a dokle cemo mi ovako?

ne znam...

ja tvrdoglava, on tvrdoglav...ja teram inat, on jos vise..

pa reci mi sta ti je..

nista meni nije, sta je tebi..

pa ni meni nije nista..

i tako skoro 2 godine..ma znam ja sta je njemu, njega boli uvo za sve..njega nikad nista ne moze da iznervira, njemu nije stalo ni do cega..ako ga zamolim da mi posalje poruku kad se vrati kuci, poslace mi..a mozda i nece..kako mu dune..mozda mi odgovori na poruku odmah, posle 5 sekundi..al zato ce sutra da mi odgovori posle 5 sati..a pritom ce da iskulira to sto sam mu spomenula i pricace o onom o cemu se njemu prica..mogu ja da pricam koliko hocu, mogu da urlam, da se derem, da psujem i da se svadjam..ali sama sa sobom..tu je on pored mene..samo sto cuti..i gleda negde sa strane..dok ja ne prestanem..ili se ne ugrizem za jezik..ili se ne rasplacem..

dobro, ja sam kriv..

samo da ucutim..da ga ne napadam..

da mu govorim da ga volim, da ga mazim, da ga ceskam, da mu tepam, da delim cokoladu sa njim, da mu narezem cd, da mu pustim pesmu, da gledamo zajedno film, da mu se uvucem u krevet..da se ponasam kao da mi je sve na svetu..

ali kako neko moze da ide iz krajnosti u krajnost..da mi dodje ispred kuce u pola 6 ujutru po najvecem kijametu samo da me jos jednom poljubi pred put..da mi kaze da cu mu nedostajati..kako neko moze da dopusti da mu vidim suze u ocima zato sto me nece biti mesec dana, zato sto cu biti na drugom kontinentu, hiljadama kilometara daleko..da mi priredjuje najlepsa iznenadjenja..kako taj isti neko moze da me kulira kad se iznerviram..da se ne trudi da mi objasni, da mi se izvini..

kako on moze od mene da ocekuje da mu se otvorim, kad od njega nikad nisam cula neku banalnu stvar, neku svadju sa sestrom, drugom, u skoli, na poslu..kako nikad nisam cula da mu je tesko, da ga boli, da je tuzan..a ja treba sve to njemu da govorim?

kazi mi sta ti je..

mogu ja tebi 500 puta da kazem, ali u cemu je poenta? da me iskuliras i kazes pa dobro..da cutis i blenes u jednu tacku...necu..osecam se kao idiot..pre bih cutala i zdrala se u sebi nego da ti ponovo nesto prebacim..

ne mogu da ti kazem..u stvari recicu ti..zasto mi nisi rekla da si tuzna zato sto je bolesna? zasto me nisi zvala i rekla da hoces da pricamo? zasto?

to sto sam ja ljuta nema nikakve veze sa tim sto je ona bolesna..

znam da nema..ali me boli..nikad ne pricas o tim stvarima sa mnom..zasto mora tvoja drugarica da mi kaze da olabavim i da ti nekad popustim jer ti pored svega ne trebaju svadje sa mnom..i kao zasto ti uvek moras da popustis, a meni puca q za sve..e pa ona..ma TI UOPSTE NE ZNAS KAKAV SAM JA...

zato sto mi ti to nikad ne govoris..sve sto ja znam o tebi je da me volis, da vidim po nekim stvarima da ti je stalo do mene i do nas..a opet neke druge stvari mogu da me ubede u suprotno..znam da volis da izlazis, da pijes i da se gubis, da igras, da skaces, znam da volis taj tvoj kik boks..

ja sam takav..zatvoren sam..i trudim se da niko ne zna sta me muci..

ali zasto ne mozes da kazes meni? ja ti nisam ni mama ni tata..ja te necu osudjivati ili ispljuvati sta god da mi kazes..

znam, ali mislila bi da sam lud (smeh)..

...

ne moze vise ovako..ili ces da pricas ili ce da bude mnogo za*ebano ubuduce..

znam..

vidim..

potrudicu se..

obecavam ti..

tako zelim da ti verujem..