Postajem ti.

Sledim te, kopiram,

Da bih te volela iz korena

Tebespoznaje.

 
Izdajem te, varam,

Odbacujem, prezirem,

Da bih te pogledala iz svemira!

Ne mogu da pojmim da Ljubav

Može preći u ovo stanje.

Da li je to spojenost?

Da li je to bolest, neizlečiva?

Vraćam se u sebe.

U meni nema potrebe za nama,

A, opet,

Mi postajemo Ti i Ti.

Mene više nema,

Otišla sam da živim slobodno

Negde gde je vazduh bistar

I ništa me ne traži.

Ne vredi krotiti noć,

Noć je neukrotiva.

Ne možemo biti tu, a biti odsutni,

To je aporija.

Kada uspem da budem bolja od sebe,

Osećam radost.

Kada bivam jednaka sebi,

Osećam pomirenost.

Kada sam gora od sebe,

Osećam potrebu da jašem mustanga dok

Jutro ne zaplače.

Ali, ko će jahati divlje konje?

Ova Skvo neće,

Zacelo.

Zacelo je reč koja ne znači ništa,

Poštapalica gatarama koje

Ne znaju da rastumače treću kartu.

Zacelo je reč koja znači sve

Obuhvata sve što neko jeste

I nešto jeste.

Zacelo, neću jahati divlje konje,

Ne vredi krotiti noć.