Miladin Žarić - Veliki Srbin

13/6/2008

Guščije Pero - Ne pero kao dozivanje Perooa

Zakopcao je zadnje dugme
Podigavši visoko grkljan
Otresao prašinu sa košulje
Pogledao svoju belu kragnu
Ogledalo se nije bunilo

Muva je lupala po štekeru
Ne bi li upalila svetlo
Otresla je prašinu sa krila
Visoko iznad stone lampe
Olovka tižno je zacutala

Hartija je vrisnula glasno
Utopivši se u plavu lokvu
Podigla je ruke visoko
Ka sijalici nabijenoj u svod
Iz njega je procurilo svetlo

Pomislio je na taj trenutak
Pomazivši ga svojim prstima
Svilene kose pustivši kroz njih
Tamo kod oltara pauka iz ćoška
Lepljiva molitva je kleknula

Nekolio kapi krvi na reveru
Otkopčalo mu je nežno dugmad
Protegnuvšu gušu ka sjaju
Tavanice skupljene oko svetla
Osvetljeni spisi su se ogledali

Strah je prošetao balkonom
Držao je štranjgu u zubima
Žvala nije mogla da krene
Šlajmom je razapela kašalj
Slepilo je primećetilo Varku

Teška misao je stopirala
Čekajući svoj osuđeni prevoz
Gledala je protegnute horizonte
Jutarnjom rosom isprskane
Cirkuska šatra je uprljala zid

Kapljica znoja je pala
Bila je to nežna nota
Tačka na požutelom papiru
Gladna za preskupim mastilom
Odrgizla je parče papira

Lelujava senka prede patosom
Migolji se kroz vlasi kose
Preklane lakim osedelim mirom
Lustracija okovana apsurdima
Pero umočeno u klonulu glavu

Raw material.