Kad ostrvo zameni grad i okean tragove

Ogoljenost, odela i rajske ptice golubove

obasjace svetlost misli sputani razum

coveka u kavezu novoga sveta.

Senke drveca sto u lad zaklanja stene

sa kojih pogled sneg vraca u mit

i gde je majmun blizi coveku

gde mir ne poznaje nemir

sunce se na horizontu osmehuje vocu.

Kad taban ocvrsne, nokat produzi

koza potamni i glas se probudi kao da

smeh boje menja od krika do pticijeg zova

sto ga i ribe nemuste razaznaju.

U krugu igram tad sa domorodcima

gde je vatra centar noci pod slamom

zvezdanih staza .

                                         Uz ritam

zategnutih koza koje dlanovi tapsu.

                                                         HARON