Miladin Žarić - Veliki Srbin

2/3/2007

Pobuna mene protiv Ja

Čudan neki dan danas. Ništa ne boli a osećam se kao bolesnik, okružen sam ljudima a usamljen sam, sećam se nekih davnih dana a na neki čudan način deluje mi ova sadašnjica kao tuđe sećanje. Pre par godina je Merkur ustao na pogrešnu nogu i zaklonio na par meseci pozitivne kosmičke zrake, koje Univerzum šalje nama zemljanima da se ne pokoljemo i nestanemo kao što su nestali oni pre nas. Sećam se te konfuzije u mojoj glavi koju sam proživljavao par meseci. Sećam se mržnje, sećam se ljubavi, sećam se straha, a ne sećam se radosti. Stvarno je bilo više nego očigledno da se nešto veliko dešavalo u mojoj glavi, na ulici, na nebu, mnogo dalje od njega i natrag. Sećam se da nisam mogao da se kontročišem, te sam i sam sebi delovao čudno i nepredvidivo. Jedan deo mojih podstanara u glavi se ujedinio i izašao iz mene u obliku nekog tipa, koji je u rukama imao crveno-plavu zastavu sa velikim žutim srcem nespretno našivenim na istu. Da bi moje zaprepašćenje bilo veće, cela ta glupost se odvijala na sred trga prepunog ljudi. Uobičajenih ljudi mislim... Ljudi koji su jednostavno tu ili samo tumaraju unaokolo sa ili bez nekog posebnog cilja. Pogledao sam tu gomilu koja se ujedinila i rešila da izađe napolje iz mene, pokušavajući da povežem sve to sa mnom, ili bar da uopšte razumem smisao nečeg takvog. Gledao sam tog tipa s tom smešnom zastavom i neko vreme i pitao se, kako to da ovi što su svud unaokolo, ovi pravi ljudi, ne moji podstanari, ne zastanu ili makar ne pogledaju Ovo što stoji ispred mene i drži u ruci t stvar sa prišivenim žutim srcem. Bio sam veoma zbunjen. Tip je inače delovao poprilično nadrkano i bio je obučen isto onako kako se ja oblačim za spavanje, što je celoj toj sceni ispred mene dalo nekoliko kašika humora, te sam ipak nekako uspeo da se saberem i da krenem ludački da se smejem. Tada sam već primetio da ovi što su unaokolo, ovi pravi, onako ovlaž bacaju svoje bojažljivo/ljubopitljive poglede u pravcu nas dvojice, ili u pravcu mene pokidanog na dva dela, šta već...
"Šta se smeješ pičko?" krenuo je skup revoltiranih podstanara mog uma "Šta je smešno?"
Još neko vreme sam se cerekao gledajući zbunjene ljude po okolnim klupama, shvatajući napokon da oni definitivno ne vide sve ono što sam ja u tim trenucima gledao. Rešio sam ipak da se upustim u dijalog, pa nek bude šta bude.
"Kako šta je smešno, mislim... Stojiš tu u tim kariranim papučama, na sebi imaš bokserice i majicu na kojoj piše "Dejo - definitivno genije" i mašeš mi tom... Mašeš tom.." nisam mogao da dovršim rečenicu od ponovnog napada smeha. Dovoljno je bilo samo pogledati tu nadrkanu facu, zatim zastavu i to što je imao na sebi.
"Smeješ se ko pička i praviš scenu tu na sred trga, kako te nije sramota bre! Znaš ti ko sam ja uopšte, pičko jedna?" rekao je namršteno.
"Da, ti si, vi ste skup podstanara u mojoj glavi koji je konačno smogao snage da izađe i kaže mi da se razlikujem od sadržaja ovog, kako ste i sami rekli prepunog trga."
Neki klinac sa kokicama u ruci je potrčao u mom pravcu za golubovima, koji su u blizini klupe na kojoj sam sedeo njakali glavom napred-nazad i kretali se haotično u potrazi za hranom.
"Sine nemoj tamo da ideš evo ima i kod Taje golubova! Ti golubovi nisu gladni..." reče uplašeni Taja, hvatajući svog klinca i odnoseći ga na suprotnu stranu trga.
Tip sa zastavom je posmatrao scenu sa Tajom i klincem a zatim se još više namrštio i uneo mi se u lice "Nemaš ti pojma ko sam ja, a ja tek sad vidim ko si ti. Plašiš ljude po ulici, sram te bilo ljudi beže i sklanjaju decu od tebe! Još uzimaš sebi za pravo da kritikuješ druge, kako nemaju cilja pa tumaraju tek tako unaokolo. Kladim se da ti nemaš pojma zašto sad sediš tu na toj klupi. Da nisi tek tako krenuo negde, pa se zadesio baš tu gde sada sediš?"
Mahinalno sam ponovo pogledao na to smešno, žuto, našiveno srce i krenuo da se smejem. On me je samo gledao onako opako i tapkao kariranom papučom po betonu, čekajući da mu odgovorim.
"Da, kad već pitaš, došao sam sa određenim ciljem ovde, mada moram da ti priznam da sam gledajući tebe pomalo zaboravio da ovde treba da se nađem sa tom devojkom."
"Od tebe bre ljudi decu sklanjaju a ti došao da se nađeš sa devojkom, nemoj da se iznenadiš ako se mimoiđete danas. Gde ti je cvet, pička ti materina?!"
"Cvet..." zbunjeno sam promumlao.
"Da, cvet! Kako misliš da oboriš devojku s nogu, sa tim tvojim ciničnim smehom umotanim u retro rokerski materijal na koji si našio svoj ogromni nos?"
"Kad smo već kod šivenja, ko ti je sašio tu zastavu sa tim žutim srcem majke ti? Gde baš žuto srce nađe..." rekoh kroz smeh.
"Srce mi ne diraj! Šta te briga kakvo je moje srce boje? To je zastava koju sam ja sašio i meni je lepa!" rekao je vidno uvređen i briznuo u plač. "Šta ti znaš srcu, kad dođeš da se nađeš sa devojkom koja nam se sviđa a nisi joj kupio cvet!" i krene još žešće da grca.
"Dobro matori, nisam mislio da te ponižavam ili vređam, jebiga, pa ti si.. ja sam... o bože.." rekoh na kraju zbunjen slušajući kako vrišti.
"Mamu vam jebem, isti ste obojica!" trgnuo me je neki grub glas iza leđa.
Obišao je klupu i stao pored onog sa žutim srcem na zastavi. Nosio je maskirnu uniformu, bio je neverovatno uredan a u ruci je držao, da ne poveruješ zastavu. Njegova zastava je bila sasvim crna i ništa na njoj nije bilo našiveno. Ja sam se još više zbunio, tip sa žutim srcem je još grđe zaplakao a on je pljunuo i krenuo "Samo vas gledam i slušam, godinama jedete govna a ja gledam. Danas sam rekao sebi - nema više gledanja, sad ćeš da izađeš i da im polomiš kičme!"
"OK, ti si skup revoltiranih ljudi ou meni koji su takođe isprovocirani ili šta već. Nije mi jasno kad si izašao napolje, pošto te nisam video kad si izlazio." rekoh sumnjičavo.
"Niko ti nije dao reč i nije lepo da me prekidaš dok govorim. Pričaćete kad vam ja budem rekao, jel jasno?!" reče maskirani oštro.
"Ijaooo, sad ćete sigurno sve da pokvariteee. Ne samo da nisi doneo cvet, nego si i pustio ovog manijaka da izađe napoljeeee!" vrisnu onaj s žutim srcem na zastavi.
"Iskulirajte malo, pa devojka s kojom treba da se vidim samo što nije došla. Šta se dereš tu i unosiš nervozu, a ti glumiš neku silu i plašiš nas tom uniformom?" rekoh poluglasno, uplašen da ne bi privukao još veću pažnju ljudi sa trga. Poslednje što mi je trebalo tog dana je bila karta za duševnu instituciju.
"Ako neko treba da SMIRUJE, onda sam to ja a ne ti, pizdo jedna. Vidi kako si se obukao a treba riba da nam dođe... De su ti one naše pocepane farke, čizme i iskrzana jakna? A? Šta glumiš večeras, neku sporadično izukrštanu facu s tim neprimetnim cipelama, novim somotarama i tim sivim duksom? Šta, sad ćeš da uđeš u igru prilagođavanja? Pu, smradu izdajnički!" pljunu maskirani i nadlakti se na svoj crni barjak.
"Jeste, obukao se k'o da ide na maskenbal da glumi slučajnog prolaznika. Ja mu lepo kažem da je sve na njemu pogrešno, a i nema cvet. Jel tako da je trebao da joj kupi cvet? reče onaj u kariranim papučama, sada smeškajući se uvlakački kroz suze tipu u maskirnoj uniformi.
"Ma pička!" zaključio je maskirani, što je potpuno povratilo onog sa žutim srcem koji već počinje da se smeje.
Maskirani je pljunuo još jednom, zatim je i on krenuo da se smeje...
"Pička!" rekoše istim glasom, zatim udariše u glasan smeh.
Gledao sam kako nasmejana užurbano hoda preko trga prema klupi na kojoj sam sedeo. Osetio sam kako mi nešto treperi po stomaku i grudima, zatim se spušta u noge, lepi ih za beton i podiže se u glavu kao živa na toplomeru ubačenom u vatru. Pogledao sam oko sebe ne bi li video reakciju one dvojice, i shvatio da su se vratili tamo odakle su i došli. Ustao sam i krenuo u njenom pravcu koracima dugim kao put do Merkura. Negde na par koraka od nas, primetio sam da me nešto bode u ruci. Podigao sam ruku i ispružio joj bodljikavi cvet. Setio sam se tip sa žutim srcem na zastavi i nasmejao se. Nasmejala se i ona, spretno uzimajući crnu ružu...
"Hvalaaaaa!" rekla je nasmejano.
"Gde ćemo ti i ja danas?" upitah je, vadeći cigaretu iz pocepanih farmeki.

A.D.

22:40, 2/3/2007 30komentara Link

Pošalji komentar

22:52, 2/3/2007 Poslao nemiri
crnu?

01:42, 3/3/2007 Poslao Lazy
Pa da, time sam dokazao nauchnitzima da greshe. Ima crnih ruzha >

08:31, 3/3/2007 Poslao drvo
prilično podstanara.. fino rasteruješ gužvu

13:43, 3/3/2007 Poslao Lazy
pa ima nas raznih ja

16:26, 3/3/2007 Poslao nemiri
ne znam, nešto nisam očekivala

17:32, 3/3/2007 Poslao Lazy
šizofreničari su tako nepredvidljivi

00:37, 4/3/2007 Poslao nemiri
nije me šiz iznenadio

01:02, 4/3/2007 Poslao Lazy
znam iznenadio te njegov friz

01:35, 4/3/2007 Poslao nemiri
samo crno, ne mogu 2 puta da se iznenadim

01:38, 4/3/2007 Poslao Lazy
ja se ne iznenadim bez tri puta, mmogo sam iznenadan

02:20, 4/3/2007 Poslao nemiri
samo nemoj da se vređaš

02:53, 4/3/2007 Poslao Lazy
netju

03:02, 4/3/2007 Poslao nemiri
nisam iznenađena, samo jednom se iznenadim

11:27, 4/3/2007 Poslao vrisak
porodica Tarana

13:08, 4/3/2007 Poslao Lazy

11:36, 5/3/2007 Poslao nemiri

11:56, 5/3/2007 Poslao Lazy
ha!

12:18, 5/3/2007 Poslao nemiri

14:51, 5/3/2007 Poslao mungos
Au,morala sam dva puta da procitam.

17:21, 5/3/2007 Poslao Lazy
nije nama lako

17:55, 6/3/2007 Poslao nemiri
hoćeš suglasnik?

18:13, 6/3/2007 Poslao Lazy
aha

18:17, 6/3/2007 Poslao nemiri
r?

19:09, 6/3/2007 Poslao Anoniman
Stvarno suglasnik... osim kad je "prtina" u pitanju

Izmenio Lazy dana 6/3/2007 u 19:10

19:13, 6/3/2007 Poslao nemiri
hihi, sorry, bilo je namerno

19:17, 6/3/2007 Poslao Lazy
upalilo ti je, ali za kratko >

19:24, 6/3/2007 Poslao nemiri
ali ne i zlonamerno

19:26, 6/3/2007 Poslao Lazy
Nipošto zlonamerno. Distanciram se od zlonamernog isto takodjer

22:55, 6/3/2007 Poslao nemiri
nipošto

12:45, 7/3/2007 Poslao Anoniman
Pošto vam je kilogram oljuštenog nipošto?

{ Last Page } { Page 170 of 192 } { Next Page }

O meni

Zadnje napisano

.
Bez Naslova
Opština
Pobeći u stvarnost
Bez Naslova

Kategorije

Prijatelji

angel
poglavica
Lady
miriam
AnaM
nemiri
BIBA
SRNA
njuskica
yin
Wolfie
Milena
mungos
vojslav
Libellula
VukMaslacak
SumerWine
ShArGaRePiCa
veverica
Kombib
legionaire33
letac
whoreofbabylon
Giardia
biber
Ansia
inanna
asterion
Sljivka

Linkovi

Blog Hosting

Ovaj blog hostuje BlogOye

Naslovna strana | Napravi blog | Prijavite se