Zapazanja, emocije, utisci. Zelja da se podeli i promeni... https://www.blogoye.me/gorka/ sr Fri, 17 Jul 2026 16:15:05 +0200 BlogOye! Ne vredi krotiti noć, Noć je neukrotiva. Ne možemo biti tu, a biti odsutni, To je aporija. Kada uspem da budem bolja od sebe, Osećam radost. Kada bivam jednaka sebi, Osećam pomirenost. Kada sam gora od sebe, Osećam potrebu da jašem mustanga dok Jutro ne zaplače. Ali, ko će jahati divlje konje? Ova Skvo neće, Zacelo. Zacelo je reč koja ne znači ništa, Poštapalica gatarama koje Ne znaju da rastumače treću kartu. Zacelo je reč koja znači sve Obuhvata sve što neko jeste I nešto jeste. Zacelo, neću jahati divlje konje, Ne vredi krotiti noć. Sat, 06 Feb 2010 01:00:00 +0100 https://www.blogoye.me/gorka/75314/ Postajem ti. Sledim te, kopiram, Da bih te volela iz korena Tebespoznaje.   Izdajem te, varam, Odbacujem, prezirem, Da bih te pogledala iz svemira! Ne mogu da pojmim da Ljubav Može preći u ovo stanje. Da li je to spojenost? Da li je to bolest, neizlečiva? Vraćam se u sebe. U meni nema potrebe za nama, A, opet, Mi postajemo Ti i Ti. Mene više nema, Otišla sam da živim slobodno Negde gde je vazduh bistar I ništa me ne traži. Sat, 06 Feb 2010 01:58:00 +0100 https://www.blogoye.me/gorka/75313/ Dok cekam da se probude moji zombiji sa neta, razmisljam... Kako je sve lakse u danasnje vreme i kako su ljudi istovremeno otvoreniji i zatvoreniji. Kazemo "zdravo" komsiji, a strancu otkrijemo citav svoj zivot. Da li je to potreba u nama da budemo iskreni i da nas neko "procita"? U dubini duse, osecam da to nije dobro. Trebalo bi prvo pogledati nekog u oci, jer oci su dusa... Ipak, radim to kao i svi mi, govorim o intimi u javnosti i pokusavam da nadjem sagovornika koliko god daleko on bio. I, kao i uvek, pokusavam da doprem do tudjih misljenja i do tudjih dusa ne bih li nekako uoblicila svoju. Cinjenica je da je ovde, u ovom svetu koji evidentno postoji i koji mi je doneo mnogo dragih ljudi i u realnosti, LAKSE... Otvorimo se kad hocemo, objavimo to kad hocemo i mozemo sve. Ljudskost je na istinskoj probi jer nismo svi Ljudi, a ovde je najlakse biti Ne-ljud. Zato me svaki put odusevi dobrota u svima nama i zelja da nekom pomognemo. Hocu da kazem, jednostavno, HVALA! Hvala sto smo Ljudi! Ozbiljno proucim svaki komentar na tekst koji "bacim u javnost"  i hvala svima koji komentarisu jer su mi mnogo pomogli. Ponekad je lakse biti svoj u papazjaniji drugih bica koja se bezrezervno predaju... Tue, 05 Aug 2008 21:57:00 +0200 https://www.blogoye.me/gorka/46181/ Hmm... dodjoh. Nije me bilo u "ovde i sada" nekoliko dana i uspela sam da shvatim ono sto je trebalo shvatiti. Valjda jesam... Prvo sam se svela na minimum, voda (Dunav sirok i drugaciji od ovog mog), vatra (svako vece, u seoskom dvoristu), zemlja (lezim na njoj dok me trava bocka, gledam nebo), vazduh (sa aromom seoskog "smeka")... I puno ribe i vina iz obliznjih vinograda, gledanje u zvezde i izbacivanje bola. Na kraju, na cudan nacin, osvescenje. Zbogom, snovi! Plakala sam celu jednu noc i bila bolesna citav sledeci dan. Zbogom, snovi... Ne ide to tako, ne mogu zrtvovati bliznje, ne mogu vapiti za necim sto mi nije dato i u sta nisam sigurna. Jedan deo mene ostace na Ostrvu, cekace, nadati se, zeleti. Drugi deo se probudio i shvata ozbiljnost zrtve. Mrzim tu rec. Vezuje se za naplatu. Ali Zrtva je ono sto se od mene trazi. Dacu je. Treci deo mene vapi za regeneracijom. Svestan da nikad vise necu biti ona stara ja. Tako je to kad ti se desi Ljubav. A ne sme. Back to life... Sun, 03 Aug 2008 18:10:00 +0200 https://www.blogoye.me/gorka/46088/ Ja se pitam sta bi u toj nasoj prici bilo zanimljivo drugima. Ipak... APRIL 1993. 17.4. 1993. subota, 15.30h   Čudno... Danas smo se slikali za maturu. Uzbudjenje i histerija, maska stavljena na lice i Patrijaršija. I jednan čudan crni čovek koji mi je skinuo masku , brao cveće sa mnom i pomogao mi da napravim buket od ljubičica, divlje nane, margareta, maslačka, bokvice i moje kose i njegovog nožića. Imao je crne nokte, uplašene oči i pričao mi o izvinjavanju cveću dok ga bereš. Pričao me je o svetu vetra i vatre. Nameštao mi je pramen kose da bih na fotografiji ispala "takva kakva jesam". Onda, Dejan-prijatelj (ne Dejan-ljubavnik) preko telefona... Idem da izbacim cveće iz glave i da maštam o ekskurziji... ponedeljak, 26. 4. 1993. 11.45h I sad, naravno, tu je ogromna tuga i praznina koju osećam. Posle Nas, jezera, slobode, ljudi, Gustava, muzike, predstava, Njega i zvezde i čokolade ja treba da se vratim u hladni i smrdljivi grad, da se vozim autobusima, da se gušim u učionicama trošim vreme u Klubu ili Vilenjaku. Kako? Kada mi se čini da sam zaljubljena, kada želim da živim u Subotici i kupujem cveće i voće na pijaci pored najlepše Sinagoge. Neću da govorim ovim jezikom, ne mogu da ponovo navlačim maske. A znanje? Povraća mi se od ovog ponudjenog. Hoću da me zovu Ona-koja-poznaje-život-i-voli-ga-i-u-tome-nalazi-svoju-mudrost. Ne želim da budem sterilna i hladna. Ne želim ni knjige sada. Neću da me plaši što ne poznajem mudrosti Velikih. Jer, Veliki su Drugi, a ja želim Sebe. Gase mi se oči i ponovo me zatvaraju, a ja hoću da letim tamo negde severno i hoću da slušam život i neki gadan noise i hoću da pulsiram. Tuga, tuga, tuga... ... 30. oktobar 1993. 00.05h ... Subotica mi miriše danas. Lepo mi je. Hladan vazduh mi prija, osećam se... svoja i pametna i lepa. I tako... 23. novembar ... Postajem tvrdja, ali to je neophodno zbog zauzimanja oblika i popunjavanja svog mesta na svetu. Svet? Ne, već Biće, jer ga tako ja sad doživljavam! Sve one Zvezde, Mesec i Nebo i prostor iznad (oko) njega... I ja u svemu tome, ne kao individua, već kao deo koji mora da funkcioniše u svojoj posebnosti. Pitam se koji je moj sledeći cilj. Jedino što znam je da će biti strašno nevidljiv, ali da pulsira već sad negde u meni. U jednom trenutku ću biti otisnuta, ali onda moram pažljivo balansirati: prepustiti se toku i upravljati njime svojom magijom... I tu je prica pocela, makar na papiru. Sad vec pozuteli listovi nekog davnog decjeg dnevnika. Tih dana se meni otvarala rupa medju svetovima. Osetila sam je, pa otisla od nje tuzna. A kada nesto ne uradis na vreme, to ti se vrati. Petnaest godina kasnije je citav jedan zivot posle. Kao u dragoj recenici iz jedne drage knjige, covek je kao reka koja stalno tece i stalno se menja. Uvek ista reka, ali kad je pogledas posle par meseci, uopste ne lici na sebe. Ostrva koja su bila sada vise nisu, a reka nosi pesak da bi napravila nova. I zato ja plivam. Jer je dok plivam reka u meni, a ja sam u reci. Menjam se ja, a menja se ona, a opet smo savrseni ljubavnici. I sada koracam po novim sprudovima. Napravljenim od onog istog peska kojim sam nekad davno koracala. I ja sam nova, drugacija, promenjena. Ali ja sam Feniks pa sam na to navikla. Uvek neko drugaciji dodje iz tog pepela. Ovde i sada nema mesta za ostrva. Volsebno, ja ih stvaram. Odbacujem sve sto nije savrseno, materijal koji ne odgovara harmoniji. Istovremeno uspevam da zivim srecno, ne hraneci lepotu koja me doziva. U realnosti, sve drugacije mirise, ima notu gorkog, prevare i izdaje. U snovima, sve je moguce. Iluzija donosi zadovoljenje. Zasto diramo svoje snove? Zasto ih ne ostavljamo da plutaju u bestezinskom stanju? Tako donose dugu, savez izmedju nadljudskog i ljudskog, donose savrsenstvo za kojim dusa cezne. A mi, materijalna bica, zelimo da ih odzivimo... I to je moj bol sada. Biti mudra, to je moj zadatak. Ako skliznem u ostvarenje sna, onda ga gubim. Dobijam samo potvrdu da je sve to moguce. Ali zelim to, Boze, jako zelim... Zelim da je san moguc.     Tue, 29 Jul 2008 01:00:00 +0200 https://www.blogoye.me/gorka/45880/ Tušira se u mnoštvu Drugih, Senka davnog takmaca podseti na Pobedu... Naspram preživelih: dvanaestogodišnjaka sa kamerama, starica sa suzama, blagoslovenih majki, zbunjene dece, - Zaleđeni Anđeo. Čerupaju ga kao kokoš pred kuvanje nedeljne supe očekujući da ih nahrani Dobrotom, Dušom, Nežnošću? Sve to spira horizontalni vodopad... U svitanje osvajaš suštinu moje krhkosti dok sanjam Anđela Sun, 18 May 2008 23:40:00 +0200 https://www.blogoye.me/gorka/42280/ Prolaze i prolaze ovi lazni jesenji dani. Kisa danas, dan samo za spavanje i gradjenje tvrdjave pod cebetom... Citam ceo dan i ne zivi mi se nigde, a pogotovo ne u "spoljnom svetu", ali obaveze su obaveze. U osam uvece, kad se sve zavrsilo, konacno sam mogla da skuvam caj, zapalim jednu i krenem ka iluzijama na TV-u, na stranama knjige i onim u mojoj glavi. A te iz glave brizljivo negujem pokusavajuci da nikada ne zaboravim osecaj koji sam imala kao dete. Onaj medjuprostor izmedju sna i jave kad se najsladje masta, kad ne znas da li letis ili tones, kada je sve moguce i kada smislis najvaznije planove svog zivota... Nekad zastanem i setim se tadasnjih smernica sa ponosom. Shvatim da sam onomad odabrala najlepse delove svog zivota koje sada zivim. Elem, trudim se da danas uhvatim sebe kako plivam prostorima "medju javom i med'snom" pre nego sto se ukomiram i da svesno oblikujem "happy thoughts" ka kojima cu ici i budna. To ucim i svoju decu... Gorak osecaj godina "izmedja" je da si sve cesce u glavnoj ulozi samo ti u ispunjavanju mastarenja. Ona suknja iz izloga, ona muzika koju sam cula na kratko, osecaj kada hodam satima... i JA u tome. Provejavaju tu moji dragi, ali ne vise kao pokretaci srece, vec, kao njen sastavni deo. Srecu pokrecem ja. Najdraze od svih mastarenja mi je o putovanju. Kad ti bude dosta svega, izguzvanih predela, ljudi, sebe u istim ulogama, preduzmes najzad to "putovanje drsko". Putovati znaci vratiti se. Ali, drugacija, nova, sa energijom za svakodnevno. Sinoc pricah sa svojim najboljim prijateljem kao nekad, pet sati telefonom. Poziv odavno ne dolazi iz lokala, vec iz Britanije, ali ne mari... Dodirnemo sve vazne teme, istracarimo, setimo se starih dana i ispricamo se bolje nego uzivo. I, vec kasno nocas, predlozih da negde u masti popijemo kafu u Parizu. A onda dodjosmo na sjajnu ideju da provedemo vikend u Pesti negde u februaru zajedno, zajedno sa nasom najboljom drugaricom. Krece lov na informacije, organizacija svih okolo, sakupljanje novca.... Moja ogorcenost sto ponovo moram kroz vize i konzulate ( "dok se ne kreces, lanci ti ne zvece"). Ali, ali, uvek vredi... Od sinoc imam ponovo o cemu da mastam....   Fri, 19 Jan 2007 23:04:00 +0100 https://www.blogoye.me/gorka/9538/ O, hvala Bogu, pocela je skola i vrtici ponovo rade :))) ! Odmorna sam i umorna. Uspela da uradim sve sto nisam dok su oni bili na raspustu, pa sad sebi, na kraju dana, dajem medalju :). Salim se, prilagodjavam se novom ritmu i to mi odgovara. Ja jesam mama i prvo mama, ali me ta funkcija nekad uzasno umori. Volim da budem sama, da ne postavljam pitanja i ne dajem odgovore. Pritom, cujem nove melodije koje me zovu da igram na nove nacine... Promenivsi detalj, menjam celu sliku. Zivot je veliko cudo i vecna magija, taman mislim da sam zavrsila krug, a on krene dalje, ne prestajuci da me iznenadjuje i ispunjava radoscu. Sta god bilo, idem dalje otvorenih ociju, upijajuci sve sto dolazi, a dolazi.... Mon, 15 Jan 2007 22:59:00 +0100 https://www.blogoye.me/gorka/9363/ Hoce li se zavrsiti danasnji dan, pitam se ja... I nemam odgovora, jer ga u stvari, ne zelim. Odradila sam sve, obavila zadatke skoro kao vrhunski strucnjak, isetala sam ogromnu turu isterujuci demone. Nebo na zalasku me je podsetilo koliko smo mali i koliko veliki u svojim licnim Univerzumima... I dalje citam istu knjigu, trazi me, a ja joj se dajem koliko mogu. Jos uvek nisam prazna, imam jos sta da mislim i osecam, iako je dan zvanicno gotov za petnaestak minuta. Cucu to zato sto je moj komsiluk neumoran u teranju zlih duhova petardama i vatrometima. Ja, opet, u tome, sasvim slucajno, u stvari, skroz izopstena. Ne volim pirotehniku osim kad je vrhunska i kad je za "siroke narodne mase". Ne slavim ovaj praznik jer ga ne razumem, drugaciji kalendari, obrezivanje Hrista... Uglavnom, praznik ne osecam kao svoj. Imam potrebu za realnim zivotom van bahanalija, za necim sto ide napred, a ne za stalnim slavljenjem necega sto mozda slavljenja nije vredno. Kako je lepo kad sam ovako slatko umorna, telo kao da nije tu vise, a onda je um najslobodniji... Do beskraja... Sat, 13 Jan 2007 23:47:00 +0100 https://www.blogoye.me/gorka/9233/ Hm, prodje i ovaj dan... Vidim da ni ovo mesto nije bas tako naivno, a meni se ucinilo da je oaza oslobodjena spletki i niskosti... Ja cu ipak da verujem da su ljudi ljudi, pa stagod bilo. Uvek naidjem na ljude, kao da ih svecom trazim, ali se isplati. Popodne zaspah sludjena smenom kise i sunca napolju i sanjah cudan san koji me drzi i drzi. Analizirala sam ga, shvatila sve, mogao bi biti dobar spot za neki tehno. Necu ga prepricavati, ostacu verna svom cinicnom cititanju tate Adriana Mola koji je rekao "od tudjih problema dosadniji su samo tudji snovi". :))))))))) Sreca da snovi postoje i da nam daju da zivimo i druge zivote a da nas to nista ne kosta i da nikome nismo duzni.   Sat, 13 Jan 2007 01:38:00 +0100 https://www.blogoye.me/gorka/9201/