Dugo sam sebe lagala da placem na svadbama zato sto vidim kraj tom braku pre nego potpisu " ugovor" o vernosti ( koji se vazda prekrsi, ali to nije tema).
Pre mesec dana, ili malo vise, bila sam na svadbi svoga brata.
Dugo je sa snajkom i ne mesam se u njegov izbor - ako hoce decu da mu radja, neka je.
Muski sam izdrzala babska naplakivanja i stare pesme koje podsecaju na neki srecniji period ovozivotni.
Muski sam izdrzala i ulazak mladenaca i duet " Jer ti si princeza", iako sam pustila suzu kada sam videla sa koliko je ljubavi gleda iako ona kresti ko jato svraka.
Sam cinj vencanja sam sa smeshkom propratila.
A onda su zaigrali prvi ples - i ja sam klonula.
Tog trenutka sam shvatila da ja na svadbama placem onog trenutka kada vidim ljubav u mladozenjinim ocima i neki nezan gest, zastitnicki, sasvim spontani.
Valjda zato sto ja to nisam imala.
Moja svadba je pocela svadjom u devojackoj sobi.
I ta svadja s vremena na vreme kulminira, a onda se nekad utisa. Pa opet bukne.
Traje vec 14 godina.
Ja, idealista, veciti optimista, veliki vernik u ljudsku dobrotu i cista srca, Ja - ona koja je zbog ljubavi hiljadu karantina popila, ona koja je zbog pravih emocija menjala zivotna pravila, rusila ih i  gazila samo da bi osetila da je voljena. Ja, zena koja je celog zivota o porodici sanjala i jako mlada se ubedila da je pronasla sve ono o cemu je sanjala, napokon moram da  se pogledam u ogledalo i kazem:
" E budalo" ... " kako si samo nasamarena"...
Najsmesnije je sto se desetak brakova cijem sam sklapanju prisustvovala, vec raspalo iako su se voleli vise od " nas", iako se nisu svadjali " kao mi", iako  joj on nije pretio da  ako ode decu mora da ostavi, iako ona nije njega uhvatila spustenih pantalona - rastali su se k`o ljudi. Nezadovoljni ljudi koji napravili su gresku.
Deca tu uvek najgore prodju ako su roditelji sujetni, zli i tvrdoglavi.
Ja sve mogu - ali decu da ostavim...ne.

Ziv covek vremenom navikne na sve, kazu, i ja sam nekako uhvatila korak sa zivotom bez ljubavi. Koracam sve cvrsce, ne posustajem i osecam cvrstinu ledjnih misica. Deca rastu, zdrava i prava, Bogu hvala. On stari i pocinje i sebe da mrzi zbog losih odluka.
Ljubav pronalazim u svakodnevnim sitnicama, osmehujem se samo i iskljucivo od srca, radujem se iskreno i ne osecam se usamljeno i nezadovoljno. Znam sta zelim. Ali takodje znam sta mogu.
Bracna ceremonija je ionako jedna velika farsa koja se zavrsi s manje ili vise belih koverta. Ja sam samo lepe uspomene zelela i toplu noc ispunjenu neznostima.
Ponekad pomislim da sam sve to lepo propustila jer sam se previse trudila da svima bude lepo i udobno.
Cudni su ljudi zivotinje, na svoj najvazniji dan, vise se sekiraju kako je postavljen sto i zasto nema konobara. U sledecem zivotu odlazim u Las Vegas.
Vencace me Elvis Him Self, ili cu ostati zauvek neudata.