Miladin Žarić - Veliki Srbin

14/7/2010

Moja si

Vec odavno nije razmisljala o nastanku banalnih stvari koje je okruzuju, a indirektno su vezane za njen zivot - prozujalo joj je kroz glavu je dok je svirala gitaru. Pokusavala je da iskomponuje nesto u trku, ali su joj misli bezale od zica, na kojima su njeni prsti pleli mreze oko pragova lestvice po kojima je htela da se penje i spusta. Nije joj islo te veceri, a osecala je da je kompozicija tu. Imala je jedan od onih osecaja koji ne govore, nego prosto ispune telo i preuzmu sve na sebe, pa je potrebno samo prepustiti se njima i ploviti po talasima koje oni podizu svojim vetrovima. Pustila je prste da sapucu po zicama, kaceci nezne akorde koji su joj sklapali ochi kao kolibriju koji je upao u paukovu mrezu. U njenim mislima je tekao Dunav na kojem je odrasla. Setila se koshave i splava na kojem je provela najveci deo svog detinjstva. Gospodja Kosava je bila jedina koje je majstoru dunavu znala da podigne talase. Stiskala je vrat gitare zenstveno, uvijajuci se u ritmu, kao zarobljena muva, oko koje pauk plete svoju smrtonostnu cauru. Bila je glasnija nego ikada i osmeh joj je nasminkao lice u prelepi zenski portret. Kao onomad na dunavu, na Svetog Iliju, kada je lupio grom pored splava na kojem je odrastala. Savrsena fotografija fotografa koji je samo blicnuo, a nije imao film u foto aparatu.
    - TAK,TAK,TAK!!!
    - Zacula je zanesena u svoj akord, o kome je toliko dugo mastala.
    -TAK, TAK, TAK, TAK, TAK!!!
    Zgazila je distorziju svojom golom nogom i klonula glavom na sekund, zatim je skinula gitaru i krenula ka ulaznim vratima.
    "Komsinice mnogo ste glasni, sada je 3 sata popodne i to sto radite je neprimereno. Ja cu smesta da zovem policiju ako vi ne prestanete da nas uznemiravate tim vasim uzasnimz vukovima. Ako zelite da budete metalac ili sta je vec to sto ste Vi, onda to radite na nekom drugommestu, nas kucni savet..." gledala ga je kako mu puls raste zajedno sa njegovim jezikom, koji je na svakoj drugoj reci oblizivao vlazne usne koje kao da su htele da pobalave nad njenim oznojanim telom i ulepljenom majicom koja je ocrtavala sve one note mushke poeme nezapevane.
    "Komsija, pa nisam valjda bila toliko glasna?"
    "Gospodjice, vi ste i vise nego glasni!" promrmljao je gledajuci njene bradavice koje su i dalje glasno svirale iz njene majice, iako je ona prestala da svira gitaru.
    Osmehnula se bezobrazno, onako kako to nije volela da radi kad je zavodila mladice koje je zelela da ima, gledajuci ga kako oblizuje svoje matore vlazne usne, koje su u suhostaju vec decenijama. Povukla je majicu da se ovlas odlepi od njene bradavice, tako da je na momenat ona zatitrala pred ocima tog starca koji je mislio da zeli mir u svojoj zgradi.
    "Komsija, evo obecavam vam da cu biti tisha. Pokushacu da sviram na akusticnoj gitari." pokazala je palcem iza.
    Stari je pogledao iza, bas tamo gde je njen palac pokazivao, i video je matorog dzipsona, naslonjenog na neuredan krevet preko kojeg je bio prebacen njen brushalter, bacheni dzipson se valjao sa cebetom, a dole na patosu, pored pojacala, njena carapa od likre je prekrivala dugme od distorzije. Akusticna gitara je bila ispred te scene, naslonjena tek malo od ulaznih vrata, do koje je je njegov prastari vid lagano izostravao fokus. Spustio je pogled dole prema njoj i sve sto je video, bile su njene noge, koje su sevale izpod duge haljine sa izrezom. Ona se opet nasmejela i pocesala jednu nogu onom drugom, te se naslonila na ragasto.
    "Gospodjice, ja... Bilo bi vam bolje da svirate akusticnu gitaru!" Oblizivao je svoje vlazne usne. "Bolje je da svirate tiho, a ne da pravite samo buku!" rekao je gledajuci u njene grudi. "Zna se sta je muzika!"
    "Komsija, evo imate moje obecanje, od sada cu da sviram samo za Vas." rekla je dok je nonsarlantno popravila izrez na svojoj haljini.
    "Da, to je i ovaj zato sto sam... Dovidjenja." rekao je dok je odlazio, pokusavajuci da odvoji pogled od njenih nogu.


    Spremala je nered u stanu. Pokusavala je da se iskljuci iz tog kreativnog naboja u koji je malocas usla, pa da pokusa ponovo sve iz pocetka. Imala je sve akorde u rukama, melodiju je znala na pamet a reci joj nisu trebale. One su bile takt. Takt je bio svuda oko nje, pa i u usisivacu. Ali kad iskljucis usisivac, i zelis da udjesh ponovo u svet koji je samo malo dublje u tvojoj glavi, uvek te neko prekine i vrati te tamo odakle te ponese neka nota, bas kad koshava luduje nad Dunavom. A Dunav, Dunav ce uvek imati svoju drugu Koshavu, zbog koje ce da podigne svoje talase. Razmisljala je o tome. usisavajuci i raspremaci stan, smeseci se matorom drkoshu iz kucnog saveta koji je malocas bio na njenim vratima. Pomerila je akusticnu gitaru, da usisa i iza nje. Gitara joj je ispala na pod i odjeknula fantasticnim zvukom, koji nije imao veze sa memljivim akordima. Gitara je bila rastimovana danima, pa je zvuk koji je ispustila pri padu bio specifican. razmisljala je, ko je taj sto je odredio sta je nastimovano a sta nije. To mora da je neki drkazdija iz kucnog saveta, u zgradi koje vise nema. Ako je i ima, njemu poodavno vec ne moze da se digne. Ispod gitare je pokusala da pobegne stonoga prema njenom krevetu. Nezno ju uhvatila insekta, ugasila usisivac, otvorila je vrata od stana i pustila stonogu u hodnik zgrade. Posmatrala je kako stonoga odlazi preko stepenica, nevino kao potok preko kamena, a opet zajebana u svom tom njenom obliku od koga se groze ljudi i gade se nje. Dlakave, prljave, skladne i nevine. Ucinilo joj se da je to strasno seksi. Stonoga se izgubila u mraku stepenica, bez ikakvog zvuka. Neko vreme je gledala zamisljena u pravcu insekta, zatim je zatvorila vrata. Sklonila je usisivac i uzela akusticnu gitaru.
    Gitara je bila rastimovana. Setila se kako je dosla do te gitare dok je udarala prvi akord. Neki dripac iz zgrade kojem je tata placao kiriju da studira u novom sadu, krao je sve sto je stizao unaokolo i valjao za mizernu cenu, samo da bi imao za dop. Cekala je lift kad se on pojavio sa tim predivnim parcetom drveta, utegnutim u zice. Lift je stigao. On se tresao i znojio.
    "Komsho je l' na sesti?"
    "Na shesti..."
    "Nisam znala da svirash."
    "Ne sviram."
    "Poshto?"
    "Kol'ko dash."
    Pokusavala je da iz rastimovane gitare izvuche akord. Njen akord. Nije razmisljala o durovima i molovima. Sklapala je svoju ulicu na zicama koje su bile poput nekog drugog grada kojeg nikada nije prospartala. Nije joj islo. Zvukovi su bili loshi za uvo. Bili su naporni za chuti. Pokushala je da rashiri prste jache, da nekim novim akordom pokrene staru gitaru i nije uspevala u tome. Na kratko je ostavila gitaru pored sebe, potrazila svoje cigarete i pepeljaru. Privukla je mali stocic prema sebi, stavila pepeljaru na njega, upalila cigaretu i ponovo uzela gitaru u ruke. Na tankoj E zici je pokusala da odsvira melodiju kompozicije koju je malocas smisljala. I dalje joj je bilo sve u prstima, iako ju je prekinuo onaj matori iz kucnog saveta. Zica je bila previse labava da bi mogla da odsvira susedne tonove. Pokusala je da zateze zice prstima leve ruke dok svira, ne bi li priblizno donila tonalitet, ali nije islo. Nije zelela da stimuje gitaru. Vratila se cigareti. Gitaru je vratila na jastuk. Kroz glavu joj je prolazilo nekoliko ideja o najbanalnijim stvarima koje je okruzuju, a indirektno su vezane za nju. Uvek se pitala zasto je cirilicno slovo F takvo kakvo jeste, i kako to da ga je neko ko je zeleo da to bude slovo F bas takvim "naslikao". Cirilicno slovo "F" je licilo na gitaru. Pusila je cigaretu i razmisljala, odakle to da opet misli o nastanku nekih banalnih stvari. Banalnih u besmislenom smislu, jer zapravo nista nije banalno, sem vremena u kojem je zivela i celom tom njegovom mehanizmu, koji je gazio istinske vrednosti cak i same misli, a kamoli o idejama. Ugasila je cigaretu i ponovo uzela rastimovanu gitaru. Pokusala je na zici "B" da odsvira najjednostavniju melodiju koju je znala. Zica "B" je bila malo jace zategnuta ud donje "E". Uspelo joj je da odsvira nekoliko tonova na njoj. Pokusala je da to uradi skladnije, sa minimalnim zatezanjem, jer je i zica "B" bila relativno labava. Posle drugog puta to je zvucalo savrseno. Kao da je zica u savrsenom stimungu. Tada je pokusala da poveze zicu "B" sa onom labavom "E". Imala je ideju da odradi na rastimovanoj gitari, sa "posvadjanim zicama", jednu melodiju koja ce da bude specificna. Sa jednostavne melodije koju je malocas svirala, presla je komplikovaniju improvizaciju. Nije to zvucalo kao nesto sto je konacno, ali je bilo originalnije i interesantnije od konacnoga. Rastimovani solo na dve labave zice. Gresila je prvi put kod trece, pa kod pete, zatim kod dvadesete note. Uspela je posle nekog vremena da ukrsti dve labave zice u jednu melodiju, koja joj je opet nacrtala osmeh na lice, oslobodila prste, koji su mazili prashnjave pragove gitare u koju je odmah doshao i takt. Nije zelela da prestaje, iako je osetila rastimovane tonove koji su se tu i tamo otezali jer nije nikada svirala rastimovanu gitaru. Ubacila je i "G", "D", "A"zicu, u solo, shvativsi njihov raspored po stepenishtu po kojem je gazila. Gazila ih je sve jache. Kad bi ih nagazila jache, tonovi su bili manje rastimovani. Kombinovala je svoju obucu. Ako je zelela jaci ton, gazila je stepenik na gitari sa ostrom stiklom, a kad bi htela meksi, birala bi patike za trcanje pored Dunava. Gazila je i nezno dodirivala pragove i stepenice na svojoj rastimovanoj gitari. Plela je mrezu tonova na jednom novom sazvezdju i osmeh joj je farbao lice u zhenu.
-    TAK,TAK,TAK!!!
    - Zacula je zanesena u svoju melodiju, o kojoj je toliko dugo mastala.
    -TAK, TAK, TAK, TAK, TAK!!!
    "A ti si?"
    "Ja sam."
    "Ja sam svirala, nisam chula da si tu."
    "Pa eto, tu sam."
    "Hajde upadaj."

    Zeleo je da ona bude suvise nezhna. Njoj se to nije svidjalo. Imala je svoj smisao za neznost. On je zapravo nikada nije ni poznavao. Mislio je da je zena ono sto on misli da zena treba da bude. Nije bio gad u tom smislu. Samo je pokusavao da u sebi prepozna zenu, pa da joj u tom skladu ponudi potrebe koje je po njemu ona imala. Upoznali su se na ulici, pored nekog dragstora. On je isao po pivo, ona po salatu. On je bio frajer, ona je bila frajer. Ljudi su im se sklanjali. Njemu je ona bila jebozovna. On je njoj bio jebozovan. Ona je znala da je niko ne poznaje, pa je i dalje bila sa njim. On nju je vavoleo sto je upoznao veceg frajera od sebe u njoj. Nikada nije imao muda da joj to kaze. Kada je ushao, gitara je bila na neraspremljenom krevetu i ona je sedela pored nje.
    "Spavash sa njom?" nasmejao se stavljajuci cigaretu u zube.
    "Spavam." rekla je dobacivsi mu pepeljaru.
    "Mora da si perverznija nego sto sam mislio, kad jebes gitaru."
    "Zamisli, josh je i rashtimovana."
    "Ti ionako ne znash da svirash."
    "Rekao si da je jebem."
    "Rekao sam."
    "Pali te rastimovana jebacina?"
    "Ne."
    "Onda odjebi."
    Otisla je da napravi nesto za jelo. On bi uvek dolazio kod nje kad je gladan, ili kad bi trebao da prespava u njenom stanu. Ona je volela te posete, ali vise zbog toga sto je imala seksualne potrebe, nego sto je obozavala njega. Razmisljala je sta da baci na tiganj na brzinu. Zagledala se u frizider. Osim salame i par jaja nista nije bilo u njemu. Uzela je tiganj i bacila sve to unutra. Razmisljala je sta joj to treba. Drkadzija, koji dodje samo da se istrese i da pojede to sto ima. Jebacina jedanput u tri. Nedelje? Razmisljala je o njemu koji netalentovan za muziku.   O njemu kojeg boli kurac za eventualno potomstvo. Za porodicu. Za hrmoniju u smislu slobode a ne dosade. Za trenutak u kojem ti taj tvoj unutrasnji bog oduzme ruku i naslika nesto lepo. Kada samo treba da pustis ruke, koje ce da sviraju, slikaju , pishu...
    "Jesi spickala to jelo?"
    "Samo sto nije."
    Kada ju je ljubio zeleo je da bude nezna. Zeleo je da bude svaki put nevina. Voleo je da se sladi njenom neosporivom lepotom na drugi nacin. Svaki put je bio gori i gori. Njena lepota nije bila dovoljna, nego je polako, svakim sledecim susretom izmisljao nove perverzije, kojim bi nju nacinio devicom. Ona je bila dovoljno prisebna da je znala sta mu je na umu. Odavno je zelela da zavrsi sa njegovim perverzijama. Njena neznost, je bila njena neznost. Nije zelela da se vraca nazad, samo da bi potprshila mashtu jednog seksualnog manijaka, kojeg je htela da otkachi na fin nachin. Znala je da ce to biti veceras i da mora da bude sto finije. Na njen nacin. Nikako na njegov. Ubacila je na kraju malo paradajza kojeg je kupila tog dana na pijaci u tiganj i bacila sve to na dva tanjira. On je drzao akusticnu gitaru u rukama, kad je dosla sa tanjirima. Lupnuo ju je po dupetu dok je spustale tanjire sa jelom na sto.
    "Utegnuta si..."
    "Gladan si."
    "Jesam."
    Zeleo je ponovo da bude suvise nezna. Ona je znala da je to zadnje vece gde ce biti zajedno. Zelela je da izbegne seks, ali on je bio suuvise agresivan. Na pod su pali tanjiri sa pecenim jajima i salamom, pala je i rastimovana gitara sa nekim specificnim zvukom. Taj zvuk joj je oteo paznju na sekundu, bas toliko koliko mu je trebalo da je zgrabi za kosu, okrene na ledja i krene svoj film o devici. Ona je slusajuci odjek rastimovane gitare, pustila ruku dole, zgrabila viljusku i udarila napamet.

    Na zici "B" je mnogo lakse svirao nego na donjoj "E". Nastimovao je gitaru i krenuo da svira svoju omiljenu pesmu.
    TAK,TAK,TAK!!!
    Odlozio je rastimovanu gitaru i otvorio ulazna vrata.
    "Komsija mnogo si glasan, sad je 3 sata popodne i ljudi odmaraju..."
    "Da, ali ja sviram tiho." rekao je, brishuci krvavu viljushku o sako.
.

Ovo je raw txt.

05:41 , 14/7/2010 2 komentara Link

O meni

Zadnje napisano

.
Bez Naslova
Opština
Pobeći u stvarnost
Bez Naslova

Kategorije

Prijatelji

angel
poglavica
Lady
miriam
AnaM
nemiri
BIBA
SRNA
njuskica
yin
Wolfie
Milena
mungos
vojslav
Libellula
VukMaslacak
SumerWine
ShArGaRePiCa
veverica
Kombib
legionaire33
letac
whoreofbabylon
Giardia
biber
Ansia
inanna
asterion
Sljivka

Linkovi

Blog Hosting

Ovaj blog hostuje BlogOye

Naslovna strana | Napravi blog | Prijavite se