Najgora tema o kojoj mogu da pricam sa roditeljima je odlazak u grad.Odmah pocinju da pricaju vodi racuna, lepo se ponasaj, nemoj da pravis gluposti i tako sat vremen bla,bla,bla,bla.Najgore od svega sto kad mi dodje drugarica moja majka uvek mora da se umesa u nas razgovor i pocne da nas ispituje ima li koji deckic, kako je bilo u gradu, sa kim smo isle u grad...ja sva pocrvenim mozete da zamislite! Uvek se svadjam sa roditeljima o vremenu do kada mogu da ostanem u gradu.Oni mi pricaju kako se plase ima svakakvih u gradu, kao moze svasta da mi se desi.Jednim delom ja njih i razumem brinu se o detetu, ali nikako oni mene da razumeju, kao da oni nikad nisu bili tinejdzeri i nisu se ponasali buntovno kao ja sada.Da li i vi imate ovakav problem, ako ga imate kako ga resavate?cok