Danas sam provela prelepo vece sa svojim prijateljima, mamom i decom. Gledali smo najbolji od Miyazakijevih crtaca, "Spirited Away" (nasi ga preveli kao Zacarani grad), castila sam i sebe i decu sa njegovih 5 dvd-ja. Preporucujem svima koji vole fantastiku, vecnu pricu o dobru, zlu, snovima i pravoj ljubavi. Covek me je odusevio jer iskazuje sve te istrcane teme na svoj licni, topli nacin sa jakim ekstremima dobra i zla i sto crta rukom.... Zarazila sam se njegovim filmovima letos u nekoj srecnijoj zemlji od ove nase i znala sam da mi nece biti isto kad budem to gledala odavde, sad su emocije mnogo dublje...

Vece se nastavilo sa seckanjem za rusku salatu i motanjem sarmi uz novi dzezerski album Sabana Bajramovica... Spojile su mi se sve moje muzicke ljubavi u tom zvuku. Blesavo skroz zvuci, skroz blesavo, radujem se sto cu ga slusati na Trgu za docek.

Preporucujem svima koji vole da se zacude i da spajaju svetove u sebi: cigan-malu i Cesariu Evoru, ska i ciganske tekstove, Vlatka i promuklog barda svadbi....

I, to su moji stimulansi, uz brojne kafe i cigarete koje sam konzumirala danas.

Nemam pojma kako ce se vece zavrsiti, znam da osecam tihu srecu.

Budite srecni kao i ja! Otvoreni za nove svetove, ususkani i podeljeni...

Ili na neki svoj jedinstveni nacin, ali, budite srecni!

Danas mi se desilo nesto necuveno! Bar meni neverovatno i porazavajuce...

Posle nedelja pazljivog biranja poklona za decu, odmeravanja sirine osmeha po raznim prodavnicama, nivelisanje zelja i cena, danas, konacno Kupovina.

Nakon prolazak kroz zakrcene ulice sa poludelim vozacima i pesacima, ulazim u prodavnicu zadovoljna sobom sto tacno znam sta hocu i sto cu konacno sve uraditi u kratkom roku. Uzimam dve igrackice koje sam odabrala za cerku, stavljam kesu iza muzevljevog sedista i krecemo ka Spensu da uzmemo poklone za sina. Parkiramo na velelepnom parkingu (zacudo ljubazan covek-koji-izdaje-racune na ulazu), zakljucavamo, odlazimo po poklon i zadrzavamo se tacno 15 minuta. Dok odredjujemo dalje destinacije (da li pijaca da kupimo jelku ili diskont za sve ostalo) i on otkljucava auto i ja shvatam da cerkinih poklona NEMA. Jednostavno - nema. Shvatam da ih je neko ukrao, tu malu neuglednu ususkanu kesu iza sedista. Neko je u pola belog dana otkljucao auto, uzeo poklon za dete i zakljucao auto (sto i nije tesko, posto je Yugo u pitanju), rizikujuci da ide u zatvor zbog dve sarene kutije.

Uglavnom, vratim se u prvu prodavnicu, uzmem ponovo iste poklone i izjadam se prodavacicama.

Bila sam sokirana, prvo zato sto je neko uopste zeleo da ukrade nesto na otvorenom parkingu, pa onda sto je imao srca da uzme decji poklon, pa onda zato sto mi je dragoceno vreme totalno iscurilo u reprizi kupovine, o novcu da ne pisem... Ogorcena zbog toga sto je neko ostetio moje dete bez imalo stida. To je slika koja mi se inace ponavlja ovih dana, na ulazu u decje prodavnice je gaze neki tipovi koji pricaju telefonima i idu da kupuju nekoj drugoj deci.... Svaka mu cast, tom lopovu! Toliko sam negativne energije usmerila ka njemu da bih se bojala da uopste ista uradim sa te dve igrackice, i da ih prodam i da ih poklonim.... Neka, idemo dalje, idemo dalje...

A u diskontu na kasi doziveh jos jedno iznenadjenje. Prodavacica odbija da primi novcanice od 1000 dinara, kao, od danas vise ne vaze te na kojima pise Jugoslavija. Ja nemam pojma o tome, nigde videla, cula, procitala tu informaciju. Uglavnom, srecom, imah tu hiljadarku u sitnijim apoenima, pa nisam morala da vracam secer,. ulje i prasak za ves po rafovima.

....

Veceras, naravno, kicenje :))). Preslikana slika iz bloga ariel, deca odusevljena sto ponavljamo taj ritual a ja, nekako, i daje tuznjikava. Sad nam sve sija i trepce, jelka istrajava pored TV-a i cekamo.

I jedna lepa vest: saznala sam da cu u ponoc biti sa svojim Dragim posle 8 godina. Uvek radi kad je Nova godina, ali sad nece, valjda.

Danas, ipak, zelim da vidim ove kulise koje je priroda resila da pokaze. Srebrno i belo drvece, okiceno najlepse sto je moglo ponosno stoji u mojoj ulici, pod mojim prozorima. I prava Zima, ves smrznut na terasi, mir i spokoj.

Neka nam bude lepo! Gledajmo, volimo, slusajmo...

Ok, ok, nisam ja bas tako depresivna, mada me i dalje drzi. U stvari, u pitanju je kontrast. Ono napolju, sljastece i blestece, sve ono sto mami da budes veseo i ono unutra koje je sustinski mirno i ceka da sve to prodje.

Top-teme su praznici. Odgledala neki talk-show na Tv-u gde je voditeljka pokusavala da ubedi goste da su sami, tuzni i stari i navodila na to da je krajnji saldo godine negativan.

Mene i dalje zanima isto pitanje: zasto dozvoljavam da mi godinu odredjuje neko drugi? Zar moja godina ne traje od rodjendana do rodjendana?

Na kraju krajeva, ako podvlacim crtu, nije sve tako lose. Nisam u minusu, bar emotivnom i duhovnom. Mene ne bi ubedila...

Ostaje ona tajna vestina: uciniti najblize srecnim, dobiti davanjem. To uvek upali ;)!

Ne znam kako, ali mi se svaki put skupi tuga pred praznike. Znam da je to tipicna stvar: izneverena ocekivanja, kontrast izmedju Onoga u nama i Onog oko nas....

Kao za inat, poklapa se sa mojim sve izrazenijim pms-om i, tako, sve me boli, sve me vredja i sve mi smeta. Ravnodusnost izjednacavam sa neprijateljstvom, a sva pitanja smatram uplitanjima.

Proci ce, znam da ce proci i ovog puta. Ipak, porazavajuci je osecaj da se u svakom dobru i posvecenosti uvek pojavi neki crv koji gricka i gricka. Pa nastanu mucna cutanja izmedju partnera, decje svadje koje zavrsavaju tucom, nemogucnost kontakta sa prijateljima a da ne dodje do zamrzavanja.

Ja, uvek otvorena, uvek pozitivna, odjednom hladna, strana i tuzna...

Desava li se to jos nekom? Ili sam poslednja sludjena zenka na ovom monitoru?