Možda je ovo trebalo da se desi pre više od godinu dana?! Možda, ali danas shvatam da je ipak bolje što nije!

Školu sam , pošto sam se previše izmišljala, završila sa zakašnjenjem. Mada, iako sam mislila ipak se do dana današnjeg nisam pokajala što sam izgubila tih godinu i više dana birajući nešto u čemu ću makar malo pronaći sebe. Nisam htela nikakvu posebnu dramu. Molim, ništa previše! Ali, hej, ko bi poverovao, prvo ne ja, da ću 'to nešto' pronaći upravo u građevinskoj školi. Možda sam mogla biti veliki matematičar, poznati frizer, ili čak fizičar koji bi možda u budućnosti krenuo Ajnštajnovim E=mc 2 putem ili časnim stopama Marije Kiri. Mogla sam sve to! Mogu i dalje! Ali ovde je bilo ono što mi jako znači - novi prijatelji koje prosto obožavam, i sredina koja je u meni aktivirala ono najbolje! I nedostajaće mi SVI, sada kada je gotovo. Možda ću za nekoliko godina se smejati ovome i reći u mom stilu '' Bla, bla, nedostajati. Ne drami!'' ali dopustiću sebi ovoga puta taj luksuz.

Juče, na maturi bilo je, naravno, nezaboravno! Mada snimak ne bih se baš usudila da pogledam. Igrala sam celo veče i bila presretna što nisam previše energije prethodno potrošila na bespotrebno doterivanje, odlazak kod frizera, biranje haljine i sličnih sitnica koje su mi kasnije mogle doći glave. Otišla sam u skromnom izdanju. Nešto malo kreona i sjaja za usne stavila sam u autu, haljinu sam nosila onu koju sam zamenila na drugarskom crnom, a na nogama sam imala štiklice u kojima sam skakala na svaku Van Gogovu pesmu, i neku zalutalu 'sonatu' Riblje Čorbe. I dok su moje drugarice nameštale skupocene natapirane frizurice ja sam mrsila moju kosicu uz sve moguće 'opa cupa' pesmice.

Ali stvarno, sve je bilo sjajno, i svi su bili taaako lepi i slatki!

Sada odoh da otvorim sajt za moje 'mamlaze' ;) da bi znali kada ćemo se ponovo videti svi na jednom mestu.