Ko bi rekao da ces se vratiti posle toliko godina u moj zivot, pokusavajuci da pronadjes neku trunku jada koju si ostavio kad si odlazio?! I sad mislis da sve moze da se vrati, da nije kasno. Da ima nade...
Pa ti mora da se salis!
Sorry... Nema mesta za tebe vise. Ja sam izgradila novi put, srela nove ljude, upoznala nove momke. I sve je drugacije, lepse i zrelije nego sto je bilo. Kazes - sad smo stariji i pametniji. I da sve moze da se sredi, da ce sve biti drugacije. Pa da, dragi moj, lepo si rekao - pametniji smo. I zahvaljujuci ovoj pameti koju imam, idem dalje, ali bez tebe. Sto bi rekli stari ljudi - "Bilo - ne ponovilo se". Ja se drzim te parole.
Danas imam nove ciljeve, idem u nove pogohode, stremim necemu o cemu ti ne mozes ni da sanjas.
A ti... Ti tapkas u mestu, nisi makao dalje od one stolice u onom kaficu, i dalje pricas one price "kad bi bilo sta bi bilo", fore i fazoni su zastareli, ispricani, i dosadni. Zar mislis da je to zivot? Da cu te ja sutra opet vuci i buditi u tebi savest da se boris za nov dan, za bolje sutra? Da cu te opet dizati sa dna i biti veciti optimista trudeci se da smislim nemoguce kako bi se ti trgnuo i resio rebuse u koje si se sam uvalio? Ne mogu, umorna sam od toga.
A bio si sve. Nekad si znao da kazes pravu rec u pravo vreme, da pogledas pravim pogledom kad nestaje svet. Nekad... Cini mi se da nikad necemo saznati pravi razlog ili momenat kada je sve krenulo naopako i nekim neplaniranim tokom.
Bilo mi je tesko. Prebolela sam. Idemo dalje. Ziv se covek na sve navikne, kazu. U pravu su. Navikla sam bez tebe, i ne zelim te nazad. Ne zelim da mi pokvaris ovu moju kolotecinu, ovaj moj mir i stabilnost. Neces, vala! Dosta sam odmakla da bih sad sve upropastila tvojim jednim sarmantnim pogledom. Ti vise nisi ti, ni ja vise nisam ja. Mi smo neki novi ljudi, drugaciji, sa drugacijom slikom o buducnosti. I tu se zavrsava sva prica. Ne moras se vise truditi da me osvojis pesmama. Nastavi da pevas "Bajku o ljubavi", ali nekoj drugoj...
Pa ti mora da se salis!
Sorry... Nema mesta za tebe vise. Ja sam izgradila novi put, srela nove ljude, upoznala nove momke. I sve je drugacije, lepse i zrelije nego sto je bilo. Kazes - sad smo stariji i pametniji. I da sve moze da se sredi, da ce sve biti drugacije. Pa da, dragi moj, lepo si rekao - pametniji smo. I zahvaljujuci ovoj pameti koju imam, idem dalje, ali bez tebe. Sto bi rekli stari ljudi - "Bilo - ne ponovilo se". Ja se drzim te parole.
Danas imam nove ciljeve, idem u nove pogohode, stremim necemu o cemu ti ne mozes ni da sanjas.
A ti... Ti tapkas u mestu, nisi makao dalje od one stolice u onom kaficu, i dalje pricas one price "kad bi bilo sta bi bilo", fore i fazoni su zastareli, ispricani, i dosadni. Zar mislis da je to zivot? Da cu te ja sutra opet vuci i buditi u tebi savest da se boris za nov dan, za bolje sutra? Da cu te opet dizati sa dna i biti veciti optimista trudeci se da smislim nemoguce kako bi se ti trgnuo i resio rebuse u koje si se sam uvalio? Ne mogu, umorna sam od toga.
A bio si sve. Nekad si znao da kazes pravu rec u pravo vreme, da pogledas pravim pogledom kad nestaje svet. Nekad... Cini mi se da nikad necemo saznati pravi razlog ili momenat kada je sve krenulo naopako i nekim neplaniranim tokom.
Bilo mi je tesko. Prebolela sam. Idemo dalje. Ziv se covek na sve navikne, kazu. U pravu su. Navikla sam bez tebe, i ne zelim te nazad. Ne zelim da mi pokvaris ovu moju kolotecinu, ovaj moj mir i stabilnost. Neces, vala! Dosta sam odmakla da bih sad sve upropastila tvojim jednim sarmantnim pogledom. Ti vise nisi ti, ni ja vise nisam ja. Mi smo neki novi ljudi, drugaciji, sa drugacijom slikom o buducnosti. I tu se zavrsava sva prica. Ne moras se vise truditi da me osvojis pesmama. Nastavi da pevas "Bajku o ljubavi", ali nekoj drugoj...