Miladin Žarić - Veliki Srbin

Zapitam se ponekad...
Bacajući opušak u reku onako nervozan jer neće riba da radi..
Gledajući pustinju iz zahuktalog automobila..
Montirajući klima uređaje u kancelarije svoje privatne firme..
Mažući kremom svoje opekotine na Bermudskom trouglu..
Ležeći na gomili novca u inkubatoru..
Stvarno se ponekad zapitam ko je ugasio klimu.
Ali kratki su to trenuci.

A.D.

Danaske je bilo vruće ko u furuni. Posle dužeg čvarenja i uzaludnog lađenja pivetom, očo sam da metem dupe u čistu vojvođansku vodu obogaćenu Selenom, Selmom i Spasildom.



Dok sam se sušio, divanio sam s mojim dobrim drugom, muvom govnarom. Kaže da mnogo voli marmeladu da usere.



E, ondak sam onako suvog dupeta i bez da me pecka, odlučio da se u senci nedozrela kukuruza posvetim meditaciji i fukusiraciji, ne bi li otvorio vrata inspiraciji i duhovnoj ventilaciji.



Snagom volje učinih od sebe pticu pernaticu, svake pesme sviralicu, savršenu letelicu, krilomlatomahalicu, jatozvezdaputalicu... hm... Pekmezprepunteglicu? mmmm...