16/7/2007 - *Otmica*

Desio se zlochin. Strashan zlochin. Josh uvek ne mogu da dodjem k sebi. Polako smirujem zivce, i planiram osvetu. A pre osvete, idem da povratim ono shto mi je ukradeno. Dakle, treba mi plan. A u sluchaju da taj ne upali, treba mi i rezervni plan. Tako radi agent 007...tako radim i ja.

Elem, zlochinac se krije nekoliko kuca desno od moje lokacije, ne sluteci da se nekoliko kuca levo od njega sprema odmazda oshtecene strane ( a.k.a. zrtve). Ne, zlochinac Mr. X udobno sedi u svojoj koznoj crnoj fotelji, pushi Davidoff, pije ,mozda poslednju, chashu vina. Pre bih rekla piva, nije on dovoljno elitan za vino.

Plan A: ushetati tamo, sa smrtonosnim oruzijem-na sebi. Kostim krojen po mojim oblinama, stvoren da zavede...i poremeti pravilno razmishljanje. Kada udjem u prostoriju, moram ici pravo na metu, znachi ni levo ni desno. A onda uz oshtar pokret rukom ( koji je, naravno i zenstven), oduzeti Mr.X-u iz naruchja, ono shto mi je tako hladnokrvno ukrao.Naravno, dok on bude sedeo u svojoj, sada poderanoj koznoj fotelji, i dok mu cigareta bude gorela na prstima, on ce zablenuto zuriti u moj novi kostim...a onda ce da propadne u zemlju od srama i tezine svog ega.

Plan B ( u sluchaju da ,zbog nepredvidjenih okolnosti, plan A ne uspe) : otici  nekoliko kuca desno, pozvoniti na vrata, i kao svaka druga fina devojka, zatraziti nazad ukradeno. Osmehnuti se najnevinijim osmehom...

Misija " Vratiti nazad moje srce" je otpochela u 21:45 pm...

Wish me luck

12/7/2007 - Ovaj put...freedom !

Sanjala je mnogo puta. Bila opijena vrelim julskim suncem. Shetala plazom, osecala pesak pod nogama..i slan miris u dugoj, divljoj kosi..kosi boje badema...

I shetala bi tako, udarajuci ritam talasima..prateci zvukove nemirne vode, oslushkujuci glasove ljudi u daljini.. I ide ona tako..u svojim beznadeznim snovima..sama..zato shto je tako htela. Da bude sama, da odmori, razmisli..odluchi....

Mnogo toga je proshlo, mnoge stvari su doshle, neke ce doci..ali ona pokushava uhvatiti tren. Jedan tren, samo jedan u kome je sve nevazno...pa sve sem nje. Njen trenutak. NJena sloboda. Zasluzena i tako dugo ochekivana. Zeli uzivati u njoj shto duze. Jer ko zna kada ce je sledeci put naci.

Smeje se i zamishlja zelju dok bezbroj zvezda prolece iznad njene glave....

Kad li ce san postati stvarnost???!!!!

8/7/2007 - smeh u pokretu

Igraju besciljno putevima krojenim po meri nadanja koju su ulozili u sebe. Okrecu se brzinom najludjeg vetra, bacaju se pod vrtlozima oluje. Cirkusanti...klovnovi...prave od sebe dvorske lude, a sve zarad dobrog osmeha. Shirokog pozdrava nepoznatih i usputnog skidanja sheshira starijih gospodina. Ne smeju se, ne plachu...kao da nikakvih osecanja nemaju...

Cirkusanti..klovnovi...dvorske lude nashe sadashnjice... Najbezbriznija stvorenja. Ljudi u pravom smislu te rechi...

4/7/2007 - Umiranje meseca

"Umro je mesec,

svitanje u oku drema...

Ah ! Ti, noci !

Shta isprede kao ala?

Pod cilindrom sam,,,

Nikoga sa mnom nema...

Sam sam...

I parchad ogledala..."

                               Jesenjin

P.S. Nisam bash u potpunosti mogla da razumem smisao ovih rechi, ali valjda se sve svodi na samocu i izbegavanje iste...

1/7/2007 - Sve shto dotaknem sve je bol....

Sanjam, sanjam na belim krilima leptira. Zelim odleteti u novu viziju leprshave stvarnosti. Zelim ostvariti noc, prepunu zvezda, obasjanu mesechinom. Tako mi malo fali...

...malo fali za srecu. Uvek malo fali. Mrvica. Trun cheznje, nepredvidiva sen tuge.Fali mi potpora, oslonac. Ljuljashka kojom cu se zaljuljati u tu nedodjiju.

Zelim pevati. Vrishtati na sav glas. Zelim cutati i ochima iskazivati svoje emocije. Zelim uhvatiti vreme.

Treba mi neko. Da mi da pola sebe. Onu polovinu koja je otrgnuta, i bachena na dno nechega. Nechega u shta ne zelim zavirivati.

Hocu li ikada biti slobodna? Izbavljena iz okova koji mi prave rane na rukama. Osecam bol krvi koja se zgrushnjava. A okovi su metalni, hladni, chvrsti. A tako zelim lutati putevima duge, druziti se sa vilama, smejati se sa konjima. Zelim trchati poljima punim mirishljavog, livadskog cveca...

Preokrenuli su me. Preokrenula sam se. Ne znam kako i ne znam kada. Vrednosti koje su nekada bile deo mene, ostavljene su u zasenak, a na njihovo mesto stavljam loshe stvari.

I ne umem sebi da objasnim promenu u ochima kada god se pogledam u ogledalo...

Chekam....chekam...

"Sanjam, da se opet, volimo u klasju

u tom klasju shto lezi tu pod nama

i da luta tvoja ruka bijela,

tvoja ruka, preko moga tjela..."