Ако волиш, воли јавно
Двадесет свештеника и једна свештеница, коју су звали Ешун, медитирало је сa неким зен учитељем.
Ешун је била веома лепа иако јој је глава била обријана и хаљина проста. Неколико свештеника се тајно заљубило у њу. Један од њих јој је написао љубавно писмо, тражећи да се тајно састану.
Ешун није одговорила. Следећег дана учитељ је одржао предавање групи и, када је оно било завршено, Ешун устаде. Обраћајући се ономе који јој је писао, рече: "Ако ме заиста толико волиш, дођи и загрли ме сада.

Истинска срећа
Један богаташ замоли Сенгаиа да напише нешто за трајну срећу његове породице, а што би могло да се преноси као драгоценост из генерације у генерацију.
Сенгаи узе велики комад папира и написа: "Отац умире, син умире, унук умире."
Богаташ се разљути. "Замолио сам те да напишеш нешто за срећу моје породице! Зашто се овако шалиш?"
"Нисам имао намеру да се шалим", објасни Сенгаи. "Када би пре тебе твој син умро, то би те врло ојадило. Када би твој унук нестао пре твог сина, обојици би вам препукло срце. Ако твоја породица, генерација за генерацијом, умире редом који сам ја означио, то ће бити природан људски ток. Ја то зовем истинском срећом."