feral

13.2.2009 - Divlja krotka

Uopste ne znam zasto nisam jasno i glasno rekla da sam pitoma?!
I krotka takodje.
Dobro ne bas krotka-krotka, ali nekako svedena. Mnogo mi je lepse tako, od kako sam se sa sobom dogovorila da snosim ono sto kazu da je odgovornost.
Ne mogu da budem divlja, umorim se mnogo.
Nije to tako lako, ima tu svasta. Nije da ja ne znam kako da sebi sebe opravdam za svoja dela, vec je da vise nemam zasto.
Sta znaci biti divlja? Bolje je svu tu snagu koristiti za velika cuda, jer nema toga sto ne mogu, samo ukoliko je uzalud ne rasipam...
I onda se pitam, a sto mu, ne rekoh da vise nisam divlja?!
On na tome mastarije gradi, a ja sasvim druga neka.

Komentara (4) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

9.2.2009 - Kurtoazija on line...

Gde je granica dobrog ukusa i prijatnosti u net komunikaciji?
Postoji li univerzalna linija dobrog ukusa i lepih manira, ili je sve dozvoljeno?
Samim tim uzimamo li u obzir da je sa druge strane zovek od krvi i mesa, ukoliko smo neprijatni? Ili pak, ponekad prelazimo granice sopstvenog lepog ugodjaja, zarad necijih osecanja?
Postoje li osecanja trajnijeg karaktera, u kratkotrajnim komunikacijama?

Retko kada imam vremena da sa ljudima imam real time komunikaciju, a cesto mi se desi da iz kurtoazije odvalim po 20 minuta u ispraznim caskanjima, na kakva ne trosim vreme ni u 3D zivotu. Ipak, bude mi nekako cesto neprijatno da prekinem ljude u bla bla bla blaaaaaa (opisivanju nicega zapravo). Postoji, naravno opcija /invisible/, ali to mi je nekako limitiranje slobode pojavljivanja. Zasto ne bih imala pravo da zelenim, a da jednostavno nisam u fazonu da gubim vreme udvoje?!
Volim da gubim vreme sama!
(Vazi za real time :))

Komentara (2) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

9.2.2009 - izmorena...pisem...

...svakodnevica, nekad egzoticna, nekada mirna obicna....
Tako me mnogo toga privuce, a tako je malo vremena. Mozda je i prioritet bitan.

Nekada znam odgovor na sva pitanja. Nekada nemam pitanja. Nekada sam skroz apaticna a nekada (nekome) veoma interesantna.

Cesto razmisljam o ljudima, koji naizgled sve stizu. Ili je to samo varka, zabluda, sta li?!

Opet sam danas smislila mnoge interesantne teme, no kako vece dodje i umor me svlada, iscili sve to iz mene. Ne, ne nestane, samo umor izbaci na povrsinu u domen delanja udobnu toplinu doma... toplu cokoladu, kupku, cebe, tv (koga se potajno gnusam jos uvek)... i onda se zaista zapitam imam li uopste sta da zabelezim. I sta je to sto me uopste goni pisanju. Svojevrsnoj formi egzibionistickog u meni, za koje verujem da je najbezbolnije ovako.

I onda,eto zadovoljim se pisanjem o pisanju - I to je nesto!

Komentara (2) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

7.2.2009 - podstanarka

13 godina kasnije, u sasvim virtuelnim okolnostima, prvih nekoliko puta cak i van real time-a, dodje mi opet u zivot...
Ma zapamtila sam ga po najboljem... Toliko me je inspirisao, toliko je zeleo sve sa mnom da sam se uplasila i pobegla. Posle sam se kajala. Svaki put kad mi je nesto krenulo lose mislila sam 'eto a da sam....'
I sada sam kaze 'njegova podstanarka' (u glavi valjda) (mozda u srcu).
Ne smem da podlezem romanticnim inertnim idejama.
Ali prija mi, da sam - podstanarka. Tu eto, mogu da budem bez bojazni da ce se nesto od mene traziti. Kaze tri zivota sam s njim prozivela. Meni i ovaj moj kao deset, a zamisli jos tri!!!!
Ima porodicu, srecan je... ja sam misao, paralelni svet.
Napokon idealno mesto za mene!!!
Vidi me divljom, a ja se jako smirila. Cenim druge stvari u zivotu.
Seca me se kakva nisam, ali mozda jesam bila.
I mozda bih mu i sudila, da mi nije tako lepo da sam - podstanarka!!!

Komentara (3) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link