1. Putovanje na Mesec je bilo često u ranom detinjstvu.Valjda zato što nisam mogla da slušam svadje medju roditeljima.

Kasnije,kada je ponestalo goriva za svemir,izgradnja ZIDA je bilo optimalno rešenje.I tako cigla po cigla, jednu je stavio Bela Hamfaš,jednu Henri Miler,Kortasar,Danil Harms,pa muzika,pa umetnost,…pa svi ti neki lepi pokreti duha,…cigla po ciglu,ZID.Okvire tih zidina prijatelji su zvali Kraljevina osmeha.I jeste,bez obzira na svaku situaciju jedino u tom kraljevstvu Sunce nikada nije odlazilo.To je bio moj generator energije.Ogromna kolicina osmeha koje je bilo za sve.Bio je to i ostao moj mentalni aikido.

Knjige su bile moja snaga.Po cetiri knjige sam citala istovremeno,i samo sam se bojala da necu imati dovoljno vremena da postignem procitati ih sve.Tražila sam da mi naprave mračnu komoru,kako bih sama razvijala fotografije.Nisam je dobila.Volim fotografije.Svu svoju unutrašnjost zaključavam u sebe.I razvijam.

2.Prvo veliko dečije razočarenje je bilo kada sam htela da mi kupe klavir,dobila sam harmoniku.Ponekad se i danas setim tog osećaja.

Na samom početku odrastanja, ucim veoma važnu lekciju-SVE STO ZELIš MORAŠ URADITI SAM.Hvala RNR-u ,zaboravih kojim povodom je bilo održavanje koncerta ispred Doma Omladine, ceo dan i noć.Sa 12 godina,poverovah drugarima da ćemo poći zajedno, mi malci  iz unutrašnjosti,medjutim, ostadoh SAMA, i tako se uputih sama u veliki grad,bilo mi je frka, nesigurnost,ali posle toga, uh kakvo samopouzdanje.

3.U to vreme,pokucam na vrata radio stanice,…,I jednom u radiju uvek u radiju,cime god da s bavis,ostanes u radiju,po obrazovanju,mašinac,studije filosofije,po iskustvu novinar voditelj-radijski,uh volim studio, mikrofon,...trenutno,vodim računa o jednoj velikoj kompaniji sportske opreme,da održimo dobar glas javnosti.

Napravim scenario za predstavu koju pogleda Mirko Tatalović,oduševio se hteo da baci na scenu,i umro...SVETI NERED MISLI,tako se zvao komad, moj.Pronašla sam ga nedavno,i bih šokirana, kakvi crnjaci od misli, kakvi lavirinti,strašššno.Počinjem da letim,istražujem neke nove dubine u sebi, i oduševljavam se nepoznatim lavirintima,gradim se ,uh kako lep osecaj gradjenja.Zaljubljujem, udajem,dvoje sjajnih klilnaca,svaki atom se troši na porodicu, samo ne na LIČNOST.Posle 10 godina,ne vidim smisao kompezovati vise sve i svašta u životu zarad očuvanja porodice, a pritom gubitka sebe.Brak me je naučio da je jedino što ugradiš u sebe, uvek nosiš sa sobom, to je veoma praktično za osobe koje ne vole kofore,a vole putovanja.U moj ranac stane sve sto mi je potrebno.

ODLAZIM POCINJEM PONOVO ISPOČETKA.Ali ovog puta ja biram boje.

4.I dan danas osetim bol kada slusašam EKV.

Naucila sam da plačem, a da se pri tom ne primeti ni jedan trzaj moje duše i promena lica i tela.

5.Volim ljude,i volim život,koliko god me šamara,izvadim iz Kraljevine,osmeh koji mi nedostaje i idem dalje.

Prijatelj mi kaže da mu ličim na ovu pesmu.Pogodio je.

Prozivam nemire,sonaticu,mazzapsiho,mističnu,drvo...i sve one koji nisu prozvani.