Na sva kulturna dešavanja u jednoj provinciji dolaze isti ljudi.Oni su tako patetično zainteresovani da mi se bljuje!Amaterski glumci,muzičari,književnici,a naročito pjesnici!Pjesnici....Amateri... Ne znam da li tako nešto postoji i u drugim malim gradovima,ali evo,ovo je prototip tzv."seoskog pjesnika"koji nameće svoje "lijepe riječi"narodu koji je"tako prokleto nezainteresovan"pa se naš junak druži sa sebi sličnima,samoprozvanim umjetnicima; Kosa mu(joj)je ovlaš počešljana,iliti blago raščupana.Blijed(a)je.Ističe kako ga(ju)niko ne razumije,a on(a)svima želi dobro i mnogo je tolerantan(a).Navodno je zaprepašten(a) omladinom koja skita umjesto da čita romane,a u stvari želi da u svakoj pogodnoj(i nepogodnoj!)prilici istakne kako on(a) sam(a) voli da čita.Tako "smara" ostalu omladinu koja ga uzima za čudaka,osobenjaka,što je našem junaku i cilj. I tako,umišljen da je pjesnik,NAŠ JUNAK hoda ulicom i poziva sve ljude dobre volje da dođu na čitanje amaterske proze i poezije,tog i tog datuma,u toliko časova,u jednu i jedinu gradsku biblioteku. Naravno,pojavljuju se samo njegovi prijatelji,takođe pjesnici,jer je samo njih direktno pozvao.Ali,naš junak je duboko razočaran nezainteresovanom omladinom. Dublja psihologija jednog kvazi-umjetnika,intelektualca prepuštena je nekom ko nema vremena da piše blog.

Eto,danas punim 105.Koža naborana,ne sjećam se kad je bila drugačija.Tijelo ružno,nikad nisam ni bila zadovoljna.Nemam pojma o životu,niti želim da znam.Imam djecu,unučad i praunučad.Već deset godina mi stoje iznad glave s lopatom u ruci.Nadam se da će sve ostati isto kada umrem.Lažem. Srećan mi rođendan!

Suva religija se osvježi tek kada je neko napadne razumnim argumentima.Svetac je svet tek onda kad neko počne da tvrdi suprotno.Ljepota je lijepa samo kad je neko nazove ružnom.Umjetnost postaje uzvišena čim je neko optuži da je nepotrebna.Budućnost dolazi kada je osude da neće doći nikada.Ali,religija nije konačna istina.Svetac nije savršen.Ljepota nije definisana.Umjetnost nije magija.Budućnost ne postoji kao jedinstveno poglavlje,ona je prošlost koja nema svoj početak ni kraj,nego se unedogled ponavlja.

Zbog cega primatima nikada ne iskljucuju elektriku oni u principu ionako rijetko citaju a i to sto citaju krive stvari citaju pa zasto im onda ne iskljucuju elektriku Zelite li dobro svojoj deci, zasluzni zelite li mozda najbolje, ne ja treniram da gadjam, ne ja treniram da mrzim, ne ja treniram da slusam ponekad sam usamljen a i plasim se drzim te na stolu, gospode Sanjao sam fini party mnogo ljudi, nigdje zandara sanjao sam sretna lica dugo nisam takva gledao znam za smijeh zbog cega da se smijem znam za ples, nikom se ne plese znam za noc vidim tu je oko mene kao nesreca na putu kao zivot ili smrt Ja se zovem pola horvat ljubila sam mrtvog covjeka stigao je po zadatku cijelo vrijeme sam ga cekala proljece ili mozda jesen, ne znam sjecam se gorjele su svijece a ruke njegove tako muske i prozracne kao putokaz za nesto za logor ili smrt Prisjecam se mnogih stvari ali pamtim jedan dozivljaj by the way nisam bio krupna zvjerka morao sam ici do kraja bila je tako lijepa te veceri kao kad tamna voda izvire kao kad neobicno zabljesne kao izvjestaj centrali kao udar,sudbina

Čitanje knjiga neće od Vas napraviti intelektualca.Strogo održavanje rituala neće od Vas napraviti vjernika.Neumornim traženjem i preslušavanjem starih albuma nećete naučiti muziku i nećete biti poštovani u društvu muzičara.Trud neće od Vas napraviti muzičara.Ljubav prema instrumentu i muzici uopšte,neće od Vas napraviti muzičara.Odricanje neće pročistiti Vaš duh.Žrtva koju ulažete,vašu djecu neće učinti srećnom niti će vam oni na toj žrtvi biti zahvalni.Ljubav prema učenju neće od Vas napraviti učenjaka.Fakultetsko obrazovanje vam neće dati mentalnu prednost nad onima koji to nisu.Čestim boravkom u biblioteci nećete sebe uvjeriti da ste intelektualac.Čestim boravkom u biblioteci uvjerićete druge da ste intelektualac.Uvjereni ljudi su tinejdžeri kojima ste Vi uzor. Sijeda dlaka Vas ne čini mudracem. Bore Vas ne čine mudracem. Starački sarkazam Vas ne čini mudracem. Starost Vas ne čini mudracem. ***Malo ste,čini mi se,isfrustrirani.Sjetite se,za neke stvari,iako je 21.vijek,ipak je potreban talenat. Dosta je više priča o trudu,naporu,zalaganju,radu,upornosti.Zaboravili ste talenat.

Jutro se probudilo.Znoj je procurio.Iz tvoje ruke,Sunce se nahranilo.Trudila sam se svim silama da sakrijem bijes.Sekunde su proticale,vrijeme je gušilo.Patim da saznam.Iz koje rupe se sve stvorilo? Vrućina je nepodnošljiva.Cijeli dan si gorio. Obukao si vjetar i otišao.

Neće biti da ja imam život i neće biti da sam nešto zanimljivija od ostatka susjedstva.Zato ne razumijem toliku zainteresovanost za moje postupke.Ne daj Bože da pogledam lijevo kada prolazim trotoarom.Nabili su se na prozor i gledaju me kako PROLAZIM.Budno posmatraju svaki moj korak te čekaju i najmanji prestup.To nije tračanje,nikakvo huškanje,podsmijavanje.To je jasno komentarisanje tuđih života pod mantrom:"Šalji dalje!"Kako se bliži ljeto,tako se sve češće okupljaju po dvorištima,dva metra od "prometa"s ciljem da gledaju narod i-uživaju.Nemoj slučajno da se žuriš nekud,a da ne staneš i popričaš sa njima,na primjer,o vremenu ili nečem drugom,takođe jako važnom.Prirodno,neobrazovano stanovništvo,seljaci,čisti malograđani-tu živim.

Ako ne smaram o svojoj depresiji,više-manje se sve u mom životu vrti oko tzv."lažnih ljudi".Donekle sam mogla razumjeti nafuravanje na metal,na black,na tamu,na krv,blablabla...Ali,preko GLOBALNOG PISANJA POEZIJE zaista ne mogu preći.Sve više ljudi u mom okruženju(a to je čitav grad;toliko je malen da se može zvati okruženje)sklapa stihove.Naravno,možeš misliti kakve.Do bola patetične.Pršti netalenat sa papira. *********Ne vjerujem u mladost,samo u nezrelost.Sve u njihovom životu je lažno;imaju lažnu želju za muzikom,lažnu ovisnost o cigaretama(99%grada je OVISNO!),lažnu ljubav pored sebe,lažne stavove o životu i iskrivljen pogled na svijet.Eto,imaju sreće da su im očevi pljačkali tokom rata pa im sada patike nisu lažne.Eh,ti privatnici!Ubijaju me u pojam.Tako ja nekad sama sa sobom kukam o parama i o svađama s roditeljima zbog dotičnog kad se pred mene stvori neki skockani privatnik ili dijete političara pa počne:"Joooooj,ćuti MENI PRIČAŠ?!??Pa,ja sam švorc!Nema se,nema se..."Hahahahhaahhahhahah,možeš mislit.Preko TV-a su takođe počeli srati o nekakvoj,je li,recesiji?!?!!!!Ma šta ćemo sad?***Stvarno mi je nekad drago što ne mogu imati sve materijalno što hoću da imam.Jer naiđe ovako neka finansijska bolest,a mene baš briga:nekad sam imala malo,sad imam još manje.I šta?Samo,nemojte ko Boga vas molim,ni slučajno da snizite dohodak profesorima.Treba im tih 1000 KM bez obzira što imaju lanac trgovina i ko zna kakvih privatnih preduzeća.Treba im taj novac!Pa to dvoje senilnih ljudi što žive sami u kući na 4 sprata će pomrijeti od gladi! ***************Bilo je prije par mjeseci.Šokantno stanje na američkoj berzi.Moram sarkastično da prokomentarišem samoubistvo milijardera koji je sa 20 milijardi spao na jednu jedinu šugavu milijardu!!!!!Ali,neću ovaj put.

Osjećam se retardirano.Ko da sam kornjača koja belji u NLO.I ne mogu se pomjeriti s mjesta.Ne mogu disati,ne mogu pisati,ne mogu se gledati u ogledalo.Al,koga briga?Važno je samo to da završim jebeni fakultet,a onda se mogu jebat.A,dobro znamo da ga nikad neću završiti jer neću ni dogurati do toga.I sve to zahvaljujući mome ne baš stabilnom psihičkom stanju.To jest,poptuno nestabilnom.Neću da potražim pomoć.Nije psihijatar mesija,nego još jedan obični isfrustrirani čiko s diplomom.Vjerovatno nije ništa zdraviji od mene.

Čini se,meni je suđeno da živim sanjajući. Životu koji sav je od sna,smrt ne može naškoditi. by Manuel Altolagurie