Sto me mrzi da pisem, a tek da citam.

Sneska sam oduvek voleo, ali nikada nisam uspeo da ga napravim. Ili nije bilo dovoljno snega, ili nisam imao materijala za nos, oci…

Sada sa cetvrt veka starosti odjednom mi je doslo da pravim sneska I to bas danas. Ali nema snega. Kada bolje razmislim, mozda ipak nisam pravio sneska zato sto mi je to oduvek delovalo decije..a ja kao da nisam bio dete. Sada sam godinama koje imam osecam se da nikada nisam ni bio dete. Voleo bih da prozivim bar pravljanje sneska, kad vec ne mogu gledanje nekih starih crtana. Da, jedino sto me veze za detinjstvo su bili crtani, naravno I pistolji na kapisle. Ostalo, sve se izbrisalo.

Nisam voleo one bezvezne decije igre u vrticu, I u skoli. Voleo sam oduvek igre koje su za odrasle. Voleo sam fudbal, kosarku, rukomet. Secam se krajem osamdesetih ili je to mozda bila I devedeseta…kada je Zrenjaninski Proleter igrao u nekom kupu,  I pobedjivao. Tad sam hteo postati rukometas. Moje rodjake su volele brenu, ja sam slusao “Ne spavaj gola” od Corbe. Pocetak devedesetih sam prespavao…kao da nisam bio prisutan. Samo se secam kroz maglu nekih pesama na koje sam se gadio.

Kasno sam poceo da pijem alkohol, tek u dvadesetoj. Jednom se opio bas dobro. Sada mi se jede cokolesnik. Pije sokic na cevcicu…

Ipak…odo’ ja po pivo..

Komentari:

Pošalji komentar

Pa treba biti dete, makar i nesvesno, reklo bi se da svet tzv. odraslih, nosi sa sobom isuvishe odgovornosti...

Poslao Specificna u 19:50, 3/12/2008 | Link | |

Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>