-- Odakle si došao? - Niotkud. Ja sam odavde. - Kako to da te nikad nisam sreo? - Nisam izlazio. - Bio si bolestan? - Ne, bio sam zdrav. - Pa, zašto nisi izlazio? - Pa zato. Zato što sam bio zdrav. - A sada, zašto si sada izašao? - Razboleo sam se. Sad sam kao i svi drugi, niko me neće primetiti. - Šta bi se desilo da te primete? - Proglasili bi me za zdravog. - Je li ti rđavo? - Kako gde. U bolesnom svetu, svakako. - I šta bi sa tobom radili? - Lečili bi me dok se ne bih i ja razboleo. - Ali, ti si već bolestan, zar nisi? - Od svoje bolesti, da, samo oni hoće da bolujem od njihove... Toliko vremena je prošlo da mi se ponekad čini da je to bilo u nekom drugom, tuđem životu. Kao da sam bila stranac u nekom tuđem snu. Sve je isto a ipak sve je nekako drugačije. Prolaznost... Blaženi smo u svom neznanju koliko je prolaznost neminovnost svih nas. Moj pogled na svet od juče nije isti. Nešto se u meni promenilo, nešto je puklo, rastavilo na deliće kao puzle i sastavilo se ponovo, ali ovaj put je drugačije, nekako mekše, paperjastije, a opet oštro. Od juče, ja sam spremna da se povinujem nekim zakonima koji su nam svima propisani, odavno, na početku vremena, spremna za borbu, više nego ikad, spremna da kroz život koračam još čvršće. Prolaznost. Kako smo je, u svom neznanju, nesvesni! Kako smo samo ništavni i svi smo samo malecno zrnce peska u nepreglednoj pustinji svekolikog univerzuma. Kako smo, u suštini, ništa. Mala mrvica življenja, koja uvek može očekivati da bude pretvorena u prah Potrebna mi je tišina. Zapravo, potrebna mi je samoća. Znam da je ljudima ponekad teško da to razumeju. Osećaju se povređenim, izostavljenim. A ne bi trebalo. Ta samoća nije depresija, nije ljutnja ni bes. To je samo prirodan proces koji mi je potreban da bih ostala to što jesam U životu nema slučajnosti,sve se događa sa razlogom,pitanje je samo da li ćemo mi shvatiti razloge i još bitnije da li ćemo to prihvatiti. Sve što nam se događa,ljudikoje srećemo, sve je to neophodno da bismo došli do samospoznaje, ne da bismo otkrili tajne drugih već da bismo zaronili u dubinu sebe i otkrili svoje sopstvene tajne, da bismo otvorili Pandorunu kutiju, suočili se sa svojom boli, strahovima, sa svojim zlom i spoznavši sebe zauvek zatvorili Pandorinu kutiju da je nikada više niko ne otvori