Nije više bitan smisao,nije ni inspiracija.Ljeto je.Sve što trebaš,jeste da se obučeš što kraće,a da se zabavljaš što duže.Da zaboravimo obaveze?Biće,malo sutra.Više puta sam pokušavala sebi da objasnim zašto mrzim ljeto.Ja sam oduvijek ovo godišnje doba shvatala kao još jednu vrstu socijalnog pritiska.Sve je počelo od neke šeste godine života.Prvo moranje."Moraš komunicirati s djecom!"Dobro,dobro.Prošla je i ta bolesna stidljivost.Sad možda i previše "komuniciram".Nakon osam godina,kad mi je dosadilo biti odličan učenik,počelo je:"Moraš da učiš!"Zvuči tipično,ali nije bilo.Sad mi u glavi zvoni:"Moraš da izlaziš!Moraš da se zabavljaš!Moraš da čitavo ljeto luduješ!Moraš,moraš,moraš!"Sad bih da zahvalim svim svojim bivšim lažnim prijateljima.Zbog vas sam rano ostarila.I sviđa mi se to,poprilično!