Slusam muziku,sedim na klupici pored reke,udisem svez vazduh.Eto,osecam se bolje...Posle cele one zbrke,ovo prija,e...i te kako prija!
Reka i ja...Voda koja ne zna gde ide,ali mora,jednostavno,mora da ide dalje...I kad joj se nesto svidja,mora da ode,a kad joj nesto smeta mora da prodje i tu.Bas kao i mi kroz zivot...

Tu je samo reka i to me se svidja,jer nema ljudi...
Ljudi koji misle da su uvek upravu i pricaju o necemu ,a da pre toga se i ne zapitaju o cemu je tu zapravo rec...
Nema sebicluka,ljubomore,prezira...I zelja,ne, da pronadju sebe,ucine SVOJ zivot dobrim...
Ne,ne...
Samo pokusavaju da uniste tvoj,kako bi njihov izgledao mnoogo bolje...