Nekako se uvek na ovaj dan prisetim tog nedeljnog prepodneva kada već nisam mogla da vidim prste na svojim stopalima i kada je moje geganje po kući zahtevalo nadljudski napor, jer stomačina se počela lagano spuštati i krstača se raspadala praveći mesta za prolaz tom malom stvorenjcetu koje je raslo u meni devet meseci i žurilo konačno da izađe na ovaj svet , ne znajući šta ga čeka. I nakon , pogađate već čega sve , lude jurnjava kolima do porodilišta , skoka sa nogama raširenim na spravu iz vremena inkvizicije , ko li je takvu izmisli, slabašan plač ispuni porođajnu salu , staviše mi je na grudi da se upoznamo, ne znajući da se znamo već od samog trenutka začeća još dok me je šutala iznutra u ritmu J rocka, trasha..i uspavanki namenjenih samo njoj.Evo je sada mi se šunja iza leđa, oće da uči da svira gitaru, glas joj je prilično ojačao za ovih njenih punih , danas navršenih šesnaest godinica. Dovoljno je otkačena da piše najluđe postove i kuca brzinom od 360 znakova u minuti. Ima neverovatnu šećernu maštu i zaista voli slatke i ne mogu da zamislim svoj dan bez nje jer sam i ja predozirana sa njom....
Srećan ti rođendan Šugar Overdose!