Miladin Žarić - Veliki Srbin

30/12/2008

Postavljeno...

Želite li neke mirne note,

Aperitiv da vam krote,

Maestro je oprao ruke,

Brod je isplovio iz luke...

Nazdravlje iz A - mola,

Nežni dodir ispod stola,

Iz oka je sevnulo,

Iznad talasa je sevnulo...

Strune idu uz predjelo,

Violina da vam mazi čelo,

Konj je vrisnuo za grivom,

Nije prdeo za balegom...

Krut je taj kamen u cipeli,

Niko nije reko živeli,

Digao se jedan gost,

Jezikom je skinuo rost...

Akord Vam je u supi,

Ulazi u cenu - nismo skupi,

Pačići tako lepo plivaju,

Smeju se sa brodom - igraju...

Izbljujte se u posebnu činiju,

Maestro samo zateže čiviju,

Zaklaćemo i gitaru,

Dok čekate jelo na žaru...

Stisnuta muda u šaci,

Krv u očima - po faci,

Rezanac puzi po tanjiru,

Ne želi da remeti maniru...

Brod se usidrio na pučini,

Kako vam se sada muzika čini,

U orgazam pomešani začini,

Gost večeri je za vas na bini...

Želite li da vam prospem malo krvi,

Po tanjirima gde puze rezanci i crvi,

Želite li da vam iznesem glavno jelo,

Slagaće se uz vaše odelo...

Želite li neke mirne note,

Aperitiv da vam krote,

Maestro je upravo oprao ruke,

Brod je usidren kod luke...

Audio/video - Lazy

---: _0_ with special thx to maqa _0_ :---

28/12/2008

Praznična Idila Novog Sada

27/12/2008

Pub

27/12/2008

xxx

26/12/2008

Dragana

23/12/2008

Zaboravljeni Akord

    Pre neki dan. Stigao sam sa nekog venčanja. Verovatno sam previše popio, verovatno sam previše hodao... Maštao. Možda sam samo sedeo. Ne sećam se. Kad te stisne posao, zaboraviš na sebe, na ljude, zaboraviš na ulice kojima si gazio sebe i svoju senku. Zaboraviš smisao u toj frci. Kada oteknu noge, setiš se... Setiš se da je sve to moglo da bude drugačije. Ne kao u filmovima. Ne. Samo drugačije.

    Sako mi nikada nije stajao. Čak ni taj rokerski, od somota. Nisam se previše ogledao, u ogledalu nikada nisam video ništa što bi bilo lepo. Tamo stanuju ljudi koji koji plaču, zato što niko neće da ih pusti napolje. Sloboda. Oni nikada neće znati šta je to. Ja nikada neću znati šta znači biti slobodan. Taj sako, ni on nikada neće znati o čemu sada pišem. Neće ni želeti da sazna. Četiri iskre iz kojih zna da kane, će da rade to umesto njega.

    Došao sam s tog venčanja. Imao sam taj sako na sebi. Ogledala nije bilo. Skinuo sam jebeni sako i bacio ga. Gitara je pala na zemlju. Zvučala je raštimovano. Kleknuo sam, podigao je sa poda i otišao do nekog nebitnog dvoseda, na kojem sam otključao dupe, zatvorio oči i počeo da štimujem gitaru. Gitara ne sme da bude raštimovana. Kada je raštimovana, ona ne zna da se raduje, ne zna da se smeje... Ne zna da plače. ponekad štimung nije važan, ali to nije bilo takvo veče. Želela je da plače. Želela je da se raduje. Želela je da bude glasna, šapatom da naglasi svaki akord. Akord koji sam zaboravio.

    Kada odsviraš akord. Ne zapišeš ga, kao stih. Zaboraviš ga. Ostaviš gitaru u ćošak. Taj te akord dočekuje na svim onim mestima, gde je gužva po gradu, gde je mirno po livadama... Želi da mu se javiš. Da mu budeš drug. Saputnik. Budi te iz sna. Želi da budeš sa njim dok odzvanja šumom. Ti ga prepoznaješ kao kišu kad krene da pada. Slušaš ga. Poznat ti je, samo ne znaš odakle ga pamtiš. Kada prespavaš noć, shvatiš da je to u stvari bio tvoj akord. Tvoj akord koji te je pronašao... Pronašao te u vreme, kada si ti spavao.

    Ako se ikad iko seti akorda, zaboravljenog na livadi, proteranog na pijaci, zatvorenog u ogledalima, oslobođenog onim nezgrapnim majstorom što je razbio sve što je visilo u kupatilu... Neka mi javi. To je akord sa našeg venčanja.

19/12/2008

Susreti sa "Obrijanima"

Ja sam ljudi sa sela. Šta da vam kažem. Selo nam je malo, a mnogo je besnih ljudi. Pobesne za čas. Valjda ne puštaju ventile tam di treba, neg ćute...

Ima kod nas azil za zaštitu životinja. Tamo mož videti ko si. Kao prid ogledalo da staneš, kad odeš da popraviš uzjebanu maskaru, kad se popišaš po kravati jer ga nisi na vreme izvadio, ili samo da se pogledaš u njega. U ogledalo. Takav ti je i taj azil. Tamo će da ti se obraduje ker bez noge kad te vidi, tamo će srna kojoj su ubili mater u lovu da ti plače u kavezu, tamo će zgažena sova da plače zajedno sa tobom ako si ikada imao želju da poletiš. Tamo će šminka da ti se uzjebe.

Dolaze tamo razni triperi. Kupe detetu ždrebče, raduju se sa šnjime, jašu ga dok je mali da mu kičmu sjebu... Kad naraste, skontaju da mnogo sere, pa ga kaširaju u taj azil. Ima i ovih egzotičnih frajera gradskih. Kupe Iguanu, pa je isteraju na balkon, a na balkonu mraz...

I došao je tako i taj deran. Onako visok, muževan, brada mu ima jedno 3-7 dana. Doveo je psa vezanog na povodac. Nekog ukrštenog terijera ili šta već. Bio je bezobrazan, pretio je radnicima u azilu i tražio je gazdu. Pretio je da će da ubije Kera zato što mu je taj pas podavio dvadeset zečeva. Gazda je bila Gazdarica, koja nije bila tu, pa su ga ljudi koji su radili u azilu lagano propitivali šta i kako. Sve što je bilo sakato, udareno na putu, ranjeno u lovu, isprebijano u štali... sve je to napunilo azil. Rekli su mu da ne mogu da prime njegovog psa.

To je bilo pre tri dana. Tamo bukvalno više ne postoje uslovi da se životinje čuvaju. Prostor je prepunjen. To je horor koji čovek može samo da sanja.

Taj deran je otišao sa svojim psom i prošao je dan.

Pas je bio obešen, zatim tučen. Kada je počeo da odbreca nogama, bio je spušten. Nije bio mrtav. Kada je došao sebi, krenuo je da beži po dvorištu, pa je deran izvadio nož i zario mu u vrat. Neko od komšija ga je pokupio iz njegovog dvorišta i doneo u azil. Čovek koji ga je osakatio, nije želeo da ga zakolje. Želeo je da ga gleda kako se pati. Ima tešku ruku, pamte ga mnoge svinje.

Sledeći put ću da napišem nešto više o teroru nad životinjama.

EDIT:

Pas je živ, zbrinut jei i zašiven. Dobiće "vlasnika", dakle druga, verovatno u Švajcarskoj.

16/12/2008

Open

Umorni od asfalta
Šetali smo pašnjacima
Doručkovali zemlju
Pečenu na suncu
Zgaženu
Našu
Gledali smo "napred"
Išli smo ka njemu
Slušali smo tragove
Nazad su vodili ljubav
Zabranjenu
Samu
Sa peskom u očima
Dozivali smo kišu
Da pomeša boje
Da naslikamo put
Naš
Otvoren

9/12/2008

Pisma Vanzemljacima - Poznavajući Stranca

Kreirajući svetlo,
upoznao sam senku.
Na pola puta,
od stranca do prijatelja.
Ispred horizonta,
okrenutog leđima.
Video sam muk,
raspuknut od stida.
Ćutljivi krajputaš,
upirao je "natrag".
Slušao sam korake,
otete od vremena.
Pružao sam vrat,
naoštrenim zracima.
Zaboravio sam,
kako da zabravim.
Zgazio sam senku,
posrćući napred.
Setio sam se,
da bih da se setim.
Želeo sam trkom,
da se ubijem.
Na korak,
od tvog lica.
Ustade mi senka,
zajedno sa pogledom.
Ubio sam i tebe,
u sebi.

1/12/2008

Desetka

Ogledalo iz hodnika
briše znoj sa čela
jezikom skuplja krv
sa raspukle usne
klima mi glavom
pomera se da prođem
smeje se i psuje kroz zube
lepljivi krvavi trag
i sakate kerove što arlauču

Vrisak roletne u prolazu
dodaje mi loptu po zemlji
štopujem je refleksno
ispucavam je kroz staklo
daleko od bele crte
u mrežnjaču nekog ludaka
visoko iznad sela i gradova
preko Njenog bedema
uprskanog rimom i stihovima

Grohot polupanog ogledala
tera me da kleknem na njega
želi da se smejemo zajedno
mazi me po vratu
gleda me sa previše očiju
briše mi kapljice znoja
kaže: "ne mogu sam da dohvatim"
prstom preti na zadnji štih
ogledalo giljotinu i njene tragove

 Voleo bih, da smo zajedno, polizali krv posle klanja.

24/11/2008

Pičkin Dim

21/11/2008

Ne, Nije Robija.

18/11/2008

Naslov posta:

11/11/2008

Goli Otok

Evo jedne predivne pesmice za "drugare".

Gledam mJesec kako noćom plovi
Padaju mi na pamet stihovi
Ređaju se ko mornari
Usidreni iskusni bećari
Što lebac mu jebu krvavi
Po palubi zgusnute ljubavi
Jedna prelepa seksi rima
Za kolegu sa maljavim grudima
Zašto da samujemo milice
Kad nam škripe vilice
Na nebu imademo našu kometu
Dva su sidra spremna da poletu
Evo vidi imam ćebe
Mekano je i ne grebe

Mene nema ko da voli
Oteklo mi je a ne boli

3/11/2008

Kako da...

14/10/2008

Strah od monotonije,

2/10/2008

Štiklama zaparani pločnici

Golubovima skrljane šije

Trudnicama kokice za džabe

Klupama debela dupeta

Prostrani podijum za cipele

Široka fasada za slikanje

Akustika za ulične svirače

Preširoki plavi svod za misli

Zgrčena šaka u senci

Kapljica krvi na cipeli

Nebulozni stih na jeziku

Otkucaj srca na časovniku

Ispružena šaka iznad patrljka

Dvadeset dinara za veterana

Lažni pogled na crkveni sat

Klinci u trku za golubovima

Pogledi šaraju pločnike

Uvrnute senke sa fasada

Stihovi se vrte po glavi

Njen dlan u mojoj ruci

Možda sam zakasnio

29/9/2008

Sitan Vez

27/9/2008

Usputna...

22/9/2008

Aut