A sada cu da ti objasnim zasto ne moses da me povredis.................... Zato sto ti ne dam ni da vidis da sam povredjena................... Zato sto se zabijem u jazbinu i lizem rane ko ranjeni pas i posle izadjem ko nova i namontirana i nepovrediva i ne nanadjebiva i neprejebiva i naoruzana osmehom sa duboko skrivenim ukusom suza koje su slane toliko da pozelim da nikada vise ne posolim paradajz salatu................i da ti pokazem koliko me bas briga za sve dok levom rukom podizem sportski brus i namestam sise da se ne tresu dok trcim u novim patikama sa rancem na ledjima. A ti odlazis, lepo ti cujem korake u sunjalicama koje nosis na bosu nogu jer nisi oprao carape, pa je bolje da ides carapa bez, i palis auto,veliki lepi statusni simbol, a ja, nehajno,kao, bash me zabole i bilo mi je drago, masem sa terase.................Jebo te, koja farsa............ne pristajem na trikove i laznjake i igrice i jebanje bez ljubavi i da budem dveipoiljdesedamstopedeseta, i necu da udisem Armani, siroti Djordjo nije nista kriv sto ga ne volim, a ti se pokrivas njime, ako je uopste on u pritanju i na tebi..............i skora zaboravih sta htedoh reci............. Nije meni zbog tebe, ni zbog ikoga drugoga, nego me prca taj ker sto ne juri kuje nego rane lize, opet i opet i opet...........