Polako, ali sigurno, Setwah i ja ulazimo u polemiku.
Ja sklon trešu, on megalomaniji. Setwah misli da će karbon fiber nešto da reši na ovom svetu, ja, opet, ne želim ništa da znam o tom (kompozitnom) materijalu.
I to što sam saznao, ničemu ne služi. Više je to prepotentno proseravanje napaljenih momaka kojima sadašnjost ništa ne znači (jedva da priznaju njeno postojanje), a ubeđeni su da će budućnost da eksplodira pred njihovim očima! I da će, u tom trenutku, sve videti, doživeti…
Kada smo kod megalomanije: ona je smeštena u mozgu, a ne u automobilu u kojem sedimo I vozimo brzinom od 340 km/h.
Bicikl od 1.730 dolara, i Srbina koji ga vozi njujorškim/čikaškim parkovima i da ne pominjem. Da neko može toliko da pukne, bude napaljen, i kupi bicikl od…  
Šta reći: tip je oličenje megalomanije! I zato, neka mu je Bog u pomoći! Sa takvim tipovima Bog baš zna da izađe na kraj.