Jednog dana išla sam kući iz škole.Bila sam druga smjena,.Nastavnica nas je zamolila da ostanemo i 7.sat.Prolazila sam u jednom ulicom koja je bila taj dan

bez struje.Jako sam bila uplašena!!!Iza mene su se čuli tihi koraci,osvrnula sam se pogledala sam niz ulicu ali nije nikoga bilo.Nakon nekoliko minuta se opet čulo,ali ja nisam marila za to nego sam se malo požurila.Okrenula sam se

da vidim ima li nekoga iza mene,kada sam pogledala niz ulicu skoro sve kuće su počele nestajati,osim jedne kuće u kojoj sam čula vrisak neke sigurno malo starije žene.Otišla sam do te kuće,žena je jako vikala i govorila je UPOMOĆ!!!!.

Ušla sam u kuću!!!Neki čudan čovjek pokušavao je ubiti ženu!!!Ušla sam tako tiho da me nitko od njih dvoje nije vidio!!!U hodniku te kuće bila je neka željezna šipka uzela sam ju i prišuljala sam se do tog čovjeka udarila sam ga po leđima, uzela sam tu ženu i počele smo trčati.Došli smo do kraja ulice ali sve je počelo da se trese!!!!Gledala sam oko sebe na mojoj desnoj strani pojavila se neka rupa,povukla sam ženu i uskočile smo u nju!!!Padale smo kao da smo u zatvorenom tobogan!!!Nekoliko minuta kasnije stigli smo baš točno pred mojom kućom.Otvorila sam vrata i ženu sam povela sa sobom,ušla sam u kući i ispričala mami nitko mi nije vjerovao!!! =(

Neponovljiva ponuda

Bilo je to davnoo……Tek sam došla u novu sredinu i nisam baš nikoga poznavala s ulice nego

samo one iz razreda..Bio je to jedan dečko koji je bio prelijep i presavršen,zvao se Petar …No da ne duljim početi ću pisati…

Jednoga dana išla sam kući sama,imala sam slušalice u ušima i plakala sam,naravno nitko me nije povrijedio jednostavno morala sam jer…Bila sam tako uhodana i nisam ništa čula iako je

bilo pre bučno…Netko je išao iza mene nisam se osvrtala,odjednom me je netko uhvatio za

ruku tako sam bila prestrašena da sam prvo pogledala u tu ruku pa tek u njega,dignula sam glavu i pogledala u njega to je bio on PRESAVRŠENI DEČKO iz razreda nisam bila dobre volje pa sam se okrenula i otišla ali on mi je rekao da stanem:

Petar:Molim te stani!!!Želim nešto da ti kažem!!

Ja:Ne ne mogu moram,ovajj..moram kući..*o*

Petar:Molim te!!Ajde javi da ideš negdje s prijateljicom!!!Molim te!!

Ja:Ovaj…dobro ajde daj!!

Bio je tako sretan!!!Vidjelo mu se po izrazu na licu i njegove oči su bile tako sjajne…Dok sam ja bila zbunjena on je imao smiješak na licu…Nazvala sam mamu rekla sam mami da idem u kupovinu sa prijateljicama pa da ću sada samo doći ostaviti torbu…

Petar:Čekati ću te ovdje!!!Požuri se!!

Ja:Dobro!!Dolazim za manje od pet minuta!!!

Morala sam se malo urediti jer oči su mi bilo zbunjeno sretne!!!

Čekao me je!!!Došla sam do njega krenuli smo,uhvatio me je za ruku ja sam se izmaknula

sada sam bila previše nervozna i zbunjena!!!

Petar:Moram ti nešto reći!!!Ne mogu više to držati u sebi!!!Od prvoga dana sam bio zaljubljen u tebe,od kada si došla ludim  nisam normalan!!!Molim te,hoćeš li biti samnom??

Ja:Molim???Ti znaš što pričaš??(OKRENILA SAM SE I OTIŠLA)

Petar:Neeeee..!!!Stani znam što pričam….molim te ne mogu da  ne budem s tobom!!

         Ne mogu te gledati s drugim jer…srce mi se slama!!!Molim te,budi sa mnom!!!

Ja: (Razmišljala sam…po trbuhu su mi letili leptirići)DA!!!!

Zagrlio me je i nije me puštao!!!!

Bila sam tako sretna!!!!