Rekli su mi da je dosla iz provincije
strpavsi u kofer snove i ambicije
drug je studirao sa njom pa smo se najzad sreli ona i ja
shvatih, boze, ovo je sazvezdje za nju - provincija

Srce stade k'o dete da se otima
trazili smo se po prethodnim zivotima
ostavih iza sebe svet, zablude, promasaje koji tiste
prosto, lako, k'o neko beznacajno pristaniste

O da mi je da se jos samo jednom zaljubim
opet bih uzeo kostim vecnog decaka
i opet bih smislio kako da prodangubim
dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka

Gorda n***ram podsmeha i spletki poslednjih
usamljeni galeb iznad mora osrednjih
reci bi sve pokvarile, samo se cutke pokraj mene stisla
sami, svoji, izbeglice iz besmisla

O da mi je da se jos samo jednom zaljubim
opet bih gledao niz kej kao niz prugu
i opet bih znao da se u oblak zadubim
i cekao bi samo nju, nijednu drugu

Napisi mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li cu umeti. Reci
jesu moje igracke, cakle mi se u glavi kao oni sareni
staklici kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u ocima
kad zazmurim ali postoje u nama neke neprevodive dubine.
Postoje u nama neke stvari neprevodive u reci, ne znam...
Napisi mi pesmu, molila je. I nisam znao da li cu umeti.
Voleo sam je tako lako a tako sam tesko to znao da pokazem a
onda odjednom r***ored mladeza na njenim ledjima kao tajna
mapa pokazao mi je u koje zvezde treba da se zagledam i
tako, eto ti pesma, ludo jedna...

Nikakve veze nema sa proslim. ..Ali sam uz ovaj tekst htela i da postavim sliku koja bi bas isla uz to. ..

Ali ! Ne znam kako se radi. ..Kada idem na sliku, on hoce da mi je ubaci u "album", a ne direktno na stranicu. ..Help. ..

Definitivno nije moje vece. ..

Mozda sam usput malo i smotana he he. ..Ali u svakom slucaju, ako neko moze da mi pomogne. ..

Unapred zahvalna naravno

Eh...Kao da sam znala da sam ovaj blog trebala u pravom trenutku da napravim...

Secanja, Proslost. ..

Prate li i vas kao i mene ?. ..

Do duse sam stvarno nasmejana i vesela devojka, ali ne slusa neko Balasa ako nema barem truncice neznosti i osecanja u sebi . ..(eh da su to samo trunke barem. ..)

Taman sam krenula u novu i lepsu buducnost, ali ne. ..proslost je uvek tu da me na putu spotakne. ..(hej, budi jaka ti..najlakse je plakati...). ...Ne znam da li da se radujem stavrima koje mi se dogadjaju ili da im kruto okrenem ledja i vratim se svom starom zivotu. ..

Ljubav, to je nesto neopisivo lepo. ..i toliko neopisivo bolno. ..

Zaljubis se jednom. ..Proptis tako reci bez razloga...Kazes sebi "ma nikad vise ovakav zivot i ovakvi trenutci..." I onda vas drmne kad se i najmanje nadate, a sto je najgore, kad samom sebi krijete da je ljubav stvarno pokucala na vasa vrata. ..

I onda se trznete, i nezno se nasmejete..Ali "samo bol je u zivotu siguran, srecu nosi neki postar mnogo spor.." i eto. ..Slucajno pogledate preko ramena i shvatite da osobu do koje vam je stalo takodje prati ta "proslost"...To je vec mnogo.. .A lepo vam je s'njim.. .To je jos teze. ..Jos teze je jer vam ta osoba u pravom trenu kaze da je  i njoj stalo do vas. ..Ali vas to ne obraduje vec r***lace. .."Marim ja, to su samo kapi vremena. ..". ..

Neki bi mi rekli "ma hajde, sta ti je, lepo ti je budi srecna! " Sta je sreca ustavi. ..? Da li se svaka njise kao i moja ili se to mozda samo u mojoj glavi drzi na koncu, a u stvari je stvarno prisutna. ..Ne znam. ..

Znam samo da sam ponovo dozvolila sebi da osetim opet toplinu neznog zagrljaja i poljubca..A da sada kad bolje razmislim, vredi li ista ? I vredi li trud i snaga ako je strah Non stop prisutan ?. ..

Eh. ..Upravo sam upala u veliku dilemu. ..I sto je najgore je to sto vec znam da ce razlog svog prekida biti "ja", i vec sam svesna svoje gluposti. ..Tuzna sam i smorena jer mi on stvarno ne zeli zlo. ..Ali, misli te li da proslost stvarno moze da ostane tamo gde je ?! Mislite li da bih trebala da se borim i dokazem osobi da ne poricem svoju kao i njegovu proslost, vec da izvan svega zelim da sagradim "nasu"  buducnost ?. ..

"Nista lakše nego sebe slagati...
Ništa lakše neg se nasmrt opiti...
Ništa teže nego zalud tragati...
Od sto drugih nju sam hteo sklopiti...
Srce cupka, al misao okleva...
Čeka da se stvari same dese...
Tuga lepše zvuči kad se otpeva...(...)"

Ostavljam vas. ..jer.."Samo ovu noć da izguram...
Sutra ću već naći dobar izgovor... " Valjda cu uciniti pravi potez. ..

"Digni tu lepu glavu... Pogledaj me bar...
U suzici što blista čuda se trista vide...
Tvoja je sreća samo tvoja stvar...
Al zato tvoja tuga... To je već priča druga... To na moj račun ide...

Lako je kad te neko ni ne zavoli...
Tad samo tamna strana srca zaboli...
Teško je kad za nekog jedinog i svog postaneš zrnce soli...
Teško je kad Tvoj Neko prestane da te voli..."

Postoje pesme koje saslusamo jedanput, dvaput. . .Ili ih razumemo ili ne, ali ponekad nas poneka duboko dodirne. ..Dirne kao carobnim pruticem..Magicno.  ..

Meni se to uglavnom desi sa dosta Balasevicevih pesama, ali ova veceras bas budi neka zabranjena secanja...Pa reko da je i sa vama podelim. . .

Na jastuku... Bdim na ponocnoj straži kao stari posustali ratnik
Kom svaki put od riznice neba jedva zapadne mesecev zlatnik...
Pod oklopom drhti košuta plaha vecno gonjena tamnim obrisima straha
Koja strepi i od mirnih obronaka sna...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje se život kruni uzalud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme ne voli heroje... I da je svaki hram ukaljalo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije valjalo...

Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje...
I skrijem se u zaklon tvog uha kao minðuša od duple trešnje...
Al uspevam da još jednom odolim da prošapuæem da te nocas ruski volim...
Šta su reci... Kremen što se izliže kad tad...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... A bez nje ovaj kurjak menja cud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme svemu menja boje... I da je silan sjaj pomracilo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije znacilo...

Ponekad još u moj filcani šešir spustiš osmeh ko carobni cekin...
I tad sam svoj... Jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj licni harlekin...
Ponekad još... Suza razmaže tintu... I ko domina padne zid u lavirintu...
Tako prosto... Ponekad još stignemo do nas...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje uz moje vene puže stud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme uvek uzme svoje... I ne znam što bi nas poštedelo?
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije vredelo...

Pozdrav svima. . .

Ni sama ne znam razlog zbog kojeg uopste i pravim ovaj Blog. . .Mislim da je zbog moje danasnje monotonije. . .A iskreno, ne znam ni kako da ga zapocnem. ..Za sada cu postaviti isecak iz knjige "jedan od onih zivota". ..A za dalje. ..Videcemo kako nas zivot nosi ;)

-EnjOY-

I, vise nego dovoljno godina kasnije, mozda necija, mozda proseda, mozda bez ikoga, ti ces ugledati belog leptira na jorgovanu, i sirom otvoriti prozore mameci ga da ti sobu oprasi polenom i prolecem. A ulicom ce prolaziti mali Cigan sa violom, videces samo drozdovo pero na sesiru kako promice za simsirom, i zacuces Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slusas, a godinama je znas...
I zaplakaces, istog casa...
I najzad shvatiti kako sam te voleo...