Miladin Žarić - Veliki Srbin

27/8/2007

Krmeljiva Sloboda

Jutros je bio sam. Nije video nikog onako krmeljiv. Gledao je na sve strane ali jedino što je video bilo je sunce, nešto malo ograde i praznina. Činilo mu se kao da je sam na planeti zemlji, okružen sobom. Nije bio tužan zbog toga, bio je pomalo uplašen. Živeti sam na planeti ne znači imati je, to znači nemati ništa; nemati smisao za snove i buđenje. Besmislenost.

Photo Sharing and Video Hosting at Photobucket

Imati potpunu slobodu na beskonačnom ništavilu, to ne znači biti slobodan; to je definicija ništavila. Micro praznina u macro kosmosu, ili obrnuto, svede se na isto - na ništa. Eno je, sloboda razmahana krilima fikcije što je vode natrag na zemlju, na izboranu i beživotnu Zemlju na kojoj nema šta da pokljuca sem same sebe, pa se kolje i gladna pije svoju krv da sita prestane da ne bude ništa. Krmeljiva, krvava i ograđena.

Ograđena linijom od betona, veštačkom granicom za kratko nabijenom u Zemlju. Slobodna u svojoj krilatoj fikciji, beživotno zaklana sopstvenim kljunom. Sama. Krmeljivim očima gledala je liniju po kojoj su se kretale usamljene tačke mimoilazeći se bez želje za dodirom. Bez želje za pipanjem, maženjem i kohabitcijom. Krmeljiva sloboda je primetila tačke koje se kreću po izbetoniranoj granici i zapitala se zašto umire sama i zaklana, kada nije sama. Ko je izbetonirao granice?

Zašto umire sama pored toliko živih tačaka koje se momoilaze? Zašto je neko skupio Njenu zemlju na mali prostor i dao joj Slobodu da postane ništa? Postoji li fikcija u kojoj granice ne postoje?

Livada... Čemu prelepa livada samo tvoja i samo za tebe cvetna i zelena ako nemaš s kim da je podeliš? Pa i kad je samo tvoja zašto po njoj slobodan krvariš? Možda ovaj zlatni lanac oko vrata jedini ima smisao u ovoj Slobodi, što te ostavlja na njoj dok je ne popaseš do groba.

Dok kaplje iz guše, kljun se izdiže prema nebu. Teškom nebu pritisnutim crnim oblacima. Oblaci su ogradili sunce, i ono krvari isto kao i betonom ograđena sloboda. Malo utehe, za još nekoliko minuta izdisaja zaklane samotinje. Zaklano sunce takođe samuje krvavo?

Ne, ono umire i rađa se. Krvavo se uzdiže iznad granica. Samo i Slobodno...

Krmeljivim očima naizgled usamljeno... Ali njega Prati život! Ne krmeljivi pogledi.

Ograđeni betonom u sopstveni privid o Slobodi jednoga. Slepoga...

Jedinim koji sme, zaklan svojom rukom, da se poredi sa Suncem, što večno i neukrotivo, daje šansu Slobodi na Zemlji da izbetonira još jedan dan. Da reinkarnira i prekolje još jedan vrat... Neki tuđi, nedužan vrat... Ili da shvati da je Sloboda nešto što nema granicu.

Neka počivaju u miru.

A.D.

01:55 , 27/8/2007 9 komentara Link

24/8/2007

Randevu

Nešto kao senka
Zamiče iza ćoška
Migolji se i uvija
Namiguje dok savija
Želi da je pratim
Formu da joj vratim
Trčim preko ulice
Da joj vidim lice
Haustor je guta
Pomera me s puta
U popišan mrak
Da me obasja zrak
Razbijenog uličnog svica
Koji ne zna njena lica
Kako nestaju spiralno
Pentraju se lagano
Prema zasenčenom svetu
Toliko poznatom susretu
Sa izguljenom bravurom
Kriglom na drvo pregovanom
Koju opet brišem
Dok ovo pišem
i
Upoznajem se sa senkom
Prosutom pod šankom

A.D.

01:35 , 24/8/2007 3 komentara Link

21/8/2007

Neizdepilirani Lazy

Zasnjih par godina me mrzelo da brojim dlake na svojim širokim grudima, a danas tek slučajno, otkrih da je izrasla još jedna: TREĆA, jubilarna dlaka što je svojim perom na junačke grudi upisala: "MUŠKARČINA!".

18:32 , 21/8/2007 12 komentara Link

18/8/2007

Vlasinsko Jezero

Neko je prosuo nebo
Po jezeru i njegovoj obali
Nežnom okupanom rukom
Samo na treptaj viđenom
Pospanim teškim očima
Umornog starog ribara
Koji se odavno samo seća
Njene meke spavaćice
Ukrašene belim brezama
I nebom pomaženih talasa

Neko je šapnuo pesmu
Pticama kroz breze
Nežnim nezaboravnim glasom
Samo na trzaj prepoznatim
Ušima bolno načuljenim
Jednog vremešnog slušaoca
Što godinama pevuši u sebi
Jedinu pesmu što je čuo
Vlažnim vetrom izdahnutom
I potpisanu prolivenim kapljicama

Neko je odrecitovao stih
Vlasini i njenom jezeru
Nežnim plačnim oblakom
Samo kao bljesak naslikanim
Osmehom izboranog lica
Pesnika tošnog od pisanja
Jedne jedine pesme
Ukrašene nebom polivenim
Po jezeru ušuškanim brezama
I snovima zaspalih Amura

Nije Lazy pesnik, on je lud.

A.D.

01:37 , 18/8/2007 25 komentara Link

16/8/2007

Upadajte ribe..

Voda je samo tak'a :)

/>

20:46 , 16/8/2007 7 komentara Link

10/8/2007

Buđenje

Što ne zvoni budilnik
Snove da potpiše
Crvenim lepljivim krasnopisom
Debelim i tankim linijama
Naoštrenim zaklanim perom
Najbelje guske iz jata
Što je spavalo sa snegovima
Svih ovih hladnih zima
Hrabro i bez ćebeta
Golo i bez stida

Što me neko ne probudi
Sigurno je jutro
Strogim vojničkim glasom
Uzbunom i željom polivenom
Po noći željnoj jutra
Koje suzi osmeh otima
Košmar krmeljima ispraća
Dočekuje i sluša muziku
Ptice najlepše pevaju ujutru
Kada te neko trgne iz sna

Zašto se sam ne probudim
I sastružem snove sa posteljine
Odavno zrele za pranje
Prljave i slepljene trepavice
Skrivaju oči željne reke
Koja spira đubre sa obale
Odnosi ga jutrom u tamu
Da se ne prikaže na jastuku
U obliku moje vlasi kose
Koju još samo sanjam

Aleksandar Dickov

01:18 , 10/8/2007 3 komentara Link

9/8/2007

Siromašni Lazy Macro

"Poor man's macro", kao što samo po sebi govori, tehnika za siromašne ljude koji novaca nemadu da kupu macro objektiv :) Verovatno je sve dosadno kada je sve dostupno, a dosada ubija žar u čoveku da eksperimentiše, pa je neki tamo siroma bećar smislio kako da uradi macro sa svojim "jadnim" i jeftinim objektivom.
Fora je u tome da objektiv od 50 mm okrenete naopako i tako fotografišete macro. Postoje prstenovi sa navojima predviđenim za takvo eksperimentisanje, ali pošto nemamo para ni za njih, mi ćemo jednostavno prisloniti objektiv, pa šta bude - biće. Inače, na ovaj način se gubi dosta svetla, pa bi bilo dobro da taj 50mm objektiv bude što osetljiviji. Tačka fokusa je takođe jako tanka. Može se i montirati blitz na vrh objektiva, ali za to treću ruku nemam.
Ljudi ovo od pamtiveka a ja tek danas probao. Šta ćeš, selo je centar zbivanja :))) I da, ako neko hoće ovo da proba sa nekim drugim objektivom, radiće, samo opet zoom treba navrnuti na 50mm. Kažu da je 50mm optimalno. Naći ćete već na netu forume o tome.

19:17 , 9/8/2007 2 komentara Link

7/8/2007

"Izlaz"

Retko kada odlazim
Skoro da i ne izađem
Ipak kada izlazim
Probam da te nađem

Tamo kod spomenika
Usrali ga golubovi
Na keju punom romantika
Zapišavaju ih kerovi

Odlazim još brže
Ulazim u predgrađe
Ne dam im da me zadrže
Moje biće mora da te nađe

Tu kod cirkuskog šatora
Bodu se neka deca
Ispod istrošenog prozora
Prosjaku patrljak kleca

Retko kada izađem
Skoro da i ne izlazim
Ako izlaz pronađem
Za tobom zauvek odlazim

Inpiris'o me Neil i njegova pesma jedna, strašna pesma..

A.D.

01:09 , 7/8/2007 23 komentara Link

1/8/2007

Razmišljam

Ponekad se zapitam, da li je ono vaspitanje, ono loše vaspitanje koje sam na ulici pokupio i koje me je naučilo da slušam prirodu a ne ulicu i razmišljam i brinem o svakom živom biću, pa i o onom kojeg svakog dana jedem, u stvari loša stvar, u ovim ratnim vremenima; sada, kada sam odrastao i kad treba da vaspitavam a britva ćuti naoštrena i vreba iza svakog ugla.

01:56 , 1/8/2007 4 komentara Link

O meni

Zadnje napisano

.
Bez Naslova
Opština
Pobeći u stvarnost
Bez Naslova

Kategorije

Prijatelji

angel
poglavica
Lady
miriam
AnaM
nemiri
BIBA
SRNA
njuskica
yin
Wolfie
Milena
mungos
vojslav
Libellula
VukMaslacak
SumerWine
ShArGaRePiCa
veverica
Kombib
legionaire33
letac
whoreofbabylon
Giardia
biber
Ansia
inanna
asterion
Sljivka

Linkovi

Blog Hosting

Ovaj blog hostuje BlogOye

Naslovna strana | Napravi blog | Prijavite se