Pocinjem da strahujem da zivim za neke bolje dane,u buducnosti,a da sam sadasnjost zanemarila..Stalno misleci da ce biti bolje,i ako se trudim,cesto zapostavljam one sitnice i radosti koje cine zivot,ima li svrhe...Da li je to samo zelja\ ambicija,ili nesto drugo,sto mi smeta da zivim u sadasnjosti...?

Nesto sto za mene predstavlja mir,najlepse trenutke dana,kada sam sama sa sobom je muzika...To je za mene nesto zivo,nesto bez cega ne bih mogla da zamislim dan...I kad sam tuzna,sama,srecna,u drustvu..I najlepsi i najtezi trenuci-delim sa njom... Melodije mojih omiljenih su tu da mi daju nadu,pokazu da je zivot ipak lep...S' druge strane,tu su i da me spuste na zemlju,probude iz snova...Muzika izaziva u meni neka posebna osecanja,nesto sto se neda opisati recima....