Malo...tužna priča...

Ah...ta ljubav...Jednostavno baš i nisam zadovoljna sa svojim ljubavnim životom...Sve je naopako...Kad sam došla u osnovnu školu sve je bilo u redu sve do jedno dana...Tamo je išao i jedan dečko koji mi se je svidio na prvi pogled.Ja sam tad bila 5.a on 6.raz...Mi dvoje smo bili kao pas i mačka.Stalno bi se svađali,prepirali čak i jedan drugog ošamarili i stvarno bilo je grozno.A kako su godine prolazile on je bio 8,a ja7.raz.I od onda me je počeo stalno tužno gledat.I kako je moja polovica razreda otišlo na maturalac i ja  oni koji nisu išli imali su nastavu.I kad smo se vratili moja frendica mi je sve ispričala što se je dešavalo u školi.I onda je rekla kako je stalno zapitavao za mene.Gdje sam,kad ću doći i tak...I taj dan je završila nastava i moja frendica i ja otišle smo do pekare i onda doma.Ali prije toga sam ja otišla u pekaru po pecivo,a frendica me je pričekala vani i čekala da izađem.A bio je i on vani s svojim frendovima ispred pekare.I došao je jedan moj frend iz razredai pričao je s njim i rekao mu je da imam dečka kojeg sam upoznala na maturalcu i da hodam s njim.A moja frendica je sve to čula.I on je rekao da ga baš briga i počeo je brisati svoje suze i frend koji je bio do njega rekao je:pa ti plačeš,a on je rekao:i...pa da i šta sad.I zvao je tatu da dođe po njega i otišao je.Kad sam izašla frendica mi je sve to ispričala.Drugi dan su svi 8.raz slavili sa svojim frendovima jer se rastaju to jest idu u srednju svako svojim putem,a ja sam bils gore na katu,a on dolje na holu.Samo je digao glavu i tužno i plačući me pogledo.Sad otkako je otišao neznam što bih...Treniram taekwondo u istom klubu gdje i on i opet onaj tužni isti pogled ima...Imam osjećaj kao da je Bog htijeo takvu sudbinu.Da ga i dalje viđam.Volim ga svim srcem i pokušavam ga izbiti iz glave,ali ne mogu.Poput droge je.Nikad ga neću zaboravit.Iako imam sad dečka,ali moje srce bilo ili živo ili mrtvo uvijek će ga voljeti...

Molim vas da komentirate i da mi date neki dobar savjet šta da radim.Unaprijed hvala.