Immortal
Najveće čudo na svetu 2 deo
Dopusti da ponovo s tobom podelim tajnu koju si na rođenju čuo i potom zaboravio.Ti si moje najveće čudo.
Ti si najveće čudo na svetu.
To behu prve reči koje si ikada čuo. A tada si zaplakao. Svi zaplaču.
Nisi mi tada poverovao...i ništa se u godinama koje su prolazile nije promenilo, što bi pobedilo tvoju nevericu. Jer, kako bi ti mogao da budeš čudo, kada si okovan dugovima i budan ležiš na mukama, jer ne znaš kako da sutra zaradiš za hleb?
Dosta je bilo. Za prolivenim mlekom se ne plače. Pa ipak, koliko sam ti proroka, koliko mudraca, koliko pesnika, umetnika, kompozitora, koliko naučnika i filozofa i ostalih glasnika poslao s porukom o tvojoj božanskoj prirodi, pobožnosti i tajnama dostignuća? Kako si se ophodio prema njima?
Još te volim i sad sam uz tebe, da bi se kroz ove reči obistinilo predskazanje da će Bog ponovo pružiti ruku da bi po drugi put povratio ostatak svog naroda.
Pružio sam ti ruku.
Ti si ono što mi je ostalo.
Beskorisno je da te pitam: zar nisi znao, zar nisi čuo, zar ti nije rečeno još na početku; zar nisi shvatio još od postanka Zemlje?
Nisi znao; nisi čuo; nisi shvatio.
Rečeno ti je da si prerušeno božanstvo, bog koji izigrava ludu.
Rečeno ti je da si nešto izuzetno, plemenitog razuma, neograničene umešnosti, brz i izvanredan u obliku i kretanju, kao anđeo u pokretu, kao sputani Bog. Rečeno ti je da si so zemlje.
Otkrivena ti je tajna kako se pomeraju planine, kako se postiže i ono nemoguće.
Nikome nisi verovao. Spalio si mapu na kojoj je bio put do sreće, odrekao se traženja duševnog mira, ugasio sveće duž puta ka slavi, i tada si se spoticao, izgubljen i uplašen, u tami uzaludnosti i samosažaljenja, sve dok nisi pao u pakao koji si sam stvorio.
A onda si plakao, udarao se u grudi i proklinjao zlu sreću koja te je zadesila. Odbijao si da prihvatiš posledice sopstvene uskogrudosti i lenjosti i tražio si žrtvenog jarca kojeg ćeš okriviti za svoj neuspeh. Kako si ga samo brzo pronašao.
Okrivio si mene!
Tvrdio si da su tvoje teškoće, tvoja osrednjost i nedostatak šansi, tvoji promašaji... bili Božja volja! Nisi bio u pravu!
Hajde da napravimo popis. Da navederno sve tvoje teškoće. Jer, kako da tražim od tebe da izgradiš novi život ako alat za to nemaš?
Da li si slep? Rađa li se i zalazi li sunce, a da ti to ne vidiš?
Ne. Ti vidiš... a stotine miliona receptora koje sam ti ugradio u oči omogućavaju ti da uživaš u čarobnoj lepoti lista, snežne pahuljice, jezerceta, orla, deteta, oblaka, zvezde, ruže, duge... i pogleda punih ljubavi. Upiši jedan blagoslov.
Da li si gluv? Može li beba da se smeje ili plače, a da je ti ne čuješ?
Ne. Ti čuješ... i dvadeset i četiri hiljade vlakana koje sam ugradio u svako tvoje uvo čuju vetar u granju, plimu koja kvasi stenje, veličanstvenost opere, crvendaćevu pesmu, dečju igru... i reči „volim te". Upiši još jedan blagoslov.
Da li si nem? Da li je pljuvačka jedino što izlazi iz tvojih usta kada pokreneš usne?
Ne. Ti govoriš... kao nijedno od ostalih mojih stvorenja, a tvoje reči mogu smiriti ljutite, oraspoložiti utučene, pods-raći one koji pokleknu, razvedriti nesrećne, ugrejati dušu usamljenih, pohvaliti one koji zaslužuju, ohrabriti poražene, podučiti one koji ne znaju... i reći „volim te". Upiši još jedan blagoslov.
Da li si nepokretan? Da li tvoje bespomoćno telo zauzima prostor?
Ne. Ti se krećeš. Ti nisi drvo, osuđeno na mali komad zemlje, dok vetrovi i svet rade s tobom šta hoće. Možeš da se protegneš, trčiš, igraš i radiš, jer dao sam ti pet stotina mišića, dve stotine kostiju i petnaest kilometara nervnih vlakana, i sve ih sinhronizovao da se pokoravaju tvojim naredbama. Upiši još jedan blagoslov.
Da li si nevoljen i nedostojan ljubavi? Da li te usamljenost guši i danju i noću?
Ne. Ne više. Jer sada znaš da je ljubav tajna, da je moraš bez razmišljanja pružiti da bi je dobio. Ljubav radi ispunjenja, zadovoljstva ili ponosa, nije ljubav. Ljubav je poklon koji ne traži uzvraćanje. Sada znaš da je nesebična ljubav sama sebi nagrada. Čak i neuzvraćena ljubav nije gubitak, jer ona će ti se sama vratiti, i omekšati i pročistiti tvoje srce. Upiši još jedan blagoslov. Upiši ga dvaput.
Da li ti je srce bolesno? Da li popušta, da li mu je naporno da te održi u životu?
Ne. Tvoje je srce snažno. Dotakni grudi i oseti njegov ritam, pulsiranje, čas za časom, danju i noću, trideset i šest miliona otkucaja svake godine. Godinu za godinom, bilo da si budan ili spavaš, ono pumpa krv kroz više od devedeset hiljada kilometara vena, arterija i cevčica... više od dva miliona litara svake godine. Čovek nikada nije izumeo takvu mašinu. Upiši još jedan blagoslov.
Da li je tvoja koža bolesna? Okreću li ljudi glavu od tebe, užasnuti tvojim izgledom?
{Pošalji komentar }
{ Prethodna strana } { Strana 21 od 23 } { Sledeća strana }{ 17:28, 15/1/2008 } { Poslao/la BOGY }BLAGOSLOV ZA VODU I VAZDUH
BLAGOSLOV ZA REKE I MORA
O blogu
Online Casinos
Home
Moj profil
Blog Arhiva
Foto album
Kontakt
RSS
Podcast
Blog Hosting
Novo objavljeno
Последње тупљењеLjubav Ti dajem
Ljubav Ti dajem
Божић - Благи дан
Христос Анести - Дивна Љубојевић
Kategorije postova
Halil DzubranOg Mandini
Pesme
Free shoutbox @ ShoutMix
Blog Prijatelji
nemiripoglavica
BIBA
mutti
yin
mistichna
miriam
pecinko
bejb
bamby
Jezgro
nurlisoul