24/1/2008
Bez naslova
Nisam radila baš ništa. Ni danas, ni sve ove dane nakon praznika. Ne znam zašto.
Ništa novo kod mene, kao i obično. Tu i tamo pokoja svađa sa starom i to je sve.
Uskoro počinjem sa novim lijekovima. Čekam da mi prijateljica, koja ih već uzima, donese da probam (liječnici bi se užasnuli na ovo da si "posuđujemo" lijekove, ali samo tako mogu znati odgovora li mi ili ne).
Nikad nisam uzimala antidepresive. Nisu trebali, sedativi su bili dovoljni. Više nisu. Tonem sve dublje i trebam pomoć (eto, barem sam to priznala). Ne ide mi se kod doktora, još manje psihića. Godinama sam išla na terapije, i od svih njihovoh teorija meni je bilo samo još teže...A imam dojam da mnogi od njih nemaju pojma o ljudima. Samo pomavljaju što su naučili prije 100 godina, kad su još studirali.
Praxiten je preslab. Probat ću njene lijekove i vidjeti što ću dalje. Ona je sad u toplicama a ja sam sve više napeta...
Ne spavam, ne jedem, ne želim van iz kuće. Nije samo zbog kolica; na njih sam se navikla, kao na razne poglede sa strane "normalnih". Ne zanimaju me, kao ni ono što misle. Kad idem u dućan, kupim što trebam i odem. To sam riješila tako: oni preziru mene, ali i ja njih.
Vrijeme je isto bilo loše. Po ovoj hladnoći je možda normalno da mi se ne ide nikamo...Obično kad dođe proljeće i ja malo "živnem".
Ništa novo kod mene, kao i obično. Tu i tamo pokoja svađa sa starom i to je sve.
Uskoro počinjem sa novim lijekovima. Čekam da mi prijateljica, koja ih već uzima, donese da probam (liječnici bi se užasnuli na ovo da si "posuđujemo" lijekove, ali samo tako mogu znati odgovora li mi ili ne).
Nikad nisam uzimala antidepresive. Nisu trebali, sedativi su bili dovoljni. Više nisu. Tonem sve dublje i trebam pomoć (eto, barem sam to priznala). Ne ide mi se kod doktora, još manje psihića. Godinama sam išla na terapije, i od svih njihovoh teorija meni je bilo samo još teže...A imam dojam da mnogi od njih nemaju pojma o ljudima. Samo pomavljaju što su naučili prije 100 godina, kad su još studirali.
Praxiten je preslab. Probat ću njene lijekove i vidjeti što ću dalje. Ona je sad u toplicama a ja sam sve više napeta...
Ne spavam, ne jedem, ne želim van iz kuće. Nije samo zbog kolica; na njih sam se navikla, kao na razne poglede sa strane "normalnih". Ne zanimaju me, kao ni ono što misle. Kad idem u dućan, kupim što trebam i odem. To sam riješila tako: oni preziru mene, ali i ja njih.
Vrijeme je isto bilo loše. Po ovoj hladnoći je možda normalno da mi se ne ide nikamo...Obično kad dođe proljeće i ja malo "živnem".
• Pošalji komentar!
Poslao/la Grey
Komentari
24/1/2008 - 05:35
Poslao/la Grey antidepresivi će da ti malo poprave opštu sliku...spavanje ...apetit...ali nemoj se previše oslanjati njih jer oni služe samo da podstaknu ličnu inicijativu...ako ona izostaje,osoba sve više otupljuje,,,i vrlo brzo sve opet bude isto...ja sam tako tražio čarobni štapić...al nema to...poZz 
)
Izmenio Grey dana 24/1/2008 u 05:35
)Izmenio Grey dana 24/1/2008 u 05:35