Zanima me da li ste citali ovu knjigu?
I,ako jeste,utisci o njoj....? :)

Slusam muziku,sedim na klupici pored reke,udisem svez vazduh.Eto,osecam se bolje...Posle cele one zbrke,ovo prija,e...i te kako prija!
Reka i ja...Voda koja ne zna gde ide,ali mora,jednostavno,mora da ide dalje...I kad joj se nesto svidja,mora da ode,a kad joj nesto smeta mora da prodje i tu.Bas kao i mi kroz zivot...

Tu je samo reka i to me se svidja,jer nema ljudi...
Ljudi koji misle da su uvek upravu i pricaju o necemu ,a da pre toga se i ne zapitaju o cemu je tu zapravo rec...
Nema sebicluka,ljubomore,prezira...I zelja,ne, da pronadju sebe,ucine SVOJ zivot dobrim...
Ne,ne...
Samo pokusavaju da uniste tvoj,kako bi njihov izgledao mnoogo bolje...

Volite li njegove pesme?Ja ih obozavam i omiljena mi je ova:

                         Pijanstvo

Ne marim da pijem,al' sam pijan cesto.
U graji,bez druga,sam kraj pune case.
Zaboravim zemlju,zaboravim mesto
Na kome se jadi i poroci zbrase.

Ne marim da pijem.Al' kad pridje tako
Svet mojih radosti,umoren,i moli
Za mir,za spasenje,za smrt ili pak'o,
Ja se svemu smejem pa me sve i boli.

I pritisne ocaj,sam,bez moje volje,
Ceo jedan zivot,i njime se krece;
Uzvik ga prolama:"Nece biti bolje,
Nikad,nikad bolje,nikad biti nece."

I ja zalim sebe.Meni nije dano,
Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi,
Oci plave,tople kao leto rano,
Zivot u svetlosti bez mraka i studi.

I zeleci da se zaklonim od srama,
Pijem,i zazelim da sam pijan dovek;
Tad ne vidim porok,drustvo gde je cama,
Tad ne vidim ni stid sto sam i ja covek.

Vise nemam snage da se cudim ljudima koji su iskompleksirani,nemaju sirinu,misle samo na sebe,i ne cuju i ne vide nista oko sebe...Zaista sam se trudila da shvatim kakvi su to ljudi...A,sada mislim da nema svrhe da se trudim i gubim zivce oko njih,nego da ih pustim da zive u svom svetu gde postoje samo ONI i samo NJIHOVE zelje...

Pocinjem da strahujem da zivim za neke bolje dane,u buducnosti,a da sam sadasnjost zanemarila..Stalno misleci da ce biti bolje,i ako se trudim,cesto zapostavljam one sitnice i radosti koje cine zivot,ima li svrhe...Da li je to samo zelja\ ambicija,ili nesto drugo,sto mi smeta da zivim u sadasnjosti...?

Nesto sto za mene predstavlja mir,najlepse trenutke dana,kada sam sama sa sobom je muzika...To je za mene nesto zivo,nesto bez cega ne bih mogla da zamislim dan...I kad sam tuzna,sama,srecna,u drustvu..I najlepsi i najtezi trenuci-delim sa njom... Melodije mojih omiljenih su tu da mi daju nadu,pokazu da je zivot ipak lep...S' druge strane,tu su i da me spuste na zemlju,probude iz snova...Muzika izaziva u meni neka posebna osecanja,nesto sto se neda opisati recima....