. Pušim jeftinu pljugu i gledam preko puta kako se iznad metalne ograde na suprotnoj strani, identičnoj ovoj na kojoj sedim, proteže ista onakva bodljikava žica kakva je iza mojih leđa. Kako je to zabavno i tužno. Malopre sam izašao iz ograđene tamnice u deo grada kojeg su njegovi stanovnici ogradili, dali mu pogrdno ime i zakucali veliki znak na kojem su odštampali to ime pre nego što su se vratili u svoje ograđene tamnice. Uplašio sam se tog dela grada i požurio dalje do sledećeg, koji se ni najmanje nije razlikovao od onog iz kojeg sam došao, te sam još brže produžio dalje - izvan tog grada. Pre nego što sam izašao iz njega, morao sam da pričekam da mi otvore gradsku kapiju koja je zaklanjala pola neba. Dok je zarđala glomazna kapija vrištala, razmišljao sam da li su mi zbog nje dani bili toliko sumorni u tom gradu. Sumorni, sivi i dugi, iako je obdanica zbog te velike zarđale prokletinje nesumnjivo bila kraća. Misli mi je prekinulo septembarsko sunce, koje je svojim zracima pokazivalo najdužu ogradu isprepletenu bodljikavom žicom koju sam ikada video. Stajao sam ograđen na jebenom auto-putu.
    Kad su pre uspeli da ograde ceo svet, razmišljam i pušim. Daleko iza one žice preko puta, izdiže se planina obavijena šumom. Cigareta je dogorela, bacam je na asfalt, gazim je čizmom i vadim sledeću. Tamo daleko na njenim obroncima primećujem sićušne automobile, koji se kreću vijugavim putem i spuštaju niz gorostasnu planinu dole prema ograđenom gradu. Tresu mi se ruke dok palim šibicu. To je isti ovaj put na kojem se nalazim. Ogradili su čitavu planinu i njen prirodni ekosistem bodljikavom žicom. Uvlačim popriličan oblak dima i okrećem glavu na suprotnu stranu. Lagano hodam kraj ograde dok automobili veliko brzinom prolaze pored mene. Čini mi se da se uopšte i ne krećem. Žica mi kida periferni vid. Vrućina mi je. Primećujem jedno drvo kraj žice auto-puta. Pobogu septembar je, gde mu je jebeno lišće? Na jednoj od njegovih trulih grana gavran pokušava da raspori orah. Učinilo mi se... Ne, stvarno... Kao da mi je klimnuo glavom... Muka mi je.
    Kod neke pumpe sam. Dali su mi malo vode da plahnem gorak ukus u ustima posle povraćanja tamo kod onog drveta. Treba da požurim dalje, možda mi usput i neko stane... Ovi na pumpi me gledaju popreko. Nije valjda da me zbog vode tako... Šta treba, da popijem litru benzina, da platim pa da bude sve u redu. Sevaju im varnice iz očiju mamu im... Kupio bih kod njih paklu cigareta da ih skinem s kurca zbog one čaše vode, ali nemam ni dinara kod sebe.
    -Hvala za vodu.
    Ćute i gledaju me.
    Nameštam kragnu košulje i nastavljam ograđenim putem. Stajem na trenutak i gledam u ovu kolonu pomahnitalih automobila koji tutnje pored mene. Naizgled, jedni idu levo drugi desno, a u stvari svi idu u istom pravcu. Ja sam tu između, ali sam na istom tom putu. Ograđen zajedno sa njima. Vrti mi se u glavi od toga. Nastavljam dalje teškim koracima. Ne osećam noge od bolova. Jezikom skidam hladan znoj koji mi se spušta niz slepoočnicu i obraze do usana. Muka mi je. Gledam iznad auto-puta jato ptica kako leti prema onoj udaljenoj planini koja tek što se vidi tamo iza na horizontu. Kolena mi klecaju, zatim peku. Dodirujem glavom asfalt.
    -Ne letite tamo... i tamo je žica...

    Ležim u travi nekog voćnjaka. Maslačak mi golica uvo, a ja baš neću da se pomerim. Gledam kako se septembarski oblaci poigravaju sa nebeskim plavetnilom. Vijaju se gore po nebu, pa kad jedan drugog stignu, prave se kao da su pojeli jedan drugog pa su postali veći. Između neba i mene je grana sa nekoliko mesnatih žutih jabuka. Gledam ih, a lepo mi je kao da ih jedem... Pa sve zažmurim na jedno oko, glumim da mi smeta sunce, pa kad otvorim oko, nasmejem se kad vidim tu lepotu. A one onako žute, pa pegave i zrele... samo što se ne raspuknu same od sebe. Meni sve milo pa se oblizujem ovako žedan, gladan i umoran, a srce mi puno što me eto sreća pogledala, pa nađoh voćnjak pored one betončina ograđene žicom. Zatvorim oči pa se smejem, sve mi suze krenu od radosti. U stvari, možda je i kiša - oni oblaci su se maločas jurcali po nebu...
    Otvoram oči. Hladna voda mi se sliva niz obraze duž vrata i kvasi mi košulju. Ne vidim ništa. Mrak je i čini mi se da neko nešto govori. Glas mu je usporen i uspavljuje me. Zatvaram oči jer ga ionako ništa ga ne razumem, a i ne vidim ga. Ponovo osećam hladnu vodu na licu, zatim se osećam kao da padam ili letim. Pokušavam da shvatim šta se to dešava. Ponovo se osećam kao da sam na zemlji. Mekano je, a ja sam umoran. Gledam okolo i pokušavam da vidim gde sam. Muti mi se pogled, ali vidim da sam u nekakvoj kabini. Mora da sam u kamionu. Mrak je. Vidim lampice na komandnoj tabli kamiona. Šta ja radim u kamionu?
    -Momak, jes' doša sebi?
    To je neki čovek, sigurno je kamion njegov... To je u redu, ali šta je radim...
    -Vojniče, jes dobro? Oli malo vode popit?
    Sigurno sam pao na putu... Ovaj čovek mi je pomogao da ustanem... Ne... Pomogao mi je da se osvestim i podigao me je u kabinu. Voda...
    -Ti mora da si cio dan bez svijesti. Nos si razbija, stan malo alkohola da uzmijem da ti to oč'stim. Pa nije vojnik stoka da lipše tu pored puta, mamicu vam jebem!!! Pićke!
    Gledam kako farovi tutnje levo - desno dok mi briše krv. Pecka me alkohol. Umoran sam...
    -Eto, nisi k'o nov, al' bar nemaš više gušterske brč'će, haha!!!
    Pokušavam da se nasmejem... Ne vredi. Ne mogu, samo sam zgrčio facu.
    -Ima jedna krčma napred, na jedno stotinjak kilometara, tamo ćemo jesti ima ćevapa k'o ruka debelih...
    Pali kamion i lagano ubrzava. Farovi osvetljavaju ogradu pored puta koja mi kida periferni vid.
    -Jes' vidio budale, ogradili put! Jebeš mu mater, ovaj svijet je totalno poludio! Mada, uvijek smo mi ljudi bili bolesni, kad je još ono Kinez kren'o da ograđuje Svijet...
    Jedna uplašena sova je preletela auto-put.
    -Jes' ti bolje malo? Možeš li da skontaš dal' te nešto boli il slično?
    Osećam da mogu da pričam.
    -Umoran sam...
    -Lezi ti prijatelju, spavaj! Do ćevapa ima još, hehe! Nego, reci mi, gdje si se zaputio, da znam dokle da te vozim.
    Iako razumem šta me pita, ne razumem o čemu priča. Znam da sam nekud pošao. Nekud daleko iz neke žice, isprepletane bodljama na kojima su visile sveže oderane kože s kojih je kapljala krv. Iste ovakve žice koja se sudarala s našim pogledom obasjana farovima kamiona. Krvavom žicom koja nam je parala mozak. Vidim krv na mojim rukama. Vruća je! Zatim mlaz krvi!!! Vrištim iz sve snage kao kad zaškripe kočnice teškog, pretovarenog šlepera...
    Mlaz krvi je isprskao šajbnu kamiona. Kamiondžija je uplašen, tresu mu se ruke. Osećam nešto toplo kako mi curi iz oka. Ili sam povredio oko, ili plačem, razmišljam dok gledam svu tu krv. Gledam u kamiondžiju, uplašenog, dobroćudnog čikicu od pedesetak godina. Mahinalno uključuje brisače da skine krv sa stakla. Trese se i plače kao da gleda u čudovište. Hoću da mu kažem nešto, da ga smirim... Brisači škripe. Gleda me otvorenih usta. Ogledam se u njegovim beonjačama. Zajedno gledamo taj horor. Spuštam glavu da ga ne plašim više. Krv mi teče niz vrat i boji moju prljavu maskirnu uniformu u crveno.
    -Momak, jebote... Iz kojeg to jebenog pakla dolaziš?
    Ćutim i gledam kako krv kaplje po maskirnim pantalonama.
    -Šta su vam tamo radili zaboga!?
    Mora da sam razbio glavu o komandnu tablu kad je zakočio.
    -Gdje ti je kuća? Reci mi da te odvezem...
    Kroz glavu mi prolazi ona maglovita fotografija koju sam jako davno fotografisao: jedan neugledni đeram, prazan čardak, nekoliko orahovih stabala i kućica. Sećam se i one table na kojoj je neki nasledik iz grada napisao "salaš na prodaju". A Tisa... na pet koraka od njega. Kakva taraba, ne treba ti ništa. Ionako je sve unaokolo livada sa "po di kojim" žbunom. Tu srne i "zecovi" žive, šta ima od njih da se ograđujem. A kad kiša pokvasi orase... pa kad to zamiriše. Žmurim i smejem se isto kao da ih sad osećam, mada mi je nos pun krvi...
    -Kaži... gde da te vozim, ako boga imaš!
    Gledam ga. Podseća me na sve one brižne rođake iz detinjstva. Dalekog detinjstva sakrivenog iza velike, teške, metalne kapije.
    -Vozi na ćevape.

A. D.

21:47, 11/3/2007 36komentara Link

Pošalji komentar

22:02, 11/3/2007 Poslao SRNA
majke ti
povecaj slova
ocoraveh

22:05, 11/3/2007 Poslao SRNA
majke ti
povecaj slova
ocoraveh

22:27, 11/3/2007 Poslao Lazy
Možda je i bolje da su što sitnija. barem iz ovog perioda. Nažalost ima ih jako mnogo iz tog perioda.

23:19, 11/3/2007 Poslao nemiri
vozi na Tisu

00:25, 12/3/2007 Poslao Lazy
Moraću što pre

00:52, 12/3/2007 Poslao nemiri
i bez ćevapa na Tisu

01:33, 12/3/2007 Poslao Lazy
ja nikad nista od zivotinja ne "okretjem" na Tisi. O, ne... ja to ne cinim. Ja tamo idem, sebe da pronadjem, u zivotinji, cvetu il' leptiru kakvom. O smudjovima da i ne govorim... ah! te zore na reci i ti sumraci sto mesecove dozivaju... Oh, jebiga..

01:37, 12/3/2007 Poslao nemiri
ahaha, a dobro te je krenulo sa mesecovim dozivanjem

01:45, 12/3/2007 Poslao Lazy
heh! ja, ovaj.. osetio sam da je pametnije tu stati )

01:54, 12/3/2007 Poslao nemiri
a može još malo ))

02:01, 12/3/2007 Poslao Lazy
)) pre neki dan me loopio napad "cinično-romantične inspiracije" u jednom onako, khm... ozbiljnom društvu, 'el da... I gledaju oni mene *blink / blink* ... ja dovrsio pice i otisao... )

06:28, 12/3/2007 Poslao nemiri
imam ja tako ponekad napad, samo zadremam

07:23, 12/3/2007 Poslao Милошевић!
Иако је прича из оног периода, можеш је у овом периоду ту и тамо мало дорадити. Штета је да има тако пуно огреботина, и да квари сјај твоје вештине приповедања.

Слова се повећавају у "Ватреној лисици" или "Флоку" истовременим притискањем тастера контрол и плус.

10:37, 12/3/2007 Poslao drvo
Nema šanse da sad ovo čitam,
nikako
al briga tebe.. ostaćeš dovoljno dugo
da se nakanim

23:17, 12/3/2007 Poslao nemiri
ili vozi na pivo, hohoho

01:44, 13/3/2007 Poslao Lazy
pre svega, valjalo bi se zahvaliti gospodinu Miloševiću, bez kojeg stvarno ne bih nikada imao pojma kako da povećam fontove kod interesantnih, a smanjim kod dosadnih postova. Stvarno super stvar *ctrl ++, ctrl --* a i zarazno je *ctrl ++, ctrl --* *ctrl ++, ctrl --* *ctrl ++, ctrl --* *ctrl ++, ctrl --* *ctrl ++, ctrl --* *ctrl ++, ctrl --* *ctrl ++, ctrl --* *ctrl ++, ctrl --* *ctrl ++, ctrl --* *ctrl ++, ctrl --* *ctrl ++, ctrl --* *ctrl ++, ctrl --* *ctrl ++, ctrl --*
I nesumnjivo... biće to vredna i korisna alatka u narednom blogovanju.

01:47, 13/3/2007 Poslao nemiri
korisno, skoro kao lupa

01:49, 13/3/2007 Poslao Lazy
...sad što se čitaniija tiče, mislim da je ono bitno ali ne i neophodno da bi ovo naše blgovanje prosperiralo i plodovalo, blogovalo i kako se zove... transparentnovalo? Ne, to ovi... kolege fudbaleri iz zadnje linije koriste... Ma idemo svi na pivo, bez kafane nema ni priče a ni pisanija.

01:54, 13/3/2007 Poslao Lazy
a jel koristite vi biolozi lupu?

01:57, 13/3/2007 Poslao nemiri
pa naravno

02:00, 13/3/2007 Poslao Lazy
a i karirane košulje nosite, pa se šunjate po šumi kao tajni karirani agenti?

02:02, 13/3/2007 Poslao nemiri
kako bi razlikovala Trichius zonatus, Trichius orientalis, Trichius sexualis, Trichius rosaceus, Trichius fasciatus, Trichius succinctus...

02:07, 13/3/2007 Poslao nemiri
ma da, i šeširić

10:47, 13/3/2007 Poslao Anoniman
uh, znao sam! a meni roditelji nisu dali da idem za specijalnog šumskog agenta. Prokleta je štamparija i njene tehnike

11:00, 13/3/2007 Poslao hihi
pa sad vežbaš nevidljivost, hihi

11:14, 13/3/2007 Poslao Lazy
hah! pa dobro... ovaj, kako se zove...

11:17, 13/3/2007 Poslao ;)
ne foliraj

12:03, 13/3/2007 Poslao Lazy

16:53, 13/3/2007 Poslao nemiri

17:10, 13/3/2007 Poslao Lazy
Onaj "Trichius sexualis" mi je nešto sumnjiv... Treba to proveriti kolega.

17:13, 13/3/2007 Poslao nemiri
imaš li ti lupu kolega?

17:26, 13/3/2007 Poslao Lazy
Zovite me mr. Loopen =)

17:32, 13/3/2007 Poslao nemiri
sad još samo nabavi šeširić, pa se javi

16:16, 14/3/2007 Poslao nemiri
ne zabušavaj

17:49, 14/3/2007 Poslao Lazy
moram malo

00:05, 15/3/2007 Poslao nemiri
sad je dosta? to je bilo malo?

{ Last Page } { Page 168 of 192 } { Next Page }

O meni

Zadnje napisano

.
Bez Naslova
Opština
Pobeći u stvarnost
Bez Naslova

Kategorije

Prijatelji

angel
poglavica
Lady
miriam
AnaM
nemiri
BIBA
SRNA
njuskica
yin
Wolfie
Milena
mungos
vojslav
Libellula
VukMaslacak
SumerWine
ShArGaRePiCa
veverica
Kombib
legionaire33
letac
whoreofbabylon
Giardia
biber
Ansia
inanna
asterion
Sljivka

Linkovi

Blog Hosting

Ovaj blog hostuje BlogOye

Naslovna strana | Napravi blog | Prijavite se