Miladin Žarić - Veliki Srbin

Pomešaj maglu, kišu i mrak,
i dobićeš ovo decembarsko veče,
prepuno sećanja i očekivanja.

Sećanja naviru u ritmu koraka,
pa često menjam tempo dok hodam,
da ne zaboravim gde idem.

Kiša se cedi kroz krošnju oraha
i lagano kao oni prsti što ih se sećam,
dodiruje moje lice i klizi mi ispod košulje.

Zastanem i pogledam gore,
da vidim da li je to ista ona kiša,
koju je žedna zemlja odavno popila.

Gorim od žudnje za njom,
gledam je obasjanu uličnom rasvetom,
koja se lagano gubi u magli sećanja.

Koliko ljudi je pokislo večeras,
na ovoj ulici zamotanoj u decembar,
hodajući ovim putem što ko zna gde vodi?

Koliko ima ulica u ovom selu,
što se sporo kreće zajedno sa mnom,
pokislih i žednih, koje nosi ova žudnja u meni?

Jedna zaboravljena bandera se batrga u magli,
ubrzavam da bih joj pomogao da se oslobodi,
i osvetli onu pokislu siluetu koja me čeka.

Ova noć će trajati još samo par koraka,
dok se ne sretnemo i zajedno odšetamo dalje,
istom ovom ulicom u neki novi svet.

A.D.