---->Lie is truth<------ - evo jedne istinite price

Tužna priča

Ovo nije tipična priča o dvoje mladih koji se vole,ovo nije ni izmišljena priča o sudbini jedne zaljubljene devojke.Ovo je na svu žalost priča koja je istinita.Kažu ljudi da je ljubav slatka.Ali ta slatkoća može da udari u glavu I da postane veoma gorka.Ja sam oetila i slast I gorčinu.

-Eto ti Sandra govorila sam ti,jos pre nego sto ste se smuvali,da on nije za tebe,a ti si ludo moja njemu verovala-rekla je moja najbolja drugarica Olja.Olja je tu rečenicu ponovila jos pre osam meseci kada smo ja i Srdjan raskinuli.Nas dve se poznajemo skoro dve godine i znamo sve jedna o drugoj.Elem izmedju mene i Srdjana je sve počelo jedne prvo aprilske veceri:
Dok sam sedela u svojoj sobi zavaljena u fotelju stigla mi je poruka:''Video sam te u gradu i strašno si mi se dopala želeo bih da te upoznam''.
Broj mi je bio totalno nepoznat pa sam odgovorila-''Izvini ko si ti činimi se da si pogrešio br.''!
Odgovor je usledio:''Nebitno ko sam a mislim da nisam pogrešio broj jer mi treba Sandra '88 god. I koja trenira odbojku.''!
Pomislila sam da me neko zeza jer je 1 april pa sam se i ja zezala:''Dobro ljubavniče koje si ti godište i odakle se mi znamo?Odakle ti moj broj telefona''!
Sldeća poruka je glasila:''Ja sam '89 god ja sam tebe sreo u gradu ali ti mene nisi videla i rećiću ti ko mi je dao tvoj broj kada se budeš videla samnom''
Pocela sam na sav glas da se smejem jer nisam mogla da poverujem da tamo neki klinac,tako sam ja zvala sve one koji su mladji od mene pa makar i godinu,zeza.Ipak slazila sam da se vidim sa njim samo da bi saznala ko to već danima širi njen broj po gradu.
Posle toga smo se videli jos par puta i smuvali .Srđan je bio ''klinac'' koji je izgledao dosta starije za svoje godine.Imao je kosu boje pokosenog sena,oči boje plavetnila,u kojima sam ja prosto letela,i predivan osmeh od uva do uva.Ja se inače ''primam'' na takve momke poput njega.Šta ću nisam ja kriva što ludim za plavušanima.Moj broj je dobio od moje naj drugarice iz odeljenja,Tamare.Naravno ja se nisam ljutila jer ga ona zna jos od malena.
Naši susreti su bili veoma retki.Ja se luda zaljubila i pocela da se nerviram zbog njega.Srđan je mislio da ga varam i da se samo zezam sa njim.A ja sam mu glupača bila verna čak i u mislila.Stalno me je proveravavo.Oligica joj je uporno pričala da on nije za nju ali ona nije htela da je sluša,jer Slobodan nije podnosio Olgicu.Kad kod bi se posvađali on je optuživao Olgicu,a Sanja nije htela da bira izmedju njih dvoje. Bilo kako bilo posle mesec dana provedenih zajedno raskinuli smo na najgluplji nacini tek tada sam shvatila da me on i možda i nije voleo.
Opet sam sedela u sobi kao i na početku priče kada joj je zazvonio telefon.Čim sam čula telefon jednostavno sam znala da je on.
-Sandra mi treba-začuo se ozbiljni glas sa druge strane žice.
-Ja sam Srđane.-tiho sam rekla,prpoznavši njegov glas
-Slušaj moram nešto važno da ti kažem.-bio je još ozbiljniji.
- Oštro sam ga prekinula.-Pa reci šta je bilo.
-E nemogu to preko telefona rećiću ti kad se budemo videli.
-Ko zna kada cemo se videti bolje sad reci-prekinula sam ga u jednom dahu dok su mi se suze slivale niz bledo lice koje je gorelo,jer sam predosećala čemu vodi taj razgovor.To je bila čista ženska intuicija.
-Slušaj Sandra nije ovo zato što te ne volim ili zato što sam našao drugu....
-Znam ovo je kraj-opet sam ga prekinula
-Da ali to je zato što se ne viđamo.
-Dobro-jedva sam izustila,a suze liju ko kiše,drhtim....
-Jesi još uvek tu-upitao je posle kraće tišine.
-Da tu sam-progvorila sam dok su me suze gušile.
-I šta kažeš,jel se slažes?-pitao je nesigurno.
Da li se slažem? pa šta je on umislio tim pitanjem da će se nešto promeniti iako ja budem rekla da se ne slašem.Za mene je ovo bio šok jer sam ga zavolela svim srcem.
-Nebitno šta ja mislim biće onako kako ti kažeš-rekla sam pokorno.
Zvučela sam kao da mi do naše veze nije ni malo stalo.Htela sam da se borim da još malo potrajemo,htela sam mnogo toga da ga pitam,da mu kažem ali nisam imala snage.Žurila sam da prekinem taj razgovor.Taman kad sam htela da mu kažem ćao on me je zapitao-Ostajemo drugovi?Na brzinu sam mu potvrdila i spustila slušalicu.
Plakala sam ceo dan,gušeila se u suzama a on to nije ni znao kako mi je teško.Plakala sam nedeljema,više nisam bila ona stara ja.Srđan je govorio drugima kako se kaje ali ništa nije preduzimao,a ja se jadna nadala.Pokušala sam da ga preboli ali uzalud.Sve me je na njega podsećalo.Svi su me tešili i u školi i u kući ali džabe.Tata mi je rekao da niko nije vredan mojih suza.
Raspust i leto,svako na svoju stranu.Srđan je zapalio na more a ja sam otisla u Pančevo u rodbinu.Pokušavala sam da ga prebolim na sve nacine.Visoka,lepa devojka,solidne gradje i prelepog osmeha za kakvu sam ja glasila bila sam meta mnogih pancevackih momaka.Ja se samo zabavljala i opustala i pomalo flertovala.Pokusavala sam da nadoknadim vreme koje sam provela plakajuci za jednim obicnim idiotom.Poigravala sam se sa njima baš kao što se Srđam samnom,pokušavala sam da mu se osvetim.Taman kad sam mislala da sam ga zaboravila prevarila sam se grdno.
Došao je i septembar i četri meseca kakao smo raskinuli i nismo se videli,ali smo se redovno dopisivali porukama.
I onda sam ga iznada srela na ulici posle škole..Razmenili smo par reci i to je bilo to.Posle toga mi je danima slao ljubavne poruke.A ja se glupačica opet ponadala i počela da letim u oblacima.
A onda se on smuvao sa mojom veoma dobrom drugaricom Anitom.Sa onom istom Anitom koja me je tešila kada smo ja i Srđan raskinuli,kada sam prolila gomilu suza za njim.Da je mogla ubila bih je jer se ona dva dana pretvarala kako je sve ok. Slučajno sam saznala u školi.Pobesnela sam, oči su mi bile pune suza,bila sam ljuta,htela sam svašta da joj kažem,ali nisam mogla jer mi je veoma draga.Samo je Tamara znala šta mi je.Anita je istog dana primetila kako je gledam,ali hvala Bogu da pogled ne ubija.
-Sandrice šta ti je-prišla mi je Anita polako sa osmehom od uva do uva.Kako može tako da glumi treba da se prijavi na audiciju za neki filim-pomislila sam.-Nije mi ništa malo me stomak boli i to je sve-lagala sam i glumela bolje nego onaU nečemu sam morala i ja biti bolja.
-Sandra znam te i nije to stomak to je nešto drugo-nastavljala je Anita da glumi nevinašce,ali je sumnjala da znam za nju i Srđana
-Nije Anita stvarno me boli stomak-nastavila sam da lažem.Jednostavno nisam mogla da joj priđem i kažem''Slušaj ti nabeđena ribo,ti si takva prostakuša i otimačica da jednostavno ne možeš da uživaš u tuđoj sreći.Ti nisi ništa drugo nego jedna sasvim licemerna i podla osoba'' a trebala sam to da je kažem i pred celom školom da je obrukam ali kasnije sam uvidela da nije bilo potrebe za tim.
Sutradan sam saznala da su raskinuli jer je Anita sumnjala da sam saznala.Kada sam ušla u učionicu ,svi su me sazažiljivo gledali i već su znali o čemu se radi čim ja i Anita nismo došle zajedno u školu.Anita se i dalje pravila kao da ništa ne treba da mi kaže.Nisam htela da sednem pored nje jer me njena naivnost strašno pekla.Kasnije su mi prišle neke devojke iz odeljenja i rekle-Crna Sandra stvarno si glupa treba da je izprozivaš i svašta u lice da joj kažeš a ne da mučiš sebe.Svi su bili šokirani Anitinim postupkom a ja nisam imala srca da je tako povredim.
Anita mi je posle kroz suze ispričala šta se zapravo desilo.Ja sam je razumela ali ne i odeljenje.Iskreno poverovala sam u to što mi je rekla jer sam želela da u ti verujem,ali sam sada ubeđena da mi nije rekla istinu.Vest se brzo proširila i cela škola je vređala Anitu.Srdjan i ja samo se sreli par dana kasnije.I on se pravio da je to laž ali sam ga uverila da mi je Anita sve priznala.Dok smo pričali primetila sam da sam hladnija prema njemu.Kada me je pitao:-Zar ja posle tebe ne traba da imam ni jednu drugu devojku?'';samo sam se nasmejala i rekla:''Izvini a ko ti brani nemoj mi reći da do sada nisi imao ni jednu a prošlo je 7 meseci od našeg raskida?''.Samo me je zbunjeno pogledao a ja sam bila ponosna na sebe kako glumim.Stavila sam mu do znanja da se ja u njegov život ne mešam i da sam ga odavno zaboravila.I opet sam lagala a duša me je pekla što ne mogu da mu priđem,da ga zagrlim,poljubim.
Prošlo je par nedelja,Anita,Tamara i ja ga nismo spominjale.Ali Srđan mi nije da mira,pokušao je da glumi nekog frajera.Onda je počeo da mi šalje poruke i da me vređa kako sam ja glupa,buđava.....Ja sam maksimalano ostala smirena i smejala se njegovim glupostima jer mi je njegovo mišljenje bilo najmanje bitno.
Kasnije sam čula da se dosta promenio,da se folira drži se onog ''ima se može se'' i stvarno mu se može kad mu je tata buržuj.Srđan je utripovao ako ima para ima sve,ali je zaboravio da se ljubav ne može kupiti.Ja sam upoznala Marka mada nisam se upustala ni u kakvu vezu jer sam izgubila mnogo poverenja u ljude.Svesna sam da sam propustila savršenu priliku ali nadam se da će mi se ukozati makar još jedna prilika,toliko sam valjda zaslužila.
Srđan se i dalje loži na Anitu,a ona ga kulira jer joj se sviđa drugi dečko.Ona i ja smo nastavile da se družimo,jednostavno nismo dozvolile da jedan ''nafurani klinac'' uništi naše prijateljstvo.Oprostila jesam,ali nisam zaboravila.Olja mi je rekla da samo ljudi velikog i plemenitog srca opraštaju.

''Mogu da ne vidim,mogu da nečujem,
mogu da prebolim i luda da se napravim,
mogu da OPROSTIM NE I DA ZABORAVIM''

Mon	Tue	Wed	Thu	Fri	Sat	Sun
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31