Njena remek-dela nastaju tokom noći kada većina nas spava, prepušta se okrepljujućem SNU.
Tada ONA dolazi do izražaja. Njoj je potrebna, nephodna, NOĆ. Noć je Njoj SVE, BAŠ SVE! U svom skrovištu ONA stvara, kreira...
U samoći...
Samoća joj je neophodna. Ona je OSNOVNI elemenat u njenim kreacijama.
Jedino mogu reći: na tvojoj sam strani! Ništa više! A to je tako malo... beznačajno...
I znam da sam niko i ništa prema njoj... Ništavan, ljuštura bez sadržaja...
A noć se polako primiče, sve je bliža... Noć u kojoj ja ne postojim dok ONA tek kreće, tek se budi...
Oko sebe grupiše stvari, predmete, koji su joj neophodni... Da joj budu pri ruci.
Ne bih mogao da podnesem njenu SAMOĆU! Zaista ne bih mogao. Ta samoća bi me UBILA, teško ranila...
Ali ONA je tako hrabra, neustrašiva...