Miladin Žarić - Veliki Srbin
27/8/2007
Krmeljiva Sloboda
Jutros je bio sam. Nije video nikog onako krmeljiv. Gledao je na sve strane ali jedino što je video bilo je sunce, nešto malo ograde i praznina. Činilo mu se kao da je sam na planeti zemlji, okružen sobom. Nije bio tužan zbog toga, bio je pomalo uplašen. Živeti sam na planeti ne znači imati je, to znači nemati ništa; nemati smisao za snove i buđenje. Besmislenost.
Imati potpunu slobodu na beskonačnom ništavilu, to ne znači biti slobodan; to je definicija ništavila. Micro praznina u macro kosmosu, ili obrnuto, svede se na isto - na ništa. Eno je, sloboda razmahana krilima fikcije što je vode natrag na zemlju, na izboranu i beživotnu Zemlju na kojoj nema šta da pokljuca sem same sebe, pa se kolje i gladna pije svoju krv da sita prestane da ne bude ništa. Krmeljiva, krvava i ograđena.
Ograđena linijom od betona, veštačkom granicom za kratko nabijenom u Zemlju. Slobodna u svojoj krilatoj fikciji, beživotno zaklana sopstvenim kljunom. Sama. Krmeljivim očima gledala je liniju po kojoj su se kretale usamljene tačke mimoilazeći se bez želje za dodirom. Bez želje za pipanjem, maženjem i kohabitcijom. Krmeljiva sloboda je primetila tačke koje se kreću po izbetoniranoj granici i zapitala se zašto umire sama i zaklana, kada nije sama. Ko je izbetonirao granice?
Zašto umire sama pored toliko živih tačaka koje se momoilaze? Zašto je neko skupio Njenu zemlju na mali prostor i dao joj Slobodu da postane ništa? Postoji li fikcija u kojoj granice ne postoje?
Livada... Čemu prelepa livada samo tvoja i samo za tebe cvetna i zelena ako nemaš s kim da je podeliš? Pa i kad je samo tvoja zašto po njoj slobodan krvariš? Možda ovaj zlatni lanac oko vrata jedini ima smisao u ovoj Slobodi, što te ostavlja na njoj dok je ne popaseš do groba.
Dok kaplje iz guše, kljun se izdiže prema nebu. Teškom nebu pritisnutim crnim oblacima. Oblaci su ogradili sunce, i ono krvari isto kao i betonom ograđena sloboda. Malo utehe, za još nekoliko minuta izdisaja zaklane samotinje. Zaklano sunce takođe samuje krvavo?
Ne, ono umire i rađa se. Krvavo se uzdiže iznad granica. Samo i Slobodno...
Krmeljivim očima naizgled usamljeno... Ali njega Prati život! Ne krmeljivi pogledi.
Ograđeni betonom u sopstveni privid o Slobodi jednoga. Slepoga...
Jedinim koji sme, zaklan svojom rukom, da se poredi sa Suncem, što večno i neukrotivo, daje šansu Slobodi na Zemlji da izbetonira još jedan dan. Da reinkarnira i prekolje još jedan vrat... Neki tuđi, nedužan vrat... Ili da shvati da je Sloboda nešto što nema granicu.
Neka počivaju u miru.
A.D.
01:55
,
27/8/2007
9
komentara Link
O meni
Moj Profil
Arhiva
Prijatelji
Foto Album
RSS Feed
Kontakt
| Mon | Tue | Wed | Thu | Fri | Sat | Sun |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | ||
Zadnje napisano
.Bez Naslova
Opština
Pobeći u stvarnost
Bez Naslova
Kategorije
Prijatelji
angelpoglavica
Lady
miriam
AnaM
nemiri
BIBA
SRNA
njuskica
yin
Wolfie
Milena
mungos
vojslav
Libellula
VukMaslacak
SumerWine
ShArGaRePiCa
veverica
Kombib
legionaire33
letac
whoreofbabylon
Giardia
biber
Ansia
inanna
asterion
Sljivka
Linkovi
- Ovaj blog hostuje BlogOye