Došla sam do zaključka da latinska izreka "ime je zanat" (što bi bio neki bukvalni prevod naslova), ima svoje sto-postotno uporište u 3.D (trećoj dimenziji). Lica za koja znam kako se zovu, naprosto, liče na svoja imena, na njihov zvuk, boju. Tako, u mom nekom "viđenju", postoje grupe imena, koji opet pripadaju određenoj frekvenciji i nijansi, a te podgrupe čine PROTOTIP osobe X.
Par primera imena: Milica, Ljubica, Marica, Katica, Goran, Ivan, Jovan, Damjan-su plavo-zelene podgrupe niske frekvencije. To su ljudi svetlije boje očiju, kose i puti (rekla bih kavkaski tipovi). Osobe od reči, izrazito dostojanestveni, čak im je i "govor" tela takav, imaju fino izvajane šake i velika stopala.
Nada, Olga, Zvezdana, Dragana, Predrag, Aleksandar, Boris-jarko crveni, visoke frekvencije. Fizičke osobine su im: visok stas, jaki udovi, lepo oblikovana stopala, neretko riđokosi. Glasni u govoru, primetljivi u "masi", plene duhovitošću, pronicljivi.
Tanja, Mina, Sara, Marija, Aleksa, Andrej, Strahinja, Ognjen-izrazito bordo obojeni, najniže frekvencije. Karakterišu ih krupne oči, izražajno-čulne crte lice, lep osmeh, dobra pigmentacija. Oni su ljudi koji umeju čuvati tajne, bolno iskreni, introvertni, često sami sebi dovoljni, štaviše egoisti.
Ovo je moja IGRICA, koju upražnjavam već 3 decenije. Zato, recite mi vaše ime, skoro sam sigurna da bih vas mogla opisati karakterno i fizički sa malim procentom greške...ili...gledajući vas, odrediti vaše ime.
Eh, ti latini!
Ako rešite da neđete uzrok svojih problema, krenite od posledica. Zašto? Zar nije cilj, kao krajnja determinanta, „drugi po redu“? Konkluzija: Da bi išao ispravno, kreni obrnuto. Ha! Drži pravac-menjaj smer i u toj zbrci „tamo-’vamo“, u jednom kratkom trenutnku ćeš biti na I-ntoj tački (I=ispravna), iliti na pravom mestu u datoj jedinici života.
U svojim dia i mono-lozima, baratam isključivo činjenicama. Sve ezoterične nauke su mi strane, „bavim“ se isključivo egzaktnim :p
POSLEDICA: život UZROK: smrt (čuvena: rađanje je prvi korak ka smrti)
POSLEDICA: mržnja UZROK: ljubav (obrnuto, naprosto, nije logično)
Da bi bili sigurni u ispravnost svojih postupaka, UVEK sve načinite UPSIDE DOWN. „Druga lopta“ je ona prava.
To što me je pretpostavljeni jutros napljuvao, je UZROK, (nikako posledica nekih mojih pređašnjih postupaka, jer je on jedan običan drkoš), POSLEDICA su ova slova. Jasno k’o dan, jel’?
Detinjstvo, umočeno u šolju toplog mleka, sedi na dnu duše...spokojno. Već su ga prekrili baršunasti slojevi mahovine. Ono ima boju sunca i belih pamučnih oblačića. To su moji sugurni hodnici, tu se zovem Nikad Pronađena. Niko mi ne može uzeti mrvice ljubavi zalepljene na usnama, smeh očiju, drhtavost radosti. Sve sam uredno složila u korpicu srca, ispletenu od šarenila sećanja. Danas ću se igrati kišom što trčkara po pločnicima, preskakaću barice i dići lice ka nebu, neka me golicaju kapi...
Pregršt mirisa sam sakupila u svoje šake. Uplićem ih u kosu. Tu su na sigurnom, jer, svaka je vlas kerber, ukrašen mašnicom mog osmeha, da zavara zle. Pre spavanja izgovaram svoju bajalicu-brzalicu, koju nikad niko čuo nije i zato...Mene jutro dočekuje s mirisom toplog hleba...
